Grajnderbal

Vikend je obećavao provod do jaja. Ortak mi je dao ključeve svoje gajbe i zamolio me da mu hranim mačora dok je na seminaru o menadžmentu u Subotici. Obezbedio sam kod dilera neophodne stimulanse i počeo da kopam po Grajnderu, znanom i kao Grindr. Poneo sam nekoliko svojih najboljih krpica i uselio se u njegov stan, napaljen kô jarac u pubertetu, naložen kô veverica na drvetu prepunom lešnika. Gajba je komforna, tek renovirana, picnuta pod konac. Ima prostranu dnevnu i spavaću, bife krcat pićem i frižider pun leda. Sijamski mačak Arnold, s nadimkom Arni, dosadan je kô proliv, prenametljiv, sinonim za egocentrizam i aroganciju, stalno mrnjauče i masturbira, al’ ajde... Nakrka se konzervi i prespava pola dana. Ne podnosim ga, jednom mi se ištrcao na džemper, jedva sam neutralisao vonj posle više pranja. Ali pravim se da ga gotivim, zbog ortaka. Zato mi je i dao ključeve.

Znam mnoge likove sa Romea i Grajndera, ali većinu izbegavam. Izgustirao. Nisu se nešto pokazali. Ima tu svakakvih. Teško se raspoznaju po kurčevima u erekciji, a lakše po tetovažama. Ja sam fina tetka, ne jebem se, ali ništa drugo ne izbegavam. Još ako utrče s nekim odabranim drogama i vole da đuskaju, obožavam ih. Gudre nikad dosta, ali svoju vadim tek na kraju, kad se sve potroši, kad splasne atmosfera, samo pred odabranima. Dug je vikend, još duže su noći, a svi smo najarcani do bola. Igrao sam na sigurnu kartu i prvo pozvao Nešu. On, kao i ja, voli tehno, a već smo imali nekoliko seks dejtova u proteklih mesec dana. Nežno i predano mi glođe karu satima, uvek donese spid i šmrčemo lajsne kô rakete. Ližem mu bulju, guram mu prste, pesnicu... Najviše gotivi fisting. Moram priznati da se palim na tu njegovu mračno- rektalnu stranu ličnosti. Pesnicom penetriram u njega i grizem mu glatko depilirana jaja, dok on meni drkucka. Posle sat-dva ukačio sam Baneta na mreži i pozvao ga da nam se priključi. I ranije smo imali trojke, pa ovakvu šansu za hardkor grajnderbal nisam hteo propustiti.

Kô za inat Bane je došao odvaljen, pijan ili urađen ko zna čime. Posle prvog džin-tonika i džointa kojim sam ga ponudio, prosuo se po kauču u dnevnoj sobi i, obeznanjen, ugasio se kao novogodišnja prskalica. Nije ni pantalone skinuo, samo patike. Arni se bacio na te patike i drkao po njima u transu, grizao im pertle, razvlačio ih po sobi, mjaukao... Neša i ja smo gledali u neverici kako ih zlostavlja dok Bane leži na leđima ko klada, otvorenih usta. Smejali smo se kô ludi. Nije vredelo ni to što smo mu ubacivali kocke leda u usta. Umalo se njima nije udavio. Jedva smo ga preneli do spavaće sobe i ostavili ga sa Arnijem iza zatvorenih vrata. Stvarno me je ispizdeo. Zovem ga na kres kombinu u trojku, grajnderbal iz snova, a on pukô posle prve buksne. Koji debil! Neću više nikad da ga cimam. Srećom, izbunario sam mu iz gaća ketić MDM-a, ko ga jebe! Dobro mi došlo. Odmah sam polovinu razmućkao u toniku i popio.

Neša je onda morao da ide na slavsku večeru sa svojim dečkom kod njegovih. Na Svetog Mratu. Nisam znao da postoji slava Sveti Mrata i bilo mi je presmešno. Ponovio sam sto puta: „Sveti Mrata kuca nam na vrata, sa kurcem do vrata!“ Rekao je da će se vratiti tokom noći, kad ih sve odjebe. Ispratio sam ga napolje razočaran zanemoćalim Banetom. Trebalo je da pokupim novog baju, a osuđen sam na kauč u dnevnoj sobi jer mi je uzurpirao spavaću.

