Krilato zlato i druge pesme
Pokro69

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Grč mladenstva

Ne

Moja mladost nije proleće što se u kavezu soneta rimuje sa

     cveće

Eto tu u prsima vrelim tu zjape tisuć ostvarenja novih

Naslućeni svetovi od zvukova-zvukova i pijanih boja

Naizmenični slojevi miomirisa u odajama mračnim

Sulude kadence i čarobne spirale što plazmom

                                       šarenog prostora vajam

Da spevom jednim

izvanrednim

Sve moguće visine dubine daljine

Sam osvajam.

Jeste

Moja mladost je apoteoza krvi u grču oplođenja

Urlik primitivca u blaženstvu trenutka

Ah! ljubav neizmerna

Za zvezde za život za alkoholičarski smeh

I prsti i prsa i jezik i mozak

Sve živi da uživa u toplini karese

Ja svesvet gladim ko električnu kičmu

Sladostrasne mi metrese

Strast je astronomija strast je muzika i strast matematika

Cela je moja mladost samo bujna sveopšta scvemirska erotika:

           Dobro vaspitane devojčice

           Pozajmite svoje vrele dojčice

           Jer mi se misao klati trotoarom

            Poput gojnih sisa udatih matrona

           S njima

          Iza ćoška

          Iščezava ekstaza

          Dok se mamurno nipe

         Slatka vasiona

         U muzici zvonkih fraza

< Večeras (zar slučajno) ulicama šunjajući se

                 pronašao sam

       PSIHOLOŠKU FORMULU ČOVEKA

te mi sada nijedno jedino čelo više zagonetno nije

Opit: Svi su mozgovi slični

Zakon: Svi su mozgovi isti

Sve se dešava

Kako rešava

Račun verovatnoće

Slobodni (?) svesni (?) čovek

Čini samo što kosmički zakoni hoće? >

O prošlo je sada nespokojno doba mojih otkrovenja

Presit sam mozganja zaludnih

Vrtoglavih formula

I cifara inifinitezimalnih

Ja više neću lutanja zabludnih između nule i znaka ∝

Izbodriću smesta senzacionalne romane

Pronaćiću nove neslućene strasti

Otvoriću širom vratnice svojih stotinu i 59 čula

               u luksuzu purpurnih barova

               u prašumi mahnitih džesova

               u besu majmunskih plesova

               vitko zagrljenih parova

Nervi! seksovi! energije!

Dok puni mesec viče ponad mrkih krovova: strasnije su mačke

     ove noći

Strasnije su zvezde ove noći

Ja vaskolikim bićem saosećam bilo velikog grada

Od obesnog raskođa do najjadnijeg jada.

Zaljubih se još dete malokrvno

U jednu napaćenu i ružnu Ruskinju

Koja je imala sina poginulog u antoboljševičkoj vojni

Voleo sam prekomerno to guravo čudovište

Jer su za mene stvorovi sve lepši ukoliko su ružniji

Sve miliji

Ukoliko su tužniji

Ležali smo često preko celog dana

Zgrčeni

Na slamnjači njenog izbegličkog stana

Govorila mi je tiho skoro u sebi o snegu o trojkama

o ikonama o Sibiriji

A ja sam želeo da mi objasni apokaliptičnu arhitekturu

        moskovskih crkava

Da mi objasni rusku dušu i mistiku rusku

Mistiku samo!

Pročitao sam već toliko knjiga da mogu reći:

Pročitao sam sve knjige

I mene mori ogromnost mlade memorije mori me rafinovanost

  devstvenih čula

Jer nema prostora ovde za džinovska ostvarenja

Jer nema reči da otelotvore apopleksiju novih nadahnuća

Da

Prošlo je sada nespokojno doba mojih otkrovenja

Jedne podle noći ponoćnoga bdenja

U trenu kad prsnuti htedoh od uobražnje

Bacio sam svemir u bezdan svog prezrenja.

Oceni 5