Biografija jednog partizana: Memoari Radovana Pantovića
Ailusa 03 S

Poseta maršala Tita Nišu 1952. godine. Radovan Pantović kao sekretar Sreskog komiteta KPJ

Photo: Drugi hod kroz (ne)vreme i (ne)prilike

Herojstvo među koricama

Komadi ratnog puta i moirnodopskog života Radovana Pantovića (1921- 2017), partizanskog heroja, antifašiste i posleratnog državnog funkcionera, otisnuti su fragmentarno u knjizi sećanja Dugi hod kroz (ne) vreme i (ne) prilike (Savez antifašista Srbije, Dan Graf d. o. o, Beograd, 2018), popunivši unekoliko vidljivu prazninu u istoriografskoj literaturi o narodnooslobodilačkom ustanku topličkog kraja, te biografije autora i drugih partizanskih komandanata. Pantović (selo Klenak kod Nikšića) se u najranijem detinjstvu preselio u okolinu Prokuplja koju je uvek smatrao za svoj zavičaj.

Bio je član Komunističke partije od oktobra 1941, a jedan je od partizana koji su podigli ustanak u Toplici; pokretač lista Mladi borac, jedan od komandanata u završnim bitkama protiv nemačkih fašista leta 1944. U penziju je otišao sa funkcije potpredsednika Predsedništva SR Srbije, a dugo godina obavljao je dužnost predsednika Saveza antifašista.

Memoarski delovi knjige snažno su i upečatljivo svedočanstvo istorijskih događaja kakve su demonstracije protiv Trojnog pakta 27. marta 1941, Aprilski rat, a potom i svojevrsne, iskrene amplitude u revolucionarnom raspoloženju među narodom i borcima. Konačno, tu su i detalji pripreme za poslednju neprijateljsku ofanzivu na jugu Srbije, uz učešće legendarnih Koče Popovića, Cane Babović, Blagoja Neškovića Slobodana Penezića, Mome Markovića. "Ogromna, razgoropađena fašistička neman, koja je 1941. i 1942. izgledala nepobedivo, sada, u leto 1944, izgledala je znatno drugačije i nije uspela da ukloni sa juga Srbije pet novoformiranih divizija", zabeležiće Pantović.

U ovim memoarima značajni su i detalji njegovog rada u privredi; u dva navrata Pantović je bio predsednik FK Crvena zvezda, o čemu nije pisao u ovoj knjizi, ali ostali su zapisi iz vremena kada je bio član republičke i savezne vlade.

Grupa skojevskih i partijskih rukovodilaca: U gornjem redu - Mirko Perović, Dragi Stamenković, Dobrica Ćosić i Radovan PantovićUpečatljivi su i zapisi iz vremena koja će, ispostaviće se, postati predratna; prenosi nam raspad Jugoslavije koje se, kako je doživeo, odvijalo pod geslom Slobodana Miloševića "Ako ne znamo da radimo i privređujemo, bar ćemo znati da se bijemo!".

"Od tog trenutka niko više nije mislio na rad, svako je razmišljao o predstojećem ratu sa Hrvatima. U toj atmosferi nije bilo šanse da se sa nekim društvom ili poznanicima započne razgovor o privredi i o radu, jer bi vas odmah spopali pitanjem 'Vidiš li ti šta nam rade' (Slovenci i Hrvati), a onda bi se razgovor pretvorio u vojničko nadmetanje. Srpski nacionalizam i Slobodan Milošević su vešto stvarali i koristili takvu atmosferu, pa im je čak i uspelo da svokoj radnoj organizaciji, koja je još imala neka finansijska sredstva, nametnu obavezu da kupi oružje i municiju za jednu jedinicu Srba u Hrvatskoj", piše Radovan Pantović.

Redakcija Mldog borca u jesen 1944: Radoslav Ratković, Vuksan Bulatović, Dovrica Ćosić i Zoran JovanovićNe skrivajući gorčinu i ne prihvatajući nove floskule antikomunista i nacionalista da se samo "srušilo to što su komunisti gradili, zato što nije valjalo".

Istoričarka Latinka Perović konstatuje da je Pantović najviše pažnje posvetio Narodnooslobodičačkoj borbi.

"Teško je bilo organizovati otpor, u narodu su postojali strah i nepoverenje (...) Daleko od vojnog i partijskog vrha, komunisti na jugu Srbije imali su u rukama, na osnovu opšte orijentacije koju je dava subjekt otpora, vlastitu inicijativuZa početak, znali su da prioritet ima otpor okupatoru, a zatim da 'nema povratka na staro'. To jest: nepovratno su otišli oni koji su potpisali Trojni pakt, a i oni koji su ga doveli u pitanje, zajedno s krljem su napustili zemlju. Ta parola će dobiti nove sadržaje, ali nikad do kopiranja sovjetskog iskustva", beleži Latnka Perović.

Oceni 5