Došao je zmaj
Drago 01 S

Photo: deviantart.net

Igračke su svuda oko vas, samo morate da naučite da se igrate

Otac bi u sobu ulazio kad bi već pao mrak, kao da se vraća iz nekog velikog lova. Dečaci bi ga posmatrali poluotvorenih usta, i pratili svaki njegov pokret. Toliko je voleo svoje sinove da im nije ostavio ništa. „Snalazite se,“ govorio bi im tih večeri, „Igračke su svuda oko vas, samo morate da naučite da se igrate.“ Za svaki rođendan ispričao bi im po jednu priču, a reči su se za njih lepile kao da su od meda. Kada je otišao, i kada su shvatili da se nikada neće vratiti, počeli su da pale staru sobnu lampu, i da uz pomoć dlanova prave senke koje su, u to su bili potpuno sigurni, ličile na njega.

Nije prošlo mnogo dok komšije nisu počele da šapuću, a onda i komšije njihovih komšija, na kraju čitav grad. „Vidi kakav si ružan,“ govorili bi stariji dečaci mlađem sinu, „Ni ćale te nije hteo.“ Mališan je ćutao, a noću bi dugo ležao budan i pokušavao da se seti svih priča koje mu je otac ispričao.

„U jedno daleko, daleko selo,“ počinjala je jedna od njih, „Došao je zmaj. Seo je na najviši bor u šumi i s te visine bljuvao vatru sve dok jednog dana nije presušila. Krila su mu padala skoro do zemlje, pa bi s vremena na vreme zamahao njima da pokaže koliko je jak. Seljani su se toliko plašili, da niko nije smeo da prođe pored velikog bora.

Nevolja je bila u tome što su sve njive bile odmah pored šume, pa je selo polako počelo da ostaje bez hrane. Glad su najteže podnosili najmlađi, pa je najstariji među njima jednog dana odlučio da ode u šumu i ubije zmaja. Napravio je drveni mač i šlem od papira i hrabro se zaputio u pravcu zmaja.

„Hej, ti,“ viknuo je kada je stigao do drveta.

Zmaj se promeškoljio i nastavio da gleda u daljinu.

„Hajde da se borimo!“ ponovo je viknuo dečak.

Zmaj se malo nakašljao, a onda progovorio toliko tiho da ga dečak uopšte nije čuo.

„Ne čujem te,“ rekao je dečak.

„Jel' možeš da mi pomogneš da siđem?“ stidljivo je pitao zmaj.“

Kada bi završio priču, otac bi se osmehnuo kao da je upravo ispričao nešto mnogo važno, a mlađem sinu je te večeri bilo jasno i šta.

Sutradan je u školskom dvorištu prišao najjačem od dečaka koji su bili grubi prema njemu.

„Hej, ti,“ viknuo je.

Stariji dečak koji je sedeo na vrhu ljuljaške se pravio da ga ne čuje.

„Hej, ti,“ ponovio je dečak.

„Šta hoćeš?“ upitao ga je grubijan.

„Pomoći ću ti da siđeš ako pristaneš da budemo drugari,“ rekao je mlađi sin.

Dečak je skočio sa ljuljaške, prišao mu i tako ga jako udario u stomak da tri dana ništa nije mogao da jede.

Oceni 5