Kapacitet za ljubav
Heartstopper 02 S

Photo: IMDb

Heartstopper je revolucionarna serija

Kapacitet za ljubav je ono što čoveka razlikuje od neživih predmeta – zato se o tom fenomenu priča otkad postoje pisani tragovi, a verovatno i ranije. Koncept se menjao, pa onoga što danas nazivamo romantičnom ljubavlju kao da ranije nije bilo. Poneki zapis ipak postoji, pa John Boswell na primer piše da „Jedini pisani izvor o romantičnoj ljubavi tokom prvog milenijuma hrišćanske tradicije jeste monaška literatura. Monasi su se zaljubljivali jedni u druge - često. I monahinje su se zaljubljivale jedne u druge - verovatno isto tako često, iako je dokumentacija oskudna. Neke od najosećajnijih gej pesama srednjeg veka pisala je jedna monahinja drugoj u bavarskom manastiru. Ta poezija sasvim izvesno pokazuje da je postojala fizička komponenta u vezi, pošto jedna od monahinja žudi za vremenom kada će moći da miluje grudi one druge“.

Dakle, ako je verovati Boswellu, o onome čime se danas hvale svi ljubavnici (mahom heteroseksualni) su prvo pisali kvir ljudi. Uprkos tome ostali su nevidljivi sve do skoro, a sva su se slova izlizala u pokušajima da se objasni i opiše ta nevidljivost. Ukratko – mnogo je onih koji i danas veruju da su gej muškarci izmišljotina, da lezbejke žive samo u porno filmovima za strejt muškarce, da je *transrodnost hir, zbog čega su pripadnici manjine u mnogim delovima sveta i dalje kao duhovi.

Serije kao što je Heartstopper pre samo deset godina ne bi bile moguće, delom zato što se smatralo da ih niko ne bi gledao, ali najviše zbog toga što poljubac između osoba istog pola  na televiziji jednostavno nije bio moguć. Serija Will & Grace je na primer imala ogroman uticaj na stavove ljudi prema gej zajednici, ali mnogi nemaju pojma kako se tog vremena seća Sean Hayes koji je igrao Jacka: „To je bilo strašno. Dobijali smo pretnje smrću, ljudi su mogli da pronađu moju adresu, i imao sam ulogu gej lika u popularnoj seriji. Bio sam prestravljen. Nisam želeo da budem aktivista, niti sam imao snage niti hrabrosti u tim godinama da pričam u ime gej zajednice“. U seriji nije bilo nijednog poljupca između osoba istog pola.

To ne znači da serija Will & Grace nije važna, naprotiv – bilo je neophodno da se naprave ti prvi koraci da bismo danas mogli da gledamo različite programe s kvir osobama u središtu. Na primer novu Netflix seriju Heartstopper. Nastala je iz web stripa autorke Alice Oseman, koja je prvi deo objavila još 2016. godine. Brzo je postao vrlo popularan, najviše zbog glavnog junaka po imenu Charlie (odlični Joe Locke) koji se zaljubljuje u druga iz  klupe.

Sličnih priča je ruku na srce bilo i ranije, pa Heartstopper liči na neke filmove iz devedesetih godina prošlog veka – na primer na Beautiful Thing (1996) i Get Real (1998). Nova serija s njima deli topli osećaj koji se obično ima kad se priča o ljubavi, samo što je priča smeštena u današnje vreme i ima više kvir junaka – tu je skoro svako slovo iz LGBTIQ+ akronima, a likovi su osmišljeni tako da sve izgleda prirodno, a ne kao ispunjavanje uslova koje je neko postavio.

Kako sezona napreduje, ravnoteža između glavnih junaka postaje sve bolje, i ne samo to – LGBTIQ+ likovi dobijaju zasluženi prostor, pa nisu tek privesci, najbolji prijatelji ili egzotične atrakcije koje sede u poslednjoj klupi. Usput saznaju o sebi i drugima, pa je zanimljiva scena u kojoj Nick Nelson (sjajni Kit Connor) pokušava da razume svoj identitet – izgleda da na internetu još uvek postoje testovi tipa „Saznajte da li ste i koliko gej“, ali je razlika u tome što danas, za razliku od vremena kad je odrastala moja generacija, postoje i drugi sadržaji – recimo videi na YouTubeu u kojima kreatori objašnjavaju kako su se nosili sa svojim kvir identitetima.

Pored centralnih junaka tu su i drugi – Tao (William Gao), Isaac (Tobie Donovan), Elle (Yasmin Finney), Tara (Corinna Brown), Darcy (Kizzy Edgell). I odrasli su neodoljivo kvir, recimo profesor Mr. Ajayi (Fisayo Akinade) koji je Charlijeva podrška, štit od surovog školskog sveta. A i kad nisu, opet su divni – na oduševljenje mnogih Nickovu majku igra genijalna Olivia Colman, koja će vremenom sigurno postati najbolja izmišljena majka na svetu. Svi ovi junaci su celi, i celi su lepi, što je važno ako se ima na umu da *transrodnih junakinja jedva da ima, a i kad iha ima često ih igraju strejt muškarci ili cis žene (što ovde nije slučaj).

Alice Oseman je svoj strip adaptirala i pretvorila u sjajan scenario, a ono što je najbolje u celoj priči jeste to što nije stvorila sumorni svet u kojem nema ni tračka svetla, ali ni utopiju s presrećnim gej tinejdžerima koji na pomen homofobije i transfobije pitaju „Šta je to?“. Homofobi su tu, ali više nisu najvažniji. Iako nasilja ima (o čemu saznajemo iz priča o tome šta je bilo pre), nisu ni najjači, jer Heartstopper više brine o tome da LGBTIQ+ junaci budu radosni, nego da nasilnici budu važni.

Iako su oni koji odrastaju ove 2022. godine svesniji da postoje različiti identiteti, te zbog toga imaju prednost u odnosu na one koji su odrastali osamdesetih i devedesetih godina, to ne znači da je autovanje lakše – problema i dalje ima, samo su drugačiji. Nas su tokom odrastanja brisali i gušili, a to rade i danas – ne žive kvir tinejdžeri samo u Americi i Britaniji, ima ih i u Somaliji, Čečeniji, Nigeriji, Kataru, Jemenu, Saudijskoj Arabiji, Tanzaniji, Iranu, Sudanu, Barbadosu, Pakistanu, svuda na kugli zemaljskoj, čak i u Srbiji. Ima ih u ratom zahvaćenim područjima, tamo gde se zbog homoseksualnosti gubi glava, oni su i beskućnici, napušteni i sami, čak i u ovom trenutku.

Teško da će Heartstopper ispraviti sve strahote, ali je već jasno da je serija neverovatno važna, čak revolucionarna, kao što je nekad bila Will & Grace, možda i više. Mladim generacijama poklanja pravedniji svet, a starijim dokaz da se nešto promenilo, a u tim promenama su i sami učestvovali.

Oceni 5