Životna preporuka za bolju 2019: “SFRJ za ponavljače” (7)
Aayu 05 S

Nova verzija starog ćebeta: Ambasador za svaku svadbu

Photo: Stileks

Hit svake jugoslovenske svadbe: Ambasador ćebe za buduće bebe!

Odmor, zabava i rekreacija

Predah u Sloveniji: Letovišče Štatenberg 1961. godine

Jugosloveni vole da se odmaraju. Najopušteniji su subotom, nedeljom i radnim danima. 

Dok su mali, Jugosloveni vole da idu u cirkus. Najbolji je “Internacionalni cirkus Adria”. Zbog aviona s lecima. I zato sto su članovi trupe bili iz cele Jugoslavije: “Neustrašivi krotitelj lavova iz Nevade Džoni  Braun” ili “Bili Hazard i Lejdi Džejn - bengalske vatre na trapezu”. A bio je i jedan  mađioničar iz Bagdada poznat pod  imenom “Princ Faruk”.  Tih godina je uopšte vladala moda stranih imena, a jedan od retkih koji se ovome odupro bio je Miro Ujević, šampion sveta u “kečezkečkenu”. On je uvek bio pristojan, pozdravljao je publiku i smešio se deci. Njegovi  protivnici iz Amerike i Argentine bili su pak namršteni i pokvareni, napadali su ga s leđa, čupali mu kosu  i gurali prste u oči. Ali Miro bi ih na kraju uvek pobedio. On je inače živeo na beogradskom Tašmajdanu i dnevno jeo 80 ćevapa, pa smo ga se malo i plašili.

Nezaboravna igračka: Klik KlakPored cirkusa i kečezkečkena, deca vole da se odmaraju i uz klik-klak. To je  edukativna igračka koja se sastoji od dve plastične loptice međusobno spojene kanapom. Ovim lopticama treba vrlo žustro mlatiti kako bi se izazvala što veća buka. Svrha igre je da odrasli popizde i zato se najbolji rezultati postižu pre 7 ujutro (nedeljom) i između 3 i 5 popodne (radnim danom). Pored  veštine i koncentracije ovo zahteva i veliku hrabrost.

Čvrge

Osim lupanjem u klik-klak, mali Jugosloveni zabavljaju se i tako što se lupaju međusobno, i to u glavu. Generacije Jugoslovena provele su dobar deo detinjstva primajući i deleći “čvrge”, tj. serije veoma kratkih , veoma jakih i veoma bolnih  udaraca u glavu. Čvrge su se razmenjivale zbog šišanja, za opkladu ili onako, iz sadizma.

Mnogi se i danas sećaju Mileta Konja iz sedmog tri i njegovih nesrazmerno razvijenih šaka. Mile je svoju veštinu usavršavao na školskim odmorima,  koristeći pritom manju dacu, ali s krupnijim glavama, koju mu je lovio Pera iz šestog dva. Malo dete bi se otimalo i vikalo, ali bi trenutno klonulo čim mu Mile stručno plasira jednu od svojih “migrenuša”. Inače, najsurovija vrsta čvrge je bila tzv “macola” ( lupa se srednjim prstom direktno u teme) , a u verziji Mileta Konja prvo izaziva euforične halucinacije, a zatim trajnu amneziju. Neka deca bi nakon takve čvrge počela neobično da se ponašaju i da se igraju čudnih igara. Jedna od takvih je poznata pod nazivom “varjačkinje - barjačkinje”. Igra se sastoji u tome da neka deca pevaju “i okolo salata, i okolo salata…” dok im druga ne kažu “…ne veliki zbor!”. Zatim se deca poklone jedna drugima (“poklanjam se na tebe, poklanjam se na tebe…”) i onda izaberu jedno među njima (“…a tebe uzimam”) koje se zbog toga jako veseli i onda se svi smire.

Bez čvrge: Odprtje otroškega vrtca v Ulici heroja Nandeta na Teznem 1960. godineDruga deca bi, nakon primljene čvrge, počela da izmišljaju svakave brojalice i pesmice, poput “ema-esasa-esasa-pipi-ja”i “pif-paf-puf-amerika-buf”.

Inače, prvu katalogizaciju dečjih igara u SFRJ uradio je još Brojgel Stariji (“Dečje igre”, Kunsthist.M., Wien): gomila razdragane decurlije juri tamo-amo po platnu ne primećujući da se gore već uveliko skupljaju neki jako zajebani oblaci.

Dan republike: praznik koji niko nije slavio

Nacionalni praznik SFRJ zove se Dan republike. U početku je za Dan republike puštana vojna parada u Beogradu, ali se kasnije od toga odustalo zbog skupoće. Ušteđene pare investirane su u tzv. “spajanje praznika”. “Spajanje” se vrši ako Dan republike pada npr. u utorak, pa se onda ponedeljak proglasi za neradni dan. Ako bi pak Dan republike pao u sredu, onda bi i ponedeljak i utorak bili neradni, a isto tako i četvrtak i petak. 

