Intervju: Nenad Pejović - Kanda, Kodža i Nebojša
Nenad Pejović

Photo: Lična arhiva

Humor na minskim poljima naše novije istorije

Kanda, Kodža i Nebojša su jedan od koncertno najaktivnijih srpskih bendova. Svake godine ova grupa priredi publici u celom regionu barem nekoliko desetina svirki, a od ovogodišnjih, specijalnu pažnju je svakako pobudio unplugged nastup u Ateljeu 212. Gitarista Kanda, Kodža i Nebojša Nenad Pejović nedavno je učestvovao i na jednom neobičnom projektu; odsvirao je tri numere na prvom solo albumu našeg poznatog pisca Igora Marojevića “Da se ne zameri” (Metropolis).  O svom učešću u projektu, Pejović kaže: “Sa zadovoljstvom sam prihvatio Igorov poziv da gostujem na njegovom albumu. Dan je obično bila nedelja, jedne nedelje mi je odsvirao veći deo albuma, neke sledeće smo preslušavali prve snimke, a kasnije i sve ostale, a u nedeljama između smo besomučno raspravljali o muzičkoj šifri koja nas obojicu vezuje, o panku i postpanku i tananoj liniji koja spaja i razdvaja ova dva stila.”

Ideja o Vašem učešću na ovom projektu nastala je, kaže legenda, u stanu basiste Ekatarine Velike i KKN Boška–Boleta Stanojevića. Koliko je ta činjenica uticala na Marojevićev album i, uopšte, na KKN?

Mislim da nije, nimalo. Čuo sam više puta za ta poređenja Kanda, Kodža i Nebojše sa Ekatarinom velikom. Ona su uvek išla na našu štetu.

Da li možda hoćete reći da EKV nije dovoljno relevantna grupa da biste joj pripisali takve uticaje?

Ekatarina velika je nastala osamdesetih, kada je masovno tražen izraz slobode i umetničkog pluralizma. Kakva su ta sloboda i pluralizam bili, možda najbolje govore ta poređenja.

Koliko je sama činjenica da je poslednji basista EKV-a istovremeno i dugogodišnji basista KKN-a, uticala na takva poređenja?

Ne znam ali pritom se redovno zaboravlja na to da je pokojni Zerkman iz Discipline kičme svirao na dva naša albuma, “Prekidi stvarnosti“  i „Deveti život“. Tom logikom, mogli bismo reći da je KKN preko članova EKV i Discipline kao grupa koje su nastale iz Šarla akrobata, okupio srž „Paket aranžmana“.

Kako pak vidite muzički prvenac Igora Marojevića?

“Da se ne zameri” je, u kontekstu savremene muzičke scene bivše Jugoslavije, značajan prilog projektima onih koji ne odustaju. Čini mi se da koliko god Igor u pesmama bivao oštar, zajedljiv, opor i sa dignutim gardom, budući da su teme koje pokriva skopčane s vremenom od panka na ovamo, na kraju njegov humor nedvosmisleno pobeđuje sva ta minska polja naše novije istorije, i sa te, rekao bih ključne strane ovog albuma, Igoru se zaista nema šta zameriti.

Kako je proteklo samo snimanje?

U zabavnom i kontrolisanom haosu. Koliko god Igor imao napisane kompozicije, aranžmane i tekstove, element slobode i spontanosti se nije dovodio u pitanje. Mislim da je Igoru rad na albumu dobro došao kao odmak od poziva pisca i rada u jeziku koji uobičajeno praktikuje, i da je album, imajući u vidu teme kojima se bavi kao i Igorove nestašluke i provokativnost u samim pesmama i van njih, na kraju dobio formu pank rok opere koja se može prilagoditi standardnim koncertnim prostorima, kao i pozorišnim, a u svakom slučaju je otvorena za sve radoznale uši.

Oceni 5