Hajde da menjamo planetu

Film

Everything Everywhere All at Once (2022)

Film koji je uzburkao društvene mreže je pravo malo remek-delo, pa je privukao pažnju i onih koji ne brinu ni o ovom univerzumu, a kamoli o tamo nekim paralelnim dimenzijama.

Ludačka avantura počinje na najobičnijem od svih mogućih okruženja – u perionici veša u kojoj se bubnjevi vrte u krug, baš kao i životi glavnih junaka. Evelyn (Michelle Yeoh) je u Sjedinjene Američke Države došla iz Kine – zbog ljubavi. I upravo je to jedno od glavnih pitanja koja se provlače kroz ceo film – kako bi nam život izgledao da ga nismo toliko često žrtvovali zbog osećanja prema drugima. Partner Waymond (Ke Huy Quan) joj neumorno pomaže, ali kolotečina uzima danak, pa ljubav umire ugušena porezima. Spas je u drugim univerzumima, budući da ništa ne pojašnjava život toliko dobro kao susret sa samim sobom.

Odlična glumačka postavka se očigledno dobro zabavljala tokom snimanja, pa je zahvaljujući tome uspela da nas razveseli, ali i rasplače, te nas ubedi da je najbolji baš onaj život koji živimo, pa makar imali viršle umesto prstiju.

Anne+ (2021)

Nastao pod kišobranom istoimene serije, film Anne+ donosi priču o junakinji koja živi u sigurnom, podržavajućem okruženju. Nema homofobije i nasilja, roditelji su normalni, ljubav je na svakom koraku. To ne znači da Anne živi u raju, budući da se sva smrtna bića muče na ovaj, ili onaj način.

Zatrpan drugim visokobudžetnim filmovima, ovaj se dobro krije na platformi Netflix, ali bi ga trebalo potražiti i pogledati. Što pre.

Alamar (2009)

Pre nego što će se rastati, mladi muškarac koji potiče iz naroda Maja, i njegov sin Natan koji živi u Italiji, kreću na epsko putovanje preko otvorenog mora, sve do grebena Chinchorro na obali Meksika. Tamo ga uči kako da lovi ribu i da roni, ali ga i uvodi u život koji je vezan za vodu.

Njihov se odnos razvija negde između dokumentarca i fikcije. Divna priča o ocu i sinu, o životu u raju, s veličanstvenim prizorima koje samo priroda može da režira.

Serije

Love Death + Robots (treća sezona, 2022)

Na treću sezonu se nešto kraće čekalo, budući da je Netflix prošle godine objavio drugu, a nakon dve godine pauze.

Osvežavajući pristup propasti društva odličan je za one kojima je pažnja popustila nakon života koji su proveli pred ekranom, budući da svaka epizoda traje tek nešto više od deset minuta. Dobili smo nove robote, nove vrste i planete, a pojedine scene su prava mala remek-dela. Ako imate vremena za samo jednu epizodu, neka to bude Jibaro.

Moon Knight (prva sezona, 2022)

Divan je Oscar Isaac.

Moon Knight je većinom mračna, jezovita serija, koja ipak uspeva i da bude duhovita, iako krv pršti na sve strane. Vratiće u detinjstvo sve one koji su odrastali uz Indianu Jonesa – tu su piramide i egipatski bogovi, samo što umesto arheologa imamo superheroje.

Sve je od početka tajnovito, pa jedva da može da se nasluti šta se dešava s glavnim junakom. Slagalica se slaže vrlo polako, a u tom procesu nisu dosadne čak ni one scene koje se ponavljaju. U početku se više brine za zgodnog, uplašenog muškarca, nego za Marvelovog heroja, ali se i to vremenom menja, sve dok nam se ne ukažu svi stari bogovi i ne otvori prolaz u zagrobni život.

Why Didn't They Ask Evans? (mini-serija, 2022)

Dobra stara britanska tradicija koja podrazumeva ekranizaciju dela Agathe Christie nastavlja se i ove godine, pa je tako na red došla i misterija pod nazivom Why Didn't They Ask Evans?. Scenario i režiju potpisuje omiljeni Hugh Laurie, koji takođe igra i jednu od uloga i po ko zna koji put uspeva da se transformiše tako da ga jedva prepoznamo. I to ne zbog kostima ili prekomerne upotrebe spoljnih sredstava, već pre svega zahvaljujući njegovom neverovatnom talentu.

