Intimnost je čin otpora

Današnji gost rubrike „Putevima kvir umetnosti“ je umetnik Soufiane Ababri. Rođen je u Maroku, a već dvadeset godina živi između Pariza i Tangiera. Umetnošću je počeo da se bavi 2016. godine, a od početka je želeo da se oslobodi stega koje je stekao po umetničkim školama u Francuskoj. To između ostalog znači i kvir, golišava muška tela koja su slobodna da budu baš ono što jesu.

Kaže da uvek crta u krevetu, u ležećem položaju, pa sve što tako nastane zove zajedničkim imenom "bedwork" (u slobodnom prevodu: krevetska posla). Razgovarali smo o tome, o umetnosti i kviru, o otporu i slobodi (kad je ima).

*Postoji nešto duboko blisko u tvojim crtežima (verovatno je krevet kriv). Da li se radi o stvarnim životnim iskustvima ili je sve samo fantazija?

Da, bliskost i intimnost me jako interesuju. Intimni život vrlo lako može da bude čin otpora. Pitanje je zašto nas politički i religijski sistemi odvlače od toga, zašto nam nameću osećaj stida, teraju da se skrivamo, da sve što je u vezi s našim golim telima i seksualnošću bude tajnovito.

Kada su u pitanju ljudi koje crtam, nema ograničenja. Ponekad su stvarni, ponekad iz knjiga, filmova, fotografija. Često crtam i svog dečka Guillauma.

*Da li je tvoja umetnost homoerotska ili je to samo još jedna etiketa?

Pre “homoerotskog” dolazi “muževnost”. Preciznije – zanima me kako se ta muškost destabilizuje, kako se uklapa au gej identitet, zajednicu, seksualnu želju. Nešto kao "gay gaze" kojim pokušavam da tumačim istoriju umetnosti i društva uopšte.

*Na ovo si već delimično odgovorio – da li su muškarci s tvojih crteža stvarnopostojeći ili ih uvek izmišljaš?

Često koristim fotografije. Počeo sam tako što sam sakupljao fotografski materijal, ostavljao ga po strani i neko vreme. Onda sam im se vraćao i iz toga su nastajale ideje. Ima i stvarnih muškaraca, naravno.

*Šta još utiče na tvoj rad? Književnost, film?

Ne znam kako da odgovorim na ovo. Recimo da je moja mašta uslovljena mojim položajem u društvu. Kao imigrant, gej muškarac, pripadnik post-kolonijalne generacije, Arapin i musliman koji je odrastao u severnoj Africi, drugačije gledam na ono što me okružuje. Sve je to proizvod istorije života na margini, iskustava manjine, nasilja kojim je sve to prožeto.

*Misliš li da je umetnost moćna alatka u borbi za slobodu?

Umetnost postavlja pitanja. Čak i ona nerazrešena teraju na pokret, izlazak iz sigurnosti i udobnosti. Sve se preispituje, izvlači se i ono što društvo ne vidi ili ne želi da vidi – na primer mehanizmi dominacije koji rade iz senke i kidaju delove društva.