Jabuka pada pored stabla
Mror 02 S

Photo: cargocollective.com

Gospodin Kogito posmatra u ogledalu svoje lice

Ko je pisao naša lica sigurno ospa
kaligrafskim perom ispisujući svoje ’’o’’
ali od koga mi je ovaj dvostruki podvaljak
od kakvog žderonje kad je cela moja duša
uzdisala za askezom i otkud su mi oči
usađene ovako blizu jer je ipak on a ne ja
zurio kroz čestar očekujući najezdu Veneda
uši strašno klempave kao dve kožne školjke
sigurno nasleđene od pradede koji je lovio eho
grmljavine mamutske povorke kroz stepu

čelo ne mnogo visoko misli vrlo malo
- žene zlato zemlja ne dati da te zbace s konja – 
knez je mislio za njih a vetar ih je nosio putevima
prstima su kidali zidove i odjednom s velikom vikom
padali u prazno da bi se vratili u mene

a kupovao sam u salonima lepote 
pudere miksture pomade
šminku za plemenitost
na oči stavljao mramor Veronezeovo
zeleno

uši trljao Mocartom
nozdrve usavršavao mirisom starih knjiga

pred ogledalom nasleđeno lice
vreća u kojoj fermentiraju stara mesišta
srednjovekovne požude i gresi
paleolitski glad i strah
jabuka pada pored stabla
telo okovano lancem vrste

tako izgubih turnir s licem

*Preveo s poljskog Petar Vujičić

Oceni 5