I kad ste sigurni da znate šta se događa, verovatno niste u pravu

Serije

Liebes Kind – Dear Child (2023)

Sve se otkriva postepeno – čuvajte se spojlera.

Već je u prvim scenama jasno da junaci ove serije žive u podrumu, protiv svoje volje. Sve ostalo se razmotava iz epizode u epizodu, vrlo vešto. Preokreti nisu obavezno šokantni, ali je svaki baš tamo gde mu je mesto. Zato Liebes Kind odlično drži pažnju.

Priča kombinuje elemente već dobro poznatih trilera, na primer Gone Girl iz 2014. i Room iz 2015. Uprkos tome nije skroz poznata, najviše zbog odličnih glumica i glumaca. Istina je da autori serije nisu izmislili ništa novo – svaki je rasplet običan jednom kad se detalji otkriju, ali bi za ljubitelje žanra ovo mogla da bude prava poslastica. I kad ste sigurni da znate šta se događa, verovatno niste u pravu.

Maryland (mini-serija, 2023)

Ovaj ITV-jev mini-dragulj počinje kao svaka propisna misterija ili krimi triler – beživotno telo žene nađeno je na jednoj pustoj britanskoj plaži. I taman kad pomislimo da ćemo po ko zna koji put tragati za ubicom i pratiti detektivsku dramu, prava, lična, porodična, sporovozna drama bez viška radnje počinje da se odigrava. To ne znači da nema obrta – stalno se dešavaju – već da se sve ono bitno već dogodilo i da zapravo svedočimo posledicama višedecenijskog ćutanja, nekih krucijalnih odluka, te dvostrukog života koji je jedna žena vodila.

Njene ćerke, Becca i Rosaline, imaju više zvaničan nego pravi sestrinski odnos. Odrasle su, u svojim četrdesetim ili pedesetim godinama, svaka samostalna na svoj način. Jedna je okrenuta porodici i spremna je da se žrtvuje za sve, druga je odabrala da živi sama i posveti se karijeri. Ali ta površna karakterizacija je tu tek da bi nas uvukla u priču i pokazala nam da ne samo što su one kao ličnosti mnogo kompleksnije, već su međusobno sličnije nego što bi se moglo pretpostaviti.

Nakon što saznaju za smrt majke i počnu da se bore sa tugom kako znaju i umeju, otkrivaju i da je majka imala paralelan život, kuću na drugom kraju Britanije, ali najvažnije, imala je deo sebe koji nije delila sa svojim ćerkama. Postepeno ćemo razumevati i zašto je to tako, učestvujući u čitavom procesu zajedno sa Beccom i Rosaline.

Dugo se na malim ekranima nije pojavila serija koja se toliko drži ljudi i ljudskosti, njihovih unutrašnjih borbi i uzajamnih odnosa. Oni su sve što pokreće radnju, bez upiranja prsta i podele na predatora i žrtve, pozitivce i negativce.

Film

À la belle étoile – Sugar and Stars (2023)

Kuvanje može da bude velika strast, posebno kad je neko talentovan. Dok halapljivo gutamo nesažvakanu hranu često zaboravljamo da zalogaji jesu prava umetnost, jer se veština spremanja hrane uči, mada mnogi veruju da se neki s njom rađaju. Kuvanje je govor ljubavi, ili bar može da bude, jer su ukusi i mirisi među glavnim okidačima za prizivanje uspomena, uglavnom lepih.

Film À la belleétoile je priča o jednom kuvaru. Na momenta je providan i naivan, ali je kao celina topao i – važan. Ne pripoveda samo ljubavi prema kuvanju, već i odrastanju onih koji nisu imali sreće da se rode s dobrim roditeljima. U razvijenim zemljama ipak imaju priliku da napreduju, najpre zbog toga što se talenat poštuje, a rad plaća.

Le otto montagne - The Eight Mountains (2022)

Svet beži od dosade. Život obeležen nemogućnošću da se promeni aktivnost i pažnja preusmeri na nešto „življe, zabavnije“ je za mnoge poput pakla. Čak nam i priroda posle kratkog vremena postaje nezanimljiva – naviknuti na kratke sadržaje koji su dizajnirani da drže pažnju, u zelenom lišću ne vidimo ništa što nas uzbuđuje. Planine nisu zabavni parkovi, bar dok ne nateramo sebe da se smirimo, promenimo i prepustimo meditaciji.

Junaci filma Le ottomontagne – The Eight Mountains (2022) se sreću u prostoru koji vrlo lako može da postane dosadan – u uspavanom selu jedina muzika su zvona obešena o vratove ovnova predvodnika. Leta u takvim sredinama su za dečake i devojčice ostvarenje sna, bar je tako bilo pre. Prazna naselja su poput otvorenih svetova po kojima može da se luta, a napuštene kuće su kao kutije u koje može da stane sve što glava zamisli.