Čarli mi je bio nepoznat „sugar-daddy“. Ima četiri banke, što je za mene malo previše, ali svidelo mi se njegovo dupe na avataru, plus je bio blizu, na četiristo metara. Znao sam da neću svršiti zbog MDM-a i spida, ali nije mi to najvažnije. MDM je već počeo da me vozi kada sam spazio na uglu spodobu koja me nervozno čeka. Ogroman, ćelav, guste jake brade, malo poguren, kao neandertalac. Na profilu se predstavio kao intelektualac, magistar ekonomije, kao da to nekog zanima. Zgranut, shvatih da je u odelu i da ima bar pet banki. Lažovčina pederska! Bela košulja, kravata, crni sako, sive pantalone. Sranje. Titralo mi je pred očima. Ali kroz telo mi je zastrujala toplina i ka njemu me je ponela ustalasana plima prijatnih žmaraca pod kožom. Osetio sam na trenutak slabost i zanjihao se, zateturao. Hteo sam da zbrišem, ali on me je već video i mahnuo mi. Uputio mi je neočekivano neodoljiv osmeh. Dao sam mu diskretni znak očima i glavom da me prati. Ušli smo u zgradu i peli se polako stepeništem na drugi sprat. Zračio me iza leđa kao nuklearka, zadihan pod bremenom nagomilanih kilograma. Pitao sam ga šta će da popije. Izvalio se na kauč u dnevnoj sobi dok sam pravio džin-tonik u kuhinji. Rekao mi je hrapavim glasom: „Nemam mnogo vremena, žurim na poslovni sastanak“ i izvadio svoju ogromnu, tamnu indigomodru, mlohavu kurčinu kroz šlic pantalona. Ništa sa sebe nije skinuo, osim što je otvorio šlic i dva kondoma iz džepa sakoa bacio na sto.

Toliko sam se prestravio da mi je pozlilo. Pogrešio sam u proceni. Htedoh da zajaučem od očaja, ali samo sam se kurvinski smeškao i izgovorih: „Opaaa, direktore, ako vam ga sad popušim stručno, da li ću dobiti unapređenje?“ Totalno u neskladu sa mislima. Već u sledećem trenutku sam bio povijen između njegovih nogu i pušio mu na kolenima. Kita mu je i dalje bila mlohava, i hladna. Kao da sam davao veštačko disanje obamrloj crnoj mambi, pokušavajući da je oživim. Na moj užas, smrdela je na trulež u kombinaciji sa mokraćom. Kiselkasta, odvratna buđola. Dobio sam nagon za povraćanjem jer mi je češljala krajnike. Buđava crkotina nikako da se digne. Usta su mi bila suva i zagađena, a piće daleko, na drugom kraju stola. Ukrstivši noge, čvrsto mi je obujmio kolenima glavu i vrat, preteći da me udavi. Da zlo bude veće, njegova oštra genitalna čekinja zalepila mi se za krajnik i grebala mi je grlo. Pokušao sam da je iskašljem. Iskobeljao sam se iz smrtonosnog klinča sa mambom i domogao džin-tonika, otpio i grgoljio ne bih li se otarasio dlake iz grla, ali ništa. Time sam samo pojačao nagon za povraćanjem. Bacio sam obilatu peglu na Čarlijeve pantalone. Gorko-kisela mešavina džin-tonika i nesvarenog čipsa i kikirikija, slivala se u gustom kašastom slapu sa njegovih kvalitetnih sivih pantalona na još kvalitetniji tepih. Uz priglup osmeh, rekao sam mu suznih, od riganja krvavih očiju: „Ništa od unapređenja direktore!“ Gledao me je prezrivo, hladnokrvnim pogledom ubice. Oblilo me stotinu znojeva. Trebalo bi stići do kupatila po krpu, sunđere, deterdžent i oprati svu tu bljuvotinu, a bilo je tako teeeškooo. Bio sam već odvaljen, odvaljeniji od Baneta.

A onda su se vrata spavaće sobe naglo otvorila. Kroz njih je frkćući i mjaučući Arni izleteo prvi, kao metak. Bane se pojavio za njim ljut i mamuran, držeći svoje patike u rukama. „Brate, dok sam dremnuo, ovaj skot mi je izgrizao nove tike od sto pedeset jura! Brate, jebote, ubiću ga! Još mi je ukrao ket ketamina iz gaća!“ Jurio je Arnija po sobi ne bi li ga nalupao da ga nauči pameti. Arni je u panici skočio pravo kod Čarlija u krilo, na crnu mambu, u koju je snažno zario isturene kandže. Čarli bolno zajauka i odgurnu ga ka meni. Pretrčao mi je preko glave i odjurio pod kauč. Svojom silinom i težinom oborio me je u sopstvenu rigotinu na tepihu. Bane je odjednom neartikulisano kriknuo: „TATA!“, a Čarli u isto vreme: „BRANISLAVE!“ Ja sam vrisnuo: „ARNI!“ Ali bilo je kasno za sve. „The damage is done.“ Vazduh je postao gust kao testo. Protok vremena je stao. Buljio sam u crvene rupice od Arnijevih pandži na crnoj mambi, iz kojih je kao fontana vrcala krv u tankim mlazevima.

