Hronika doživljene neljudskosti

Ko kaže da društvena hronika, sa pratećim žanrovskim elementima gađenja, ne može da počne od kraja - novog iživljavanja predsednika Srbije koji je povodom neljudskih uslova u kojima su smešteni Vijetnamci koji podižu kineski ogranak fabrike Linglong u Zrenjaninu izustio: “Šta hoćete, da uništimo invetsiciju od 900 miliona dolara. Gledaćemo da pomognemo i vijetnamskim radnicima, a da rasterujem investitore neću“, rekao je Vučić.

Govorio je više o železari koju je preuzeo kinski Ziđin, i razotkrio urotu protiv Kineza: “Vi vidite svakoga dana tu patološku potrebu da progonimo one koji su nas bukvalno spašavali i danas nas spašavaju“, rekao je Vučić.

Neverovatno, ali je to izgovorila i predsednica srbijanske vlade Ana Brnabić, obavestivši narod da je “inspekcija rada stalno na terenu”, te da je “naloženo da se radnici u fabrici Linglong u Zrenjaninu izmeste i imaju bolje uslove”. A reč je, naravno, o orkestriranoj kampanji protiv Kineza, pa ko je pametan neka logicira i zaključi da su Đilas i Šolak već dokazani rasisti, jer o njihovom animozitetu prema žutoj boji postoje papiri.

Radnici iz Vijetnama moraju se zaštititi, ali od kakvog to zla, kada je 20. novembra TV Pink emitovala sliku neopisive sreće i zadovoljstva vijetnamskih radnika koji ostvariše vlastiti serbian Dream; radništvo s radošću ide na posao, “bicikle voze, ponositi svi”, odeveni 'nako, fancy baš.

Možda utisak vara, ali se sve nekako čini da je Zrenjanin grad-simbol i žrtva neobuzdanog nasilja. Ne piju vodu iz gradskog vodovoda, što je dobro, ali nije to što su na to tiho samoubistvo primorani radnici Linglonga.

Ljudi iz Vijetnama za dve do četiri hiljade dolara dolaze do Srbije i fizičkih poslova u njoj, za poznatog kupca radne snage, kinski Linglong. Gde je tu država Srbija izlišno je pitati, kao i to gde su zarade, jer su Vijetnamci od marta i aprila ove godine dobili tek jednu platu. Teško da su išta poslali svojim gladnim porodicama.

Poniženje u prisustvu vlasti

Nadležni će, izgovaraju predsednik i premijerka, raditi svoje - biće nadležni. A šta su radili dok im se pred očim odvijala trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije. Tako, naime, glasi pravna formulacija zrenjaninskog slučaja. Laici su, pak, direktniji, reč je o specifičnom pojavnom obliku ropstva u kojem ljudi ne zarađuju ništa, nemaju nikakva prava, posebno na kretanje, a ukoliko se pobune, rizikuju i život.

Stanje u barakama za smeštaj radnika u javnos je izneo novosadski VOIC-e, potom N1: u jednu od baraka koja je davno služila kao stovarište pića, pored gradilišta Linglonga, uslovi života su nehumani; radnici žive u nezagrejanoj prostoriji, većina njih umiva se i pere odeću hladnom vodom, bosi su, ili u japankama, kako je prenela reporterka beogradskog Danasa. Od garderobe imaju samo majice i radne kombinezone, rade bolesni, otrovani i povređeni, pišu reporteri iz Zrenjanina.

“Nema vode, širi se smrad. U nizu su kuhinja, toalet, kupatilo koji su od zemlje podignuti 20 do 30 centimetara. Kanalizacije nema, pa se ta voda sliva. Bilo bi me sramota da sam na mestu poslodavca”, kaže Ivana Gordić Perc, novinarka VOICE-a.

Rade, dakle, povređeni, bolesni, gladni, jedan od radnika kazao je da je hrana koju dobijaju loša i nedovoljna. “Voda isto tako, nemamo lekova a svaki dan je neko bolestan. Našu kompaniju nije briga za nas, zadržavaju naš zarađeni novac. Od mog dolaska pre četiri meseca primio sam samo jednu platu. Drže moj pasoš, ne mogu da promenim ni posao ni zemlju” rekao je sagovornik beogradskih izveštača.

Strogo kontrolisano iživljavanje

Radnici iz Vijetnama prinuđeni su da piju vodu iz gradskog vodovoda koja je 17 godina zabranjena za upotrebu. U barakam nema zdravih ljudi, sa strahom očekuju hladnije dane i sneg koji nikada nisu videli.

U čitavoj ovoj horor - priči kao da su državni organi zaboravili na elementarnu ljudskost, ali i na zakonske odredbe po kojima radnici iz inostranstva imaju ista prava kao i domaći. Ministarstvo rada saopštilo je da je gradilište Linglonga “jedno od najkontrolisanijih u srednjem Banatu kada je reč o bezbednosti na radu, zdravlju zaposlenih i radnim odnosima”.

Oglasila se i policija suvom administracijom u kojoj nema nikakvog mesta za informaciju o eventualnom policijskom radu na proveri posrednika zbog eventualne trgovine ljudima. Boravak Vijetnamaca zaposlenih na izgradnji Linglonga pokriven je odgovarajućim dozvolama. I tih gotovo 500 ljudi mogu da se slobodno kreću - jedino što su im pasoši kod poslodavca, a to policija ne zna.