Pošto običan svet ovaj praznik nije slavio, jer su svi oduvek bili protiv komunista, samo nisu smeli da kažu, tog dana se za ručak nije spremalo ništa posebno, već samo ono što se slučajno zatekne u kući: pihtije, podvarak, sarma i pečeno prase.

Raspusni odmor na otvorenom: Ljudje med počitkom po proslavi v Ribnici na Pohorju 1961. godine

Odnekud bi se, takođe potpuno slučajno, pojavili i rođaci i prijatelji s domaćom iz Užica i demižonima iz Dalmacije, tako da je posle Dana republike sledila sezona vađenja fleka. Dan republike je zato prirodno prelazio u bolovanje do novogodišnjih praznika. I tako do Prvog maja.  

Prvomajski uranak

Jugosloveni ukazuju poštovanje raznim natprirodnim bićima pa tako i industrijskim radnicima. Ovo kulminira tokom praznika zvanog “Prvi maj”. Pošto su komunisti, kao sto smo rekli, zabranili religiju i spalili sve sakralne objekte, ovaj praznik se slavio na otvorenom prostoru, livadama i izletištima van grada. U cik zore 1. maja  drugarice bi pripremile košare s lakom užinom u vidu kuvanih jaja, kiflica  i gibanice, a drugovi bi na samom “terenu” za svaki  slučaj “okrenuli” i ražanj s jagnjetom, prasetom ili volom, u zavisnosti od brojčanog stanja sindikalne podružnice.

Prvomajski uranak: Vo na ražnju, da se nađe

Dok su učesnici proslave bili još trezni, dakle u ranim prepodnevnim satima, bili bi održani pozdravni govori (“…sa ovoga ovde mesta poručujemo drugu Titu i drugarici Jovanki…”). Nakon toga bi nastupala kulturno-umetnička društva sa spletom narodnih igara iz svih delova Jugoslavije. Posle bi se prešlo na jelo i piće.

Na kraju bi mlađi muškarci i žene počeli da se jure po žbunju, i to bi bilo to.

Osmi mart

Među sindikalnim praznicima posebno mesto zauzima Osmi mart, neobično popularan u Istočnoj Evropi pre pada Berlinskog zida.

To je praznik kome su se najviše radovali i u kome su najviše uživali muškarci. Proslavljao se po pravilu u kancelarijama i društvenim prostorijama preduzeća i OOUR-a. Muškarci bi s vrata povikali  “srećan praznik”, i redom ljubili sve koleginice, a zatim bi se odnegde pojavilo posluženje, najčešće čevapćići “na čačkalicu”, vinjak, pivo i sitni kolačići, tzv. “minjoni”.

Osmomartovska šetnja: Drugarice u turističkom obilasku Maribora

U vreme surove komunističke diktature 70-ih godina XX veka, “kolektivi” su povodom Dana žena za svoje drugarice organizovali šoping - putovanja u inostranstvo. Veće radne organizacije (Geneks, Ina, Energoinvest) slale su ih u Rim, Pariz ili London avionom, a manje i siromašnije u Trst i Budimpeštu autobusom.

Osmi mart je kasnije ukinut s obrazloženjem da je seksistički i da vređa žene, pa su muškarci predložili da se preimenuje u Dan muškaraca, što je Savezna Skupština Jugoslavije odbila većinom ženskih glasova.

Slet za Dan mladosti

Reč “slet” imenica je muškog roda izvedena iz glagola “sleteti”, tj. spustiti se na zemlju s neba i označava centralnu proslavu rođendana predsednika SFR Jugoslavije maršala Josipa Broza Tita.

Slet se održava svakog  25. maja na fudbalskom stadionu "JNA" u Beogradu i predstavlja skup mistično - svetovnog tipa, uz učešće omladinaca, pionira i estradnih umetnika iz čitave zemlje.

Dan mladosti u Beogradu: Drug Tito, Jovanka Broz i Azem Vlasi

Koreografija sleta je eklektička, po uzoru na sokolske sletove u Pragu, filmove Leni Rifenštal i vindzorske parade u čast Kraljice Majke. Veoma je zastupljena arhetipsko-mitološka simbolika plodnosti i obnavljanja života na prelazu proleća u leto.

Ponovno rađanje inicirano je spektakularnim unošenjem falusoidne palice (“štafeta mladosti”) na stadion i uručivanjem iste u ruke predsednika Republike, na veliku radost svih pristunih, a naročito Azema Vlasija. Tada dolazi do ekstaze, a  bogami i katarze, u vidu velikog vatrometa. 

Repriza Nove godine

Jedna od najneobičnijih praznika u Jugoslaviji, pa i u svetu, je Repriza Nove godine. Obeležava se u noći između prvog i drugog januara i simboliše vraćanje zemaljske kugle unazad za jedan dan. Nakon što  prvog januara ujutro šefovi sala po kafanama i hotelima prebroje preostale čase, stolice i preživelo osoblje, i ustanove da može još, iste večeri se organizuje "repriza" dočeka Nove godine.

