Gozba za oči na Beldocsu

„Ovaj sada već prepoznatljivi deo programa Beldocsa ponovo će predstaviti publici minuciozno režirane filmove snažnih estetika. Ovo su pravi bioskopski filmovi koji će nahraniti oči gledalaca izgladnele od slabih i nikakvih vizuelnosti skorašnjih mejnstrim hitova“, izjavio je selektor festivala Igor Stanojević.

Bend, ostvarenje islandske glumice i rediteljke Alfrun Ernolfsdotir, kroz poigravanje dokumentarnom formom na komičan način preispituje neuspeh viđen očima tri članice The Post Performance Blues Banda. Hrefna, Saga i Alfrun daju sebi samo godinu dana da se probiju na muzičkoj sceni ili je, u suprotnom, zauvek napuste. Prateći žene koje na pragu četrdesetih pokušavaju da se afirmišu u velikoj, nemilosrdnoj industriji, Bend na duhovit i intiman način problematizuje mogućnost umetničkoj proboja u zrelijoj životnoj dobi.

Gluvarenje u Toljatiju, španske rediteljke Laure Sistero, u fokus smešta ruski grad Toljati, nekada simboličko mesto progresa i centar automobilske industrije u kom se proizvodio automobil Lada, a danas, poput Detroita, grad-duh. U ovom beznadežnom okruženju pojavljuje se pokret Bojevaja Klasika koji spasava stare Lade, pretvarajući ih u sredstvo pobune. Gluvarenje u Toljatiju, kroz svakodnevicu i bunt troje mladih željnih promene, na sugestivan način evocira osećanje života bez jasnog cilja.

Hobotnica, dokumentarac nagrađivanog libanskog reditelja Karima Kasema, beleži posledice kataklizmične eksplozije koja se dogodila u luci u Bejrutu 2020. godine. Film ćutke plovi kroz devastirane prostore, otvarajući bez reči čitav korpus egzistencijalnih previranja. Pitanja patnje i smisla, kolektivne svrhe, i neotkrivenih pogleda na svet razbacana su usred post-eksplozijskog krša. Šta govorimo onda kada ne kažemo apsolutno ništa?

Kapr Kod, dokumentarna opera češke rediteljke Lucije Kralove, živopisna je rekonstrukcija života i stvaralaštva Jana Kapra, čehoslovačkog kompozitora, istaknutog komuniste i laureata Staljinove nagrade, čija su dela kasnije zabranjena u Čehoslovačkoj. U skladu sa Kaprovim muzičkim eksperimentima, film ritam umetnikove biografije saobražava njegovim operama. Ovo smelo i neuobičajeno ostvarenje istražuje prirodu sećanja i naracije, služeći se, između ostalog, do sada neviđenim amaterskim snimcima samog Kaprova.

Mara, dokumentarni esej beloruske umetnice i rediteljke Saše Kulak koji je svoju premijeru imao na Festivalu u Roterdamu, sučeljava lični i kolektivni pogled na izbore u Belorusiji 2020. godine. Apstraktni prizori bivstvovanja na razmeđi jave i sna proganjaju autorku, dok teskoba i neizvesnost istorijskog trenutka čine da ostane zarobljena između suočavanja sa sopstvenom realnošću i bežanja u imaginaciju. Mara je esej o noćnoj mori zajednice, noćnoj mori koja je udružila čitavu naciju.

Mongoloid sa gitarom, film švedskog reditelja i laureata Kanskog festivala Rubena Estlunda, predstavlja mnoštvo različitih ljudi koji žive van društvenih normi u izmišljenom gradu Jeteborgu, upadljivo sličnom pravom Geteborgu. Na granici dokumentarnog filma i fikcije, Mongoloid sa gitarom Estlundovo je izazov dobrom ukusu i građanskom moralu švedskog društva.

otac.sin, ostvarenje poljskog reditelja Jakuba Gomolke, prati proces resocijalizacije Mariusa i njegovog sina Mateusa koji po izlasku iz zatvora pokušavaju da se prilagode životu na slobodi. Nasuprot očekivanju, veza oca i sina ispunjena je nežnošću i ljubavlju, dok je realnost izvan zatvorskih rešetaka izvor surovosti i grubosti u ovom crno-belom kratkom metru.

Silos u Budimpešti, mađarske rediteljke Žofije Pacolej, u mraku najvećeg aktivnog mlina u Budimpešti, luta za Jozefom koji tu radi preko 30 godina. On se tokom dana probija kroz debele slojeve prašine vodenice, da bi se potom spuštao u 25m dubok silos, preduzimajući naizgled besmislen zadatak čišćenja. Film u kratkoj metraži kondenzuje sublimnu sliku čoveka – samog unutar nesagledive mašine. 

Stidljivost u krošnji, italijanske rediteljke Valentine Bertani, proviruje u život jednojajčanih blizanaca jevrejskog porekla Bendžamina i Džošue Izraela i pokušava da razume kako izgleda odrastati pod neuobičajenim okolnostima – sa intelektualnim teškoćama i pored nekoga fizički istovetnog, ali psihološki veoma različitog. Tokom pet godina snimanja, braća Izrael traže svoje mesto u svetu, kako zajedničkim snagama, tako i u pokušaju da se razvijaju nezavisno jedan od drugog.

Uvid, austrijske rediteljke Eme Braun, donosi neuobičajenu priču i mladoj odžačarki Sofi. Kroz šetnju po krovovima grada, film nudi dve osobene perspektive – žene u poslu kojim dominiraju muškarci i grada viđenog odozgo, sa mesta na koja se retko zalazi. Kao jedna od malobrojnih žena u ovoj odumirućoj profesiji, Sofi na videlo iznosi svoje iskustvo, jedinstveno i živopisno, ali neretko izloženo predrasudama.

Vidi šta si me prisilio da uradim, holandske rediteljke Koko Šrajber, bavi se, kroz tri priče – Finkinje Lore, Holanđanke Rejčel i Italijanke Rozalbe – temom femicida. Ove tri žene odslužuju kazne za ubistvo muževa čiji su teror godinama trpele. Počevši od biblijskog motiva Judite koja obezglavljuje Holoferna, pa sve do prizora porodičnog nasilja u 21. veku, film postavlja pitanje da li je i kako moguće izbaviti se od nasilnika.

Zlo vatre, francuske rediteljke Alis Brigo, osvrće se na traumatični događaj iz 2019. godine, kada je pred mnoštvom užasnutih ljudi goreo Notr Dam u Parizu. Služeći se autentičnim snimcima sa lica mesta, rediteljka uz pomoć fotogrametrijskog procesa rekonstruiše reakcije i osećanja ljudi u trenutku požara, a nelagoda proistekla iz tako sintetisane slike koincidira sa socijalnim tenzijama koje i same prete da se rasplamsaju.