Hamlet

Žamor zamrije. Izađoh na scenu.

Naslonjen na dovratak kulise

U odjeku slušam udaljenu

u životu šta će desit mi se.

Kroz tisuće dogleda se tmina

Sabrala i samo na me pada.

Ako može, abba, tvoga sina

Neka mine čaša jada.

Tvoju čvrstu zamisao štujem,

Primam rolu, u koju me vodiš.

Al sad tu se drama druga snuje

I ovaj me puta oslobodi.

Al ne mijenja scena redoslijed se

I dolazi rasplet neumoljiv.

Sam sam. Sve u farizejstvo grezne.

Živjet život - nije prijeći poljem.

*Prevod Antun Šoljan