Najbolje "reprize" bile su u beogradskom "Klubu novinara", jer su gosti dolazili već gotovi s matinea u "Srpskoj kafani". Ovaj matine bio je rezervisan samo za poznate ličnosti i smatrao se veoma prestižnim društveno-ugostiteljskim događajem, zato što bi tom prilikom, umesto pravih kelnera, goste posluživali mamurni glumci i još mamurnije glumice iz susednog Ateljea 212.  

Na "reprizama Nove godine" ljudi su radili isto ono što i dan ranije, a smisao je bio u tome da se dokaže sebi i svima ostalima, a naročito Juliju Cezaru i Sv. Grigoriju, da je sve u životu relativno, pa i računanje vremena. Ovaj praznik se u meteorološkom pogledu vezuje za pokušaj da se lepo vreme makar malo zadrži, ako već ne može da se zaustavi.  Prema nekim autorima, "reprize" su priređivane iz manje pretencioznih razloga, kao što je npr. mlaćenje para.

Venčanje: Ambasador ćebe za buduće bebe 

Original iz Vuteksa: Svadbarsko Ambasador ćebe zvano deka

Pored državnih, Jugosloveni slave i privatne praznike. Jedan od takvih je svadba. U  životu jugoslovenskih “mladenaca” to je velika stvar, i zato ako vas Jugosloveni pozovu na venčanje , morate se odazvati, jer biste im u protivnom naneli tešku uvredu. Još je gore ako vam predlože da budete kum (svedok), a vi to odbijete. U nekim delovima SFRJ odbijanje kumstva direktno vodi krvnoj osveti do trećeg stepena srodstva (tzv. “zatiranje semena”), a to treba izbegavati.  

Kao gost na venčanju, morate da ponesete prikladan poklon. Najbolje je da kupite ćebe marke “Ambasador”. To je veoma lep poklon koji će mladence sigurno obradovati, jer će im i ostali gosti najverovatnije doneti to isto. 

Ako se svadba na koju ste pozvani odigrava u istočnom delu zemlje, tamo će svakako biti jedna osoba s mikrofonom koji nabraja ko je šta kupio i koliko je to koštalo. Kad na red dođe vaš poklon, osoba će viknuti “Ambasador ćebe za buduće bebe!”, na šta će u šatoru nastati “podvriskivanje” i gađanje muzike pivskim flašama. Ovo poslednje pouzdani je znak da zvanice odbravaju vaš izbor poklona.  

Pored toga što su topla, Ambasador ćebad su i lepa. Zato se na otmenijim svadbama ova ćebad prebacuju preko haube automobila (po mogućnosti belog  “Mercedesa”) i zatim se trubi na prolaznike. Ako nema ćebeta, može da se upotrebi i peškir, mada je  peškir lepši ako se prebaci preko ramena. Budite međutim oprezni, jer to na svadbi sme da radi samo jedan čovek koji se zove “stari svat”.

Pored “Ambasadora” bila je popularna i marka “Vuteks” iz Vukovara kao i “Varteks” iz Varaždina, ali ovo nisu bila ćebad, već deke, pošto su ih pravili Hrvati.

Rođendani: o knjigama i ruskoj salati

Jugosloveni vas nikada neće pozvati na rođendan jer se, kako kažu “na rođendan ne zove”. Podrazumeva se da ćete se sami raspitati.

Najbolje je da slavljeniku na poklon ponesete knjigu. U SFRJ knjige inače služe za rođendan, regal i čitanje. Kupuju se na komad i na sabrana dela, obično na poslu od akvizitera i to na rate s popustom. Najbolje knjige su nove, od kobojagi kože sa zlatnim slovima, mada Jugosloveni vole i one s papirnim omotom, naročito sabrana dela Hermana Hesea, jer se na svakom omotu video po deo glave, pa kad se tomovi slože po redu, vidiš kolko je Herman bio lep čovek. Jugosloveni vole i enciklopedije: medicinska se lepo slaže uz jelovinu, a JLZ uz orahovinu. U SFRJ se puno drži do tzv. kućnih  “bibilioteka” a bon-ton nalaže da kad odete nekome u goste obavezno kažete “ala vi imate puno knjiga, svaka vam čast”. Domaćin će tada najverovatnije uzvratiti sa “ne znam više kud ću s njima, nego mi da nazdravimo”, posle čega treba reći “ma i ja ti imam šleper knjiga kod kuće, već mi tri police pukle”, ili  “ma imam ti i ja toga ko govana”.

Nije dečiji rođendan, ali liči: Radgonska šampanjska klet, 1961. godine

Najlepši rođendani u Jugoslaviji su tzv. ”dečji rođendani”. Za tu priliku pripremaju se specijalna jela koja deca najvise vole, na primer kiseli kupus s ljutom alevom paprikom (“da vidiš što ide uz rakiju”). Glavno jelo je Ruska salata, koja se služi u činijama veličine lavora za veš.

Dečji rođendan se inače slavi tako što na jednom kraju sobe sede muškarci, piju, puše i pričaju, dok na drugom kraju  sede žene i takođe piju, puše i pričaju.

Deca za to vreme puze i plaču jer im je odavno prošlo vreme za spavanje.

(SLEDI POSLEDNJI NASTAVAK)

Oceni 5