Više čitajte ovde.

Knjige

O. Henry „Poslednji list“

Ako volite priče s efektnim završecima, ovo je zbirka za vas. O. Henry (William Sydney Porter ) je majstor u tome, pa zato i postoji nešto što ljubitelji književnosti zovu Henrijevim preokretom.

Muzika

The Rolling Stones – Angry

Stonesi najavljuju svoj novi album singlom Angry, a priča se i da su sarađivali sa Lady Gagom. Dok ne čujemo taj interesantni spoj i čitav album pod nazivom Hackney Diamonds, uživajmo u pesmi koja podseća na njihove najbolje dane.

Texas – Keep on Talking

S vremena na vreme škotska grupa Texas objavi kompilaciju svojih najvećih hitova uz obavezan dodatak novih. Keep on Talking je jedan od takvih, nedavno objavljen i posvećen muzičkom i plesnom pravcu poznatom pod nazivom northern soul. Pogledajte spot i pokušajte da ne zaigrate.

Nostalgija

Courage the Cowardly Dog (četiri sezone, 1999-2002)

Courage je heroj i kukavica, a ova serija je povratak u prošli vek – sve je počelo 1999. godine.

Horor

Southbound (2015)

Apstraktan i haotičan, ovaj film je odlična priča o… Sve u svemu – kao Zona sumraka.

Dokumentarni film

I Am Not Your Negro (2016)

James Baldwin je obavezna lektira, i književna i filmska. Veoma važan dokumentarac.

Moja švajcarska vojska (2023)

Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma Sedam veličanstvenih je zatvorio upravo ovaj film, koji je tom prilikom imao svoju specijalnu pretpremijeru. Reditelj Luka Popadić dolazi iz Švajcarske, korenima je vezan za Srbiju, a njegov dokumentarac na neočekivan način spaja više svetova. Ne samo što se u filmu bavi svojim srpsko-švajcarskim nasleđem, već ispituje i kako je to kod njegovih kolega – Srbina sa Kosova i momaka poreklom iz Tunisa i Šri Lanke. Neki su rođeni u Švajcarskoj, neki su se kao deca doselili, ali pripadnost bar dvema kulturama je ono što ih sve opisuje. Pored toga, svi oni su oficiri švajcarske vojske, ujedinjeni u svojim različitostima.

Prvi kadrovi filma nepogrešivo nas smeštaju u odgovarajući kontekst, pokazujući sva opšta mesta koja vezujemo za Švajcarsku – sireve, čokoladu, časovnike, planine i jezera, naravno, banke i, nešto apstraktnije – neutralnost. Ta neutralnost, oličena u onoj narodnoj „sa svima lepo, ni sa kim iskreno“, donosi jedinstvenu političku poziciju i iziskuje postojanje vojske, što se čini kao paradoks. Međutim, služenje vojske u Švajcarskoj je obavezno, a za mnoge je vojska životni i karijerni izbor, baš kao što je to slučaj kod reditelja i junaka ovog filma.

Zanimljivo je da se o ulozi i dužnostima švajcarske vojske ne govori mnogo. Poteže se samo jedno hipotetičko pitanje – kada bi Švajcarska zaratila sa zemljom vašeg porekla, na čijoj biste strani bili i za koga biste se borili. Reakcije aktera filma su međusobno gotovo sasvim različite, ali suština im je ista. U svakom odgovoru se oseća ta dualna pripadnost, preispitivanje identiteta, jedinstvena pozicija pripadnika druge generacije imigranata, koji se u zemlji u kojoj žive osećaju kao svoj na svome, ali jasno vide da se po nečemu razlikuju od većine.

Preispituje se njihova lojalnost, religijska pripadnost, boja kože, te sav teret koji nije lično njihov, a dolazi sa poreklom i predrasudama. No to je nešto što ostaje sa nama nakon filma, ali u samom narativu nije izneto u prvi plan. Kao da se neki oblik diskriminacije u jednom trenutku života podrazumeva, ali se isto tako podrazumeva da se uz borbu i istrajnost prevazilaze sve prepreke. I, naravno, uz humor, neizostavni sastojak ovog filma, uz koji se lakše prihvataju svi apsurdi života, pa i smrti. Naročito smrti.

Housewitz (2022)

Neologizam iz naslova je prvo što nas intrigira, no rediteljka Uke Hogendejk ide mnogo dalje i dublje. Dok snima film o svojoj majci, ženi koja je u mladosti preživela torturu nacističkih logora, a u starosti patila od agorafobije, Hogendejk nam predstavlja portret koji se slika i otkriva sam, dao po deo, dopuštajući nam da pogledamo i onu mračnu stranu, ali i da pustimo da nas obasja sunce.