Poznavaoci ove ustaljene matrice i u Srbiji vide redosled poteza koji je karakterističan za trgovinu ljudima, angažovanje ljudi koji pokušavaju da svojim porodicama obezbede minimum egzistencije (procenjuje se da ih iz Vijetnama ima gotovo 900.000 po Evropi). Prevareni kod saopštavanja uslova rada i života, neisplaćeni, zarobljeni - žrtve su agencija, u zrenjaninskom slučaju China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co., Ltd, Ogranak, Beograd. Ona od posredništva i boravka stranih radnika profitira i povećava svoju monstruoznu zaradu tako što ljude smešta u neljudske uslove. A glavni posrednik u njihovom dolasku je vijetnamska agencija.

Vijetnamskom radniku Ngjen Van Triu je 17. novembra onemogućeno kretanje - zbog toga što je ekipi N1 govorio o uslovima u kojima žive on i njegove kolege. Zbinuli su ga aktivistkinje i aktivisti NVO  Solidarna kuhinja, Astra i Inicijativa A11; pasoš mu je vraćen, a dan kasnije radnici su preseljeni u kuće u Ečkoj.

Na buretu baruta

Ko je snosio troškove preseljenja, ko plaća sadašnji boravak radnika u novom smeštaju i da li su ispitani posrednici iz beogradske agencije - nije saopšteno.

U pokušaju da zaštite kolegu radnici su se natezali i gurali sa privatnim obezbeđenjem koje je onemogućavalo i rad novinara.

Aktivisti sindikata, nevladinih organizacija, kao i građani, prikupili su u centru Zrenjanina pomoć za radnike i ta solidarnost je jedno od pozitivnih brojanja koje beleži srbijanska javnost nakon užasavajućih snimaka barake na lokaciji Gomex skladišta.

Radnici iz Vijetnama stupili su, pre preseljenja, u potpunu obustavu rada, kako bi, po ko zna koji put, skrenuli pažnju poslodavcu na nehumane uslove u kojima su smešteni. I na činjenicu da nisu plaćeni.

Zaštitnik građana saopštio je, prošle nedelje nakon kontrole, da će tražiti informacije od Inspekcije rada i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima o aktivnostima koje su preduzeli u ovom slučaju. U saopštenju izdatom nakon obilaska baraka od kancelarije zaštitnika javnost je saznala da je

Sektor za vanredne situacije MUP-a u utorak obavio nadzor u objektima u kojima su smešteni radnici i “odmah doneo rešenje o zabrani upotrebe dva objekta u svrhu stanovanja u kojima su smešteni radnici, kao i držanje boca za TNG i buradi za dizel gorivu koji su tamo zatečeni, zbog opasnosti koja od njih može nastati”.

Da izgori dizel - pa da opet bude štete od robova. Neobjašnjivo, ali ne i neobično, je to da je policija tek nakon kontrole poverenika saopštila da su objekti opasni po život i da je zabranila njihovu upotrebu.

Danilo Ćurčić iz Inicijative A11 koja je direktno uključena u ovaj problem kaže da je malo verovatno to da je “šema u kojoj postoji nekoliko stotina ljudi koji su ovako eksploatisani mogla proći neopaženo nadležnim državnim organima”.

Državni rukopis modernog ropstva

“Zbog toga čitav slučaj još i više uznemirava javnost. Od domaćih organa smo očekivali da se brže uključe u rešavanje problema u kojima su se našli radnici iz Vijetnama. Pre toga smo očekivali da onemoguće da se ovako nešto uopšte dogodi. Rešavanje problema radnika mora ići na dva koloseka, sa jedne strane - radnici moraju biti hitno izmešteni iz nehumanih uslova i mora im se omogućiti da mogu da žive i rade dostojanstveno. Drugi kolosek se odnosi na trgovinu ljudima i na utvrđivanje šta se sve dogodilo u ovom slučaju. Tu su takođe nadležni državni organi koji se uključuju ali sporo i tromo i to uključivanje je istovremeno praćeno pokušajem spinovanja od strane nacionalne televizije, kao i fantomskim saopštenjem Ministarstva rada. U narednim danima ćemo se obratiti i svim relevantnim telima koja se bave zaštitom ljudskih prava i očekujemo njihove reakcije. Dakle ne EU, nego tela koja se bave zaštitom ljudskih prava. Na ovakve razmere kršenja ljudskih prava potpuno je neprihvatljivo da ne postoji odgovor.i mi ćemo se truditi da do tog odgovora dođemo što pre", ističe Ćurčić.

Nakon obelodanjivanja zrenjaninskog slučaja i niza incidentnih situacija izvesno je da se moderno ropstvo realizuje uz ignorisanje policije i pravosuđa, državni rukopis je prepoznatljiv, u neustavnom ponašanju pravosuđai policije, koji, uz sadejstvo neosetljivih i bahatih političara, dopuštaju ropstvo usred Evrope.

Bilo je više senzibiliteta za ropstvo u Srbiji pretprošlog veka: “Svaki rob koji kroči na srpsku zemlju postaje slobodan čovek”, piše u Ustavu Kneževine Srbije iz 1835. koji je napisao Dimitrije Davidović.  

Sadašnja bi varijanta glasila da Srbija ne odgovara za živote ljudi koji su platili da u njoj rade.

Tačnije, režim u Srbiji ne odgovara ni za čiji život.