I da se goli skinemo

Kad bi se neko pozabavio ulogom maske u gradnji seksualnih identiteta različitih generacija u bivšoj Jugoslaviji (pa i u svetu), sigurno je da bi se došlo do zanimljivih zaključaka. Te maske nisu uvek vidljive, te najčešće podrazumevaju ponašanje koje za cilj ima da prikrije zabranjene želje i marginalizovane identitete.

Lešek Kolakovski je pisao da postoje različite vrste maski – „pozorišne, ritualne, totemske, ratničke, odbrambene, posmrtne“. U životu se najčešće koriste ove odbrambene. Za razliku od pozorišta, gde zadatak maski nije u tome da publika glumca doslovno smatra nekim drugim u odnosu na ono što stvarno jeste, u životu je drugačije – iluzija se često koristi upravo da bi drugi poverovali da je maskirani neko treći. Obmanjivanje znatiželjnih najčešće nije zlonamerno, već se radi o čistoj samoodbrani.

Slovenački film Maškarada iz 1971. godine je prepun takvih maski, budući da se radnja vrti oko stvaranja iluzije o skladnoj ljubavi. U pitanju je erotska drama u kojoj se glavna junakinja Dina (Vida Jerman) zaljubi u mladog košarkaša Luku (Igor Galo). Iz toga raste film koji su tada nazivali „hipijevskom dramom za decu cveća“, napravljen po scenariju koji je napisao književnik Vitomil Zupan. Istina je da dijalozi nisu bili prvo na šta bi gledalac pomislio tokom gledanja filma, a zbog brojnih scena seksa koje su proizišle iz erotskog talasa koji je šezdesetih i sedamdesetih zahvatio jugoslovenski film.

Da bi Luku imala više za sebe, Dina ga upošljava kao učitelja. Tako se u pozadini odvija i priča o odrastanju i sazrevanju, utoliko zanimljivija zbog toga što je sin Andre (Bojan Setina), kojeg bi Luka trebalo da nauči, kvir. Uz pomoć vaspitača, zapravo njegovog tela, Andre spoznaje da ga privlače muškarci. To ga ni malo ne zbunjuje, već se predaje novom osećaju. Slobodu donekle duguje i buržoaskom okruženju, što je u skladu s tadašnjim uverenjem da je homoseksualnost bila stvar bogataša i lenjivaca.

Film je odmah po objavljivanju cenzurisan. Kao problem je prepoznata scene u kojoj Andre masturbira dok doziva Lukino ime. Tim postupkom reditelj kvir junaka izvodi iz šifrovanog, budući da izgovaranje imena onoga koji se želi ne ostavlja prostora za spekulacije. Scena je u film vraćena tek deset godina kasnije – 1981 – kada se Maškarada ponovo pojavila u bioskopima.

U trenutku kad Andre prvi put ugleda Luku golog, dok se presvlače pored bazena, jasno je da ga tutor zanima više od časova matematike. Nešto malo pre te scene Andre sedi za svojim radnim stolom. Pored njega je vaza s japanskim šaranom, takozvanom zlatnom ribicom koja ispunjava želje, te narandžastim ljiljanima koji simbolizuju sazrevanje te misli koja se ribici još nije izgovorila. Šarana ponovo vidimo u sceni s masturbacijom, ali je cvet ovoga puta bela ruža. Bez jarke boje koja bi je omeđila, lepota cveta je nesputana. Takva ruža je i simbol čiste ljubavi i mira, ali krupno trnje ukazuje na to da će se situacija uskoro preokrenuti.

Kvir se u Maškaradi ne krije, a na neki način kulminira na zabavi koju Dina organizuje s mužem. Sve zvanice su skoro potpuno nage, a maske im služe da tek ovlaš sakriju genitalije. Glavni akteri su s druge strane, potpuno odeveni, što ih pretvara u posmatrače. U radnji će početi da učestvuju tek kad se i sami oslobode odeće.

Zabava je važna i za Andrea, koji se u tom trenutku na neki način prvi put oslobađa Luke. Učitelj mu je poslužio kao okidač, most ka drugima, te na zabavi sreće mladića koji mu je bliži po godinama. Tu se njegova želja potpuno oslobađa, a slobodno možemo da pretpostavimo da roditelji nemaju ništa protiv, budući da je sinu dozvoljeno da prisustvuje zabavi na kojoj su skoro svi kvir.

Pršte lezbejski poljupci, dok se jedna drag kraljica svlači i oslobađa perike, valjda kako bi i najneupućenijem gledaocu bilo jasno o kojem se identitetu radi (sigurno je da su se tad koristila imena koja danas nisu poželjna). U toj raskoši kulminira i ljubavni trougao između roditelja i mladog Luke, ali se pažnja svako malo vraća na gošće koje razmenjuju nežnosti, te goste s prenaglašenim čekinjama.

Zabava je na neki način i kraj, mada će pravi kraj doći tek skoro sat vremena kasnije. Nakon što otac porodice pogine u nesrećnom slučaju, Dina odlučuje da je ucena jedini način da zadrži ljubavnika. Luka se pod pretnjom seli kod majke i sina, te na neki način preuzima ulogu oca. S tom ulogom dolazi i mrzovolja, pa se prethodno slobodna i emancipovana ljubav pretvara u svoju suprotnost – odnos iz nužde u kojem se ljubavnici preziru.

Andre će na kraju upucati Luku. Ovaj će pucanj preživeti, ali simbolično gubi ulogu oca, te na kraju odlazi iz kuće. Mladić na taj način vraća kontrolu nad životom, pa je skoro sasvim sigurno da će se priča o prvoj ljubavi vremenom pretvoriti u nežnu anegdotu. Kako to obično biva, uspomene se menjaju onako kako želi onaj koji ih pamti, pa ih često maskiramo u nešto lepše. Zato su valjda sve prve ljubavi lepe.