Kao u glumi, kod njega i u svim ostalim segmentima važi ono načelo „manje je više“, pa je tako ova serija koncipirana kao jedna jasna, koncizna priča bez suvišnih detalja i podzapleta. Odstranjeni su svi viškovi, fokus je samo na bitnim detaljima, zanimljivoj priči i sjajnim glumcima. Naravno, u centru dešavanja je nerazrešeno ubistvo, čije sumnjive okolnosti ne prepoznaje niko osim amaterskog para detektiva – sveštenikovog sina i dokone ali pravdoljubive gospođice iz visokog društva. Njih dvoje, nakon što na plaži ugledaju čoveka na samrti koji postavlja pitanje iz naslova, odlučuju da otkriju misteriju te smrti pod nerazjašnjenim okolnostima, odgovore na čudno pitanje povodom Evansa, a sve idući tragom fotografije lepe žene koju nalaze kod žrtve.

Kockice se spajaju polako ali sigurno, tako da nijedna nedoumica na kraju ne ostane nerasvetljena, a u ovom slučaju nad misterijom dominiraju nešto lakši, duhovitiji tonovi, svojstveni i spisateljici romana i piscu scenarija i reditelju.

Knjige

Paul French „Midnight In Peking“

U svetlu današnje popularnosti „true crime“ žanra koji hara podcastima, ali i televizijskim produkcijama fokusiranim na mnoge zločine ostavljene bez rešenja (čitaj: krivca), valja se podsetiti jedne antologijske knjige objavljene još pre deset godina. Reč je o delu Midnight In Peking, koje se na osnovu arhivskih dokumenata i drugih zapisa bavi slučajem 19-godišnje Pamele Werner, ubijene u zimu 1937, kćerke E.T.C. Wernera, nekadašnjeg britanskog konzula. Ovo po mnogo čemu ritualno ubistvo (devojci je iščupano srce) zaprepastilo je svet, naročito kolonijalnu Kinu u kojoj su Englezi imali imperijalnu ulogu – ali se sve brzo zaboravilo čim je septembra 1937. Japan napao Kinu.

Nekih 75 godina docnije, Paul French je otresao prašinu sa arhivskih dokumenata i napravio knjigu o  ovom misterioznom slučaju u koji su umešani underground seks kult, trgovci heroinom i luksuzni bordeli širom tadašnjeg Pekinga. Idealna za film ili TV seriju, ova knjiga je još jedan dokaz da se gotovo ništa u društvu novca i droge nije promenilo – uvek se nađe neko iščupano srce.

Dokumentarna proza najvišeg ranga.

Vesna Parun „Krv svjedoka“

„Paukova ženka pojede pauka, ali mu prethodno ne prijeti. Pijetli se potuku zbog neke ljepotice - kojoj nitko iz dvorišta ne viče zbog toga droljo - a dva će muževna jelena šumska slomiti rogove u duelu i pasti obojica mrtvi, ali njihovu izabranicu ne smije okrznuti ni sjenka sumnje i njezinu žensku dvopapkarsku - ili jednopapkarsku? - čednost, vrlinu i čast. Životinje za svoje postupke imaju uzore u prirodi koja ih je odnjihala i koja ih uči kako treba živjeti i kako umirati. Čovjek nema uzora u prirodi, ni vodiča u ideji, ni učitelja u majci i ocu, ni prijatelja u poglavaru, ni bližnjega u susjedu. On je u prirodi sam samcat u svom zlu, i zavidan biljci i životinji na njihovom predanom i nedužnim agnosticizmu, uništava ih da bi saznao tajnu kojom ga oni tako pustopašno nadvisuju. Ali on je nikada neće saznati“ (odlomak)

Muzika         

Lady Gaga – Hold My Hand

Lady Gaga uspeva iznova da izmisli sebe, pruži nešto drugačije, poigrava se žanrovima, ali i po potrebi reciklira svoja nekadašnja izdanja. To nikako nije loše, budući da ona uvek doda nešto novo i ode korak dalje. U soundtracku za novi Top Gun film oseća se prizvuk njenog pomalo potcenjenog hita od pre desetak godina, You and I, ali i referenca na Take My Breath Away i himnične pesme '80-ih. Čisto uživanje!

Dolores Forever – Party In My Mind

Ženski alternativni pop duo iz Londona Dolores Forever tek treba da osvoji svetsku scenu, a prvi singlovi i te kako obećavaju.

