Proleteri duha i tela
Aatk 46 S

Photo: Braca Stefanović/XXZ

I pesnik je radnik

Pesniku viču:

“Videli bismo te kraj tokarskog banka.

Šta su to stihovi?

Znamo tu priču!

A biće za rad -  petlja ti tanka.”

Možda

od zanimanja

svakog

za rad nas mnogo tog veže.

I ja sam fabrika.

Ako sam bez dimnjaka,

možda je

meni bez dimnjaka

još teže.

Znam -

niste ljubitelj praznih reči.

Da biste radili - sečete hrast.

A mi, zar drvo

ne umemo seći?

Obrađujemo hrašće glava svih nas.

Svakako -

ribarenje, časna stvar dođe.

Izvlačiti mrežu

kad puna kečiga bude.

Pesnički rad častan je takođe -

loviti ne ribe, nego žive ljude.

Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori,

da se usija gvožđe pod rukom kovača.

No zašto

ko dangube neko da nas kori?

Mozgove turpijom jezika glačam.

Ko više - pesnik

il` tehničar –

tvori koristi?

Oba,

svako kako može.

Jer srca su takođe motori.

Duša je isto motor,samo složen.

Jednaki smo.

Drugovi u radničkoj masi.

Proleteri duha i tela.

Tek skupa ćemo

vasionu ukrasiti,

pustiti da marševima odjekuje cela.

Ogradićemo se od svake fraze.

Na posao! Nov i živ!

Nek ječi!

A u vodenice

poslaćemo

oratore razne,

dokoni, da vrte žrvnje vodom reči.

Oceni 5