Baš takva je junakinja ovog filma, savršena u svojoj autentičnosti i kontradiktornosti. Svojevoljno zarobljena u sopstvenoj kući, jedinom prostoru koji joj pruža sigurnost, ona rado pušta članove svoje porodice u dom, kao i svakoga ko joj pomaže i ima dobre namere. Međutim, u jednom trenutku joj se učini da je filmska ekipra previše intruzivna, pa ostaje samo sa kamerom kao nemim svedokom njenog postojanja. Tu su i kompjuter, mini-linija, televizor, svi produkti tehnologije koji makar na trenutak mogu da olakšaju i ulepšaju život, uz tek jedno živo biće koje bespogovorno prihvata svaku kritiku i svaki obrok – mačku. Gledajući na ekranu kako putuju vozovi, priseća se vozova koji su je nekad davno zamalo odveli u smrt, seća se i putovanja koja su usledila sa slobodom, normalnog života koji je trebalo da počne, ličnih brodoloma koji su ponekad za dušu teži od onih istorijskih.

Zavirivši u kuću žene koja rekapitulira svoj život i hrabro se bori uprkos svim psihičkim i telesnim bolestima, dobijamo neočekivanu dozu nade i optimizma u jedinstvenom koktelu koji ište i čašu žuči, nostalgije, sete i neopisivog bola. Sve ono što, na kraju krajeva, i čini život. Iako uplašena od spoljnog sveta i okruženja, junakinja dopušta da je obasja sunce, i to uz pomoć muzike DJ-a Tiesta, verovali ili ne.

Kratki film

The Wait (2020)

Još jedna priča o pandemiji, o izolaciji, ali i o muzici. Nagrađivani film traje samo jedan minut.

Video igre

Epic poklanja dve odlične igre: Avanture u nacrtanim svetovima

Epic Games Store svake nedelje nudi novu besplatnu igru, a ovog puta su to The Forest Quartet i Out of Line. Zainteresovani će moći da ih besplatno preuzmu sve do 28. septembra, kada nas očekuje neki novi naslov (možda i više).

The Forest Quartet je igra u kojoj članovi benda traže mrtvu pevačicu. Napravljena je kao zagonetka-avantura, a cilj je da se svi okupe i održe oproštajni koncert. Potraga počinje u mračnoj šumi. Igrač ima zadatak da reši zagonetke, sklopi slagalice, da se pozabavi emocijama muzičara i pomogne im da prebole smrt koleginice.

Out of Line takođe sadrži gomilu zagonetki, a prati Sana koji pokušava da utekne iz Fabrike. Ono što je pre bilo dom sada je zatvor, a priča se odvija u misterioznom svetu. Detalje nam otkrivaju različiti likovi koji žive u zarobljeništvu – žuta kocka ih budi svaki dan, a ceo život im se svodi na posao. Oslobođenje je zato neophodno.

Ljubitelji igara koje traže snalažljivost, ali i oni koji vole zagonetke i neobične svetove, će se sigurno obradovati, a odlične ocene obećavaju fino iskustvo. Epic garantuje zabavu, pa su igre besplatne – The Forest Quartet inače košta oko 9 evra, a Out of Line oko 8 evra.

*Kontrapreporuke

Sick (2022)

Ako vam se baš pilji u loš film, navalite. Jurnjava kao u milion drugih filmova s maskiranim ubicama, plus korona virus i karantin.

Harlan Coben "Shelter"

Objavljena još 2011, ova knjiga nedavno je imala svoju tv premijeru (Amazon Studios) i tako nastavila ekranizaciju mnogih Cobenovih pisanih radova (Tell No One, No Second Chance, Just One Look, The Five, Safe, The Stranger, Woods, The Innocent, Gone for Good, Home...) koje karakterišu neuverljivost, odsustvo logike, šematizovana karakterizacija likova i iznad svega plitki dijalozi, uz besmislena dramska rešenja. Svaki od Cobenovih romana ima istovetnu strukturu: nekakav događaj iz prošlosti determinira sadašnjost, uz večite flešbekove i nesuvislu radnju u kojoj, kao u knjizi Shelter, glavni junak stalno ponavlja It’s My Fault i I’m Sorry, kao neko religijsko samosažaljenje.

Povremeno je sve toliko glupo da čitalac/gledalac oseća fizičku bol posmatrajući haos koji dominira i smara.

Loša knjiga i još lošija serija; rešenje – kad ugledate ime „Harlan Coben“, bežite koliko vas noge nose!