Čuo sam ključ u ulaznim vratima i već sledećeg trenutka moj ortak Miki, vlasnik stana, ušao je u sobu, držeći flašu vina u ruci, sav ozaren i nasmejan: „Heloouu, gde je moja maca? Zbrisao sam dan ranije sa seminara!“ Arni je posvećeno, u slast mljackao moju bljucu s tepiha. Nije ga ni pogledao. Da je banula interventna, bolje bih se osećao. Ponovo mi se slošilo. Vilica mi se kočila, a telo nije htelo da me sluša. Hteo sam da pitam Baneta : „Jesi li ti to rekao ’ketamin’?“ jer sam mislio da je MDM, ali reči nisu izlazile, samo mi se zamutilo pred očima i propao sam u ambis.

# # # # #

„Znaš šta si ti, dušo? Ti si jedna obična drolja. I to kakva! Pokvarena do srži, najgora moguća prljava droljetina, kurvetina i fuksetina. Zar ti misliš da sam ja budala i da ne znam sve tvoje smicalice? Ma, kakav seminar, kakvi bakrači, jebô te menadžment! Pričaj ti to nekom drugom, skote prokleti debilni! I odjebi više sa zaboravljenim punjačem i praznom baterijom. Prvo si rekao da nisi imao domet. Ko još nema domet u Subotici? Ama, da si bio na Goliji, imao bi domet, a kamoli u Subotici. Zašto me nisi zvao sa recepcije hotela ili iz pošte? Blokirao si moj broj, jebao se s kim si stigao i drogirao se celog vikenda. Eto šta si radio. I sad si došao podvijenog repa, istrošen, kao govnjiva krpa.“  Izobličen od besa, sevajući očima, unosio mi se u facu moj Petar.

„Šta ti je ljubavi, nisam, majke mi! Znaš kako su ti seminari dosadni, smorio sam se za medalju. Zar ti ova fascikla ništa ne dokazuje? Ja te se uželeo, a ti meni tako. Ne budi naporan, opusti se i dođi da se mazimo. Hoćeš li da ti napravim neku finu klopicu? “, pokušavao sam da ga odobrovoljim.

„Barabo neopevana, kao da te ne znam!“, popuštao je Petar pod mojim nežnim dodirima i poljupčićima u vrat.

„Mačkice, da ti napravim biftek s pomfritom i brdo salatice, ili možda neke špagetice, hmm?“, čupao sam se standardno.

Imam rupe u sećanju. Moraću Mikiju da platim tepih servis, taksi do privatne klinike na koju me je odveo, pregled, narko-test, ispiranje stomaka, infuziju i noćenje na klinici zbog overdouza ketaminom. Plus dve flaše popijenog džina. Jedva mi je dao svoje papire sa seminara da ih fotokopiram i još teže mi oprostio što je Arni ceo dan bio istraumiran. Ne znam šta je bilo sa onom dvojicom, niti želim da znam. Grajnder sam, kao i obično, deinstalirao pre dolaska kući, zbog Petra. Ipak već jedanaest godina živimo zajedno. Ne bih ga ni za šta na svetu povredio niti menjao. A Svetog Mratu ću uvek slaviti kao novi rođendan jer me je milosrdno spasao sigurne propasti.

Jedva sam se držao na nogama, ali dok sam Petru pravio pomfrit, uspeo sam da se setim teksta i melodije, pa sam mu u pola glasa, milozvučno otpevao pesmu Lus Kasal iz „Visokih potpetica“, onu koju najviše voli:

Si tienes un hondo penar, piensa en mí.
si tienes ganas de llorar, piensa en mí.
Ya ves que venero tu imagen divina,
tu párvula boca que siendo tan niña
me enseño a pecar.

Piensa en mí cuando sufras, cuando llores
también piensa en mí,
cuando quieras
quitarme la vida, no la quiero para nada,
para nada me sirve sín tí.

Piensa en mí cuando sufras, cuando llores,
también piensa en mí, cuando quieras
quitarme la vida, no la quiero para nada,
para nada me sirve sin tí.

*Knjigu možete preuzeti na sledećem linku