Igra ili glad, pitanje je sad!

Od izabranih priča iz kolektivnog sećanja nastaje istorija, a u pitanju su iskustva koja se između ostalog prepričavaju i da bi se ispravile nepravde pred kojima je čovek bio nemoćan. Iz prevelike želje te priče se često preuveličavaju, pa rastu do neverovatnih razmera. Potom ulaze u izmišljeno, u fikciju na koju se gleda kao na nešto što se nikada nije dogodilo. U svakoj izmišljotini ipak ima i istine, pa i u filmovima i serijama koje su odjek vremena u kojem se pišu i snimaju.

„Kako da zadovoljno živimo u svetu koji od nas traži da volimo bližnjeg svoga, a onda nas na kraju surovo odvaja od njega“, pita se američki pisac George Saunders. To pitanje se pre svega odnosi na smrt, ali u slobodnoj interpretaciji može da se primeni i na druge stvari, na primer Squid Game.

U pitanju je nova južnokorejska serija koja se nedavno pojavila na Netflixu i premašila sva očekivanja. Uskoro bi mogla da postane jedna od najvećih serija na ovoj platformi, što sigurno ukazuje na to da u sebi sadrži nešto što je zajedničko gledaocima širom sveta.

Squid Game se temelji na bogatoj istoriji preživljavanja na filmu i van njega, pa može da se poveže sa nekim starijim sadržajima, na primer filmom Cube iz 1997. godine. Iako danas izgleda naivno i nedovršeno, ovaj film je pokrenuo novi talas strave i užasa, te oko priče okupio grupu ljudi koja se kreće iz prostorije u prostoriju, a u želji da pobegne iz kocke. Na ulazu u svaku novu prostoriju ih čeka zadatak, neka vrsta igre u obliku zagonetke. Pravila su jednostavna – tačno rešenje znači korak napred, netačno smrt. Pobednik je onaj koji reši sve zadatke i dođe do izlaznih vrata.

I Squid Game u svom središtu ima igru, tačnije nekoliko njih. Prva počinje još pre nego što igrač shvati o čemu se radi, pa služi kao neka vrsta prijemnog ispita – izabrani zbog teške finansijske situacije, junaci se u igru uvlače polako. Sve izgleda kao skup slučajnosti, a mamac je novac bez kojeg u modernom svetu nema sreće. Očajni su uglavnom spremni na sve, a posebno ako se u neku priču uvlače poput one žabe u loncu koji se polako zagreva.

Nova serija liči i na neke druge TV rođake, na primer na japansku Alice in Borderland koja se na Netflixu pojavila 2020. godine. Priče su zapravo vrlo slične –­ grupa ljudi je prinuđena da učestvuje u igrama kako bi pobegla iz zamke. Svaka greška se kažnjava smrću, a gledalac se motiviše da napravi razliku između „života“ i preživljavanja“. Ipak, Squid Game u sebi sadrži nešto što neodoljivo podseća na istinu.

Tu je i nešto od filma Parasite iz 2019, pa se i Squid Game fokusira na nejednakosti u društvu. Bong Joon-ho je u svom sjajnom filmu postavio slične zamke, a iz podruma u kojem jedan od junaka ostaje zarobljen na kraju filma Squid Game gradi čitavo ostrvo, i u njemu ogromno igralište. Bes koji se rađa zbog nepravde dodirna je tačka, pa ne možemo da se ne zapitamo na šta je sve spreman onaj koji nema šta da izgubi.

Kao i u većini drugih serija i u Squid Game je dobar deo sporednih junaka prikazan u jednoj dimenziji, pa ih čine oni koji su ili samo dobri ili samo loši. Ti statisti služe kao pozadina koja pojačava osobine glavnih junaka, a sve s idejom da se suštinska priroda pojedinca/ke ne menja čak ni u ekstremnom uslovima – dobar čovek ostaje dobar i dok umire od gladi, bar tako kažu.

Battle royale igre su sve popularnije, a mnogi ističu da je tako zbog toga što podsećaju na pravi život. Baš kao i u stvarnosti i u ovakvim igrama pobeđuje tek 1% učesnika. Ipak, u pitanju su fantazije s jasnim pravilima koja su transparentna. U životu najčešće nije tako. Iako su teške i brutalne, ovakve igre teše, a zbog toga što su fer – iako su šanse za pobedu male, opresor je vidljiv, jasno se zna gde je i dobro se zna ko je. Niko nije u prednosti – svi imaju istu životnu energiju, isto naoružanje, isti početak i pristup resursima. Većina nas zna da u životu nje tako – već nas na startu čekaju velike nepravde, a na cilju nam sude kao da smo krenuli s iste tačke.

Sigurno je da je ta pravednost ono što gledaoci vole i kod serija kao što je Squid Game. Verovatno ćeš umreti, ali ćeš umreti jednak. Umrećeš svojom krivicom, zbog veština koje imaš, ili pak zbog onih koje ti nedostaju. Umrećeš od igre, zato što nisi umeo da je igraš, a ne zbog toga što te neko doživljava kao besplatnu radnu snagu koja nema izbora. Umrećeš svakako.