Nostalgija

Chun gwong cha sit  – Happy Together (1997)

Još je nešto bilo važno u onome što nam je ponudio majstor Kar-Wai Wong – film počinje bez okolišanja, scenom seksa koji je grub, ali stvaran. Skoro nijedan od drugih filmova s gej junacima u to vreme nije mogao time da se pohvali, autori su okolišali, a od gledalaca se očekivalo da čitaju između redova, da se zadovolje ljubavnim mrvicama. HappyTogether nas odmah uverava da smo na pravom mestu – tu su Ho Po-wing (Leslie Cheung) i LaiYiu-fai (Tony Leung Chiu-wai) koji žive baš kao i mi (nekad).

Više čitajte ovde.

Dokumentarni film

Our Father (2022)

Život je ponekad luđi od svake izmišljotine, posebno kad doktor umisli da je bog.

Horor

Pahanhautoja - Hatching (2022)

Odličan za sve ljubitelj fantazije, ali i strave i užasa. Evo šta o filmu kaže naš kritičar:

„Hatching je predvidljiv, formulaičan film u kojem se spajaju uticaji B-filmskog horora po „creaturefeature“ šablonu, socijalne satire koja se zadovoljava time da zahvati plitko i „bodyhorrora“ koji ostaje u granicama onoga što smo već videli i kod starijih i kod novijih majstora pod-žanra. Predvidljiv scenario koji potpisuje autor zapaženih alegoričnih kratkih filmova Ilja Rautsi je servisiran funkcionalnom režijom, sugestivnom fotografijom i predvidljivom, ali prikladnom pomalo zadržanom glumom. To sve, međutim, ne znači da je Hatching apsolutno šablonski film koji samo derivira uticaje da bi ispričao priču o doživljavanju puberteta iz ženske perspektive u društvu koje je obeleženo perfekcionizmom, kompetitivnošću i ambicijom“.

Više čiatjte ovde.

Video igre

Logjam i zgodne drvoseče

U svetu video igara imamo različite simulatore, na primer za pecaroše i pilote. Sada je tu i jedan za one koji uživaju u cepanicama i golišavim muškarcima, a u pitanju je Logjam.

U ovoj igri junaci su drvoseče, radnici koji pokušavaju da proguraju vrele, znojave dane. Iako ne zvuči previše zanimljivo, postoji nešto u igrama koje simuliraju radnje koje u običnom životu preziremo. Možda je tajna baš u tome – da se sa bezbedne udaljenosti savlada ono o čemu se inače i ne razmišlja.

Igra je već spremna za preuzimanje, a kupci cenu biraju sami.

*Kontrapreporuke

State of the Union (druga sezona, 2022)

State of the Union je od mini-serije postala takozvana antologijska serija, koja podrazumeva više nepovezanih priča. Svaka sezona trebalo bi da bude celina za sebe, a u ovom slučaju povezuje ih ista premisa – bračni par pred razvodom ide na terapiju kako bi ili rešio probleme i nastavio zajednički život, ili stavio tačku na brak. Svaka od epizoda ove serije traje desetak minuta i prikazuje upravo te poslednje trenutke pred odlazak na novu seansu.

Prva sezona je prošla odlično i kod publike i kod kritike. Rosamund Pike i Chris O'Dowd bili su sjajni, harizmatični, neverovatni u svojim ulogama. Uspevali bi da nas uvuku u svoju priču tako da problemi njihovih likova postanu i naši, da se investiramo i više nego što smo mogli da zamislimo. Vest o drugoj sezoni ovakve serije može biti samo dobra, sve dok, nažalost, ne pogledate finalni proizvod.

State of the Union je u drugoj sezoni izgubila sav šarm, svežinu, duhovitost prve i pored istih autora survala se u ponor opštih mesta i nemaštovitosti. Dobri glumci ovoga puta nisu bili dovoljni (Patricia Clarkson, Brendan Gleeson) jer su njihovi likovi napisani tako da predstavljaju tipične boomere i ništa više od toga. To ne samo da nije fer prema starijim generacijama, već nije u redu ni prema kome, a naročito ne prema gledaocima. Nema iskrenosti, posebnosti, na kraju krajeva ni nekog dubljeg smisla u ovoj priči.

Više čitajte ovde.

The Pentaverate (prva sezona, 2022)

Ima li šta gore od humora kojem je istekao rok trajanja. Ugasite slobodno.