Film "The Painted Bird" (2019)

Hronika patnje jevrejskog dečaka

The Painted Bird3
Gadost za gadost i patnja za patnju, glavni problem filma je što smo istim zatrpavani i pretrpavani od početka sa nikakvim ili minimalnim varijacijama na temu, gradacijom ili izgradnjom makar protagoniste, ako su već svi drugi zacementirani u svojoj datosti

Natrag na tekst

Komentari

Kuku, lele, Stojiljkovicu!

Stvarno mi je zao Markica sto se dosadjivao filmskim prikazivanjem Holokausta jednog jevrejskog decaka u Drugom svetskom ratu. On je ocekivao neku psiholosku i umetnicku katarzu, al' mu filmadzije servirale stvarni zivot, pun gadosti i nasilja. Posto imam rodjake koji su prosli kroz pakao ovog istog rata, hteo bih da podsetim Markica da su oni preziveli mnogo gora iskustva od onih iz filma. Moram takodje da napomenem da je film naisao na odusevljene reakcije festivalske publike i pozitivne ocene kriticara sirom sveta. Markic je dovoljno odrastao da je u stanju da bude svestan sta se sve desavalo bezbrojnim izgubljenim decacima na Balkanu samo pre dvadesetak godina. Pa ipak, on izgleda pati od neke vrste atrofije imaginacije koja mu ne dozvoljava da zamisli i prihvati mogucnost permanentne zloce za vreme rata i van njega.
milan .P 21.09.2019, 00:44:39

Poštovani...

Gospodine P, Za razliku od Vas, film sam pogledao. Vi ćete, nadam se, imati prilike i onda ćete shvatiti o čemu pišem. Filmova o Holokaustu smo imali, i to raznih, od zašećerenih, preko pristojno pijetetnih do onih koji pomeraju granice. Reditelj filma se, prerađujući izvorni roman koji je u najboljem slučaju kompilacija tuđih, a ne piščevih iskustava, autor se dosetio nekoliko stvari. Prvo, da koristi "slovenski esperanto" kao jezik, zatim da film bude snimljen crno-belo i analogno, a na kraju da priču ne zna drugačije ispričati nego epizodično, zasipavajući nas prilično otvoreno nagoveštenim gadostima. Pritom, ovde se čak i ne radi o Holokaustu jer dečak niti ne dopadne logora već krajnje tupo luta od jedne mečkine rupe do druge, dakle od jednog bolesnog, psihotičnog seljanina do drugog. Pritom nasilju ponekad svedoči, ponekad trpi, a ponekad ga i čini. I sve to traje blizu tri sata, pa i gledalac od toga otupi. Ne sat i po, ne dva, nego blizu tri. Nekom drugom, recimo filmskom autoru, je usfalilo mašte u čitanju književnog dela (koje je za ono doba bilo provokativno jer je srušilo mit o narodima pravednicima ispostavivši poljske i ukrajinske seljake kao notorne antisemite), pa je dobacio do toga da nam servira silovanje (razbijenom) flašom, kopanje očiju kašikom, razularene kozake, zakopavanje naživo, što je šok-taktika koja nas ovde udaljava od teme antisemitizma, destruktivnosti u ljudskoj prirodi, pa čak i rata koji u čoveku, kakvom god, budi ono najgore. Ostajte mi zdravo i pogledajte neki od filmova navedenih na kraju teksta ili neki drugi, na primer Son of Saul, koji temi Drugog svetskog rata prilazi na unikatan, ne-kalkulantski način. S poštovanjem, Marko Stojiljković, filmski kritičar.
marko.St 23.09.2019, 17:16:55


Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar