Radio drama
Firr 05 S

Photo: Raymond Depardon

H.P. Lovecraft: Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda

Iz privatne bolnice za umobolne u blizini Providenisa, Rod Ajlend, nestala je nedavno jedna krajnje neobična osoba. Pacijenta je, pod imenom Čarls Dekster Vord, u bolnički pritvor, teška srca, smestio očajni otac koji je budnim okom pratio kako njegovo ludilo od puke ekscentričnosti prerasta u mračnu maniju sa nagoveštajima ubilačkih težnji i sa čudnovatim promenama u sadržajima svesti. I lekari priznaju da ih je njegov slučaj prilično zbunio, jer su ispoljene nastranosti bile i fiziološke i psihološke prirode. Prvo, pacijent je bio neshvatljivo star za svojih dvadeset šest godina. Duševni poremećaj, istina, može da izazove naglo starenje, ali je lice ovog mladića imalo onaj prevejani izraz koji obično dobijaju samo ljudi u poznoj starosti. Drugo, u njegovim organskim procesima uočene su čudne nesrazmernosti koje su u medicini bile potpuno nepoznate. Disanje i rad srca odvijali su se u zbunjujućem neskladu, glas se gubio i prelazio u šapat, varenje je bilo nepojmljivo usporeno i svedeno na najmanju moguću meru, a nervne reakcije na uobičajne nadražaje odudarale su od svih dosad zabeleženih slučajeva, i onih normalnih i onih patoloških. Koža je bila gotovo mrtvački hladna i suva, a ćelijski sklop tkiva preterano sirov i razlabavljen. Čak je i velika maslinastozelena belega od rođenja na njegovom desnom bedru bila iščezla, a na grudima se pojavio vrlo neobičan mladež ili crna pega kojoj pre toga nije bilo ni traga. Ukratko, svi se lekari slažu da je kod Vorda proces metabolizma bio usporen do neviđenih razmera. Čarls Vord je i u psihološkom pogledu predstavljao jedinstven slučaj. Njegovo ludilo nije imalo nikakve sličnosti sa bilo kojom vrstom duševne bolesti opisanom i u onim najnovijim i najpodrobnijim dosjeima, pa je zato i shvaćeno kao mentalna moć koja bi od njega stvorila genija ili vođu da nije dobila tako čudne, iskrivljene i groteskne oblike. Doktor Vilet, porodični lekar Vordovih, tvrdi da se sveukupna umna sposobnost pacijenta, sudeći po odzivu na sve što je izvan sfera njegovog ludila, znatno povećala posle pojave bolesti. Vord je, istina, odvajkada učio i odvajkada se bavio istraživanjem starina, ali čak ni u svojim najblistavijim ranim radovima nije pokazivao takvu čudesnu pronicljivost, takav posmatrački dar i takvu sposobnost poniranja u suštinu stvari kakve je ispoljio u toku ispitivanja kojima su ga podvrgli lekari za duševne bolesti. Mladićev um je, činilo se, bio toliko blistav, toliko lucidan, da je uistinu bilo teško izdati zvaničan nalog za upućivanje u bolnicu; i tek je na osnovu svedočenja drugih i na osnovu bezbrojnih, nenormalnih praznina u njegovom skladištu informacija, koje su toliko odudarale od njegove inteligencije, ipak na kraju smešten u ludnicu...

Oceni 5