Hungry For Finland

Povodom proslave stogodišnjice nezavisnosti Finske tokom 2017. godine, grupa finskih kulinarskih stručnjaka odlučila je da je krajnje vreme da se izabere zvanično nacionalno jelo. Ova ideja je bila deo šire kampanje koja proslavlja finsku kulinarsku kulturu i podstiče svakog da neguje pravu finsku kuhinju.  

“Ideja da se javno odabere nacionalno jelo pokazala se veoma popularnom” kaže Seija Kurunmeki, izvršna direktorka ELO Fondacije za promociju finske kulinarske kulture. “U prvom krugu glasanja je oko deset hiljada ljudi predložilo hiljadu različitih jela. Odatle je stručni žiri u uži krug izabrao dvanaest popularnih nacionalnih jela.”

U jesen 2016, skoro četrdeset hiljada Finaca glasalo je za svoje omiljeno jelo. Pobednik, ražani hleb, dobio je gotovo deset hiljada glasova, što je pokazalo koliko je popularan u čitavom narodu, a vole ga ljudi svih godišta i socijalnih struktura. Kurunmeki kaže da svaki Finac koji živi u inostranstvu, kad mu neko dolazi u goste iz domovine, obavezno traži veknu hrskavog, crnog ražanog hleba.

Ugostitelj i TV šef Henri Alen inače član žirija, slaže se da je ražani hleb odličan izbor. “Tako dobar ražani hleb ne možete naći nigde drugde u svetu, a to je tradicionalno jelo koje je stvarno naše oličenje, napravljeno od zdravih, lokalno proizvedenih sastojaka”, smatra on.  

Alen objašnjava da karakteristična kiselost finskog ražanog hleba dolazi od kvasca koji brižno čuvaju generacije pekara, po grumen kiselog testa koji će biti baza za sledeće serije hlebova. “Pekari – kao oni od kojih mi nabavljamo za naš restoran u Helsinkiju – brižno paze na ovo kiselo testo”, objašnjava on. “Kiselo testo može biti starije od stotinu godina. Na taj način, ražani hleb zaista postaje simboličan za istoriju finske kulinarske kulture, posebno sad kad proslavljamo vek od naše nezavisnosti.”

Alen naročito voli topli ražani hleb sveže izvađen iz rerne koji on bogato premaže slanim maslacem, mada ga preporučuje i sa usoljenim lososom, jetrenom paštetom ili ribljom čorbom.

Kako su stručnjaci suzili listu, tako su sa nje ispala popularna ali više lokalna jela kao što je irvas iz Laponije na severu; riblja pita iz istočne oblasti Savo kao i crna krvavica iz Tamperea. Dva veoma omiljena jela iz Karelije, još jedne istočne oblasti, ipak su uspele da se kvalifikuju, naročito se dobro kotirao karelijski paprikaš koji je zauzeo drugo mesto zahvaljujući popularnosti među starijom populacijom Finaca, dok su karelijske pite privukle glasove mlađih Finaca.

Prvih pet mesta zauzeli su supa od graška koja se uobičajeno jede četvrtkom, kao i pržena riba (tipično se koristi baltička haringa u Finskom primorju i repuška u Jezerskoj Finskoj) koja se služi sa pire krompirom.

Najviše kotirano slatko jelo bila je pita od borovnice (ova borovnica je manja od poznatije, visokožbunaste američke borovnice, a raste kao samonikla biljka u šumama Finske). “To je savršen primer našeg nacionalnog deserta”, kaže Alen. “Ovo omiljeno jelo, porodice same spremaju kod kuće – naročito tokom kasnog leta kad svako može da ode u šumu i slobodno bere bobice da ih koristi sveže ili smrznute.”

Kurunmeki smatra da večna popularnost pite od borovnice jeste i odraz savremenih trendova koji favorizuju lokalnu i samoniklu hranu. Nutricionisti su finske borovnice proglasili superhranom punom vitamina i minerala.

“Da bismo pokazali koliko se ponosimo svim tradicionalnim jelima, cele ove slavljeničke godine predstavićemo svako od dvanaest jela sa liste, po jedno jelo u svakom mesecu”, kaže Kurunmeki. Ciljevi u budućnosti biće i da se “započne godišnji nacionalni dan finskog kulinarstva koji bi se proslavljao na Dan kulture Finske, 28. februara.”

*Tekst prenosimo sa dozvolom prijateljskog sajta This Is Finland