Iz ljubavi se rađaju strašne stvari

Ideja da je ljubav kao Pandorina kutija je u samom središtu serije The Last of Us, najviše zbog toga što se svaka epizoda više bavi ljudskom prirodom nego čudovištima koja su nekad bila ljudi. Poslednja epizoda prve sezone naslovljena je Look for the Light, što znači „potraži svetlo“ – svetlo da rastera mrak, ali i mračne misli koje su posledica straha od kraja sveta, ali ne celog, tuđeg, već našeg koji je naseljen ljudima koje smo usput zavoleli.

Serija se iz horora pretvorila u potpunu tragediju. Rastrgnuti između dva sveta – celog i privatnog – junaci idu u susret lekaru koji bi trebalo da napravi lek i sačuva one koji se još nisu pretvorili u zombije. Glavni sastojak je Ellie (genijalna Bella Ramsey), ali nevolja je u tome što je u međuvremenu postala nečiji svet. Joel (Pedro Pascal) nema nameru da joj dopusti da se žrtvuje za ostatak čovečanstva, a iz jednog razloga – „Uvek se desi nešto loše“, kaže joj u jednom trenutku, a pritom misli na loše ljude (zombiji nisu odgovorni za svoje postupke). Zašto bi bilo ko poželeo da sačuva svet kojim vlada fašistički režim, čovečanstvo koje prednost daje najsurovijima, onima koji su spremni da urade bilo šta da bi preživeli.

Ellie je dakle postala Joelov univerzum. Onima koji seriju prate od početka je jasno šta to znači – još je u prvoj epizodi, kad se Joel, Ellie, i Tess (Anna Torv) nađu na izlazu iz Bostona, jasno šta sećanja na ubijenu ćerku bude u njemu. Sad ima novu, živu ćerku, koja nije zamena za ono što je izgubio, već razlog što opet može da živi bez osećaja potpunog besmisla. To je u svetu koji je propao velika stvar. „Nije vreme ono koje leči rane“, kaže Joel – to rade novi ljudi, oni koji nas podsećaju da smo sposobni za ljubav, uprkos svemu što smo izgubili, uprkos tome što znamo da opet možemo sve da izgubimo. Joel nema nameru da još jednom preživi isto, pa iz očinske figure brzo prelazi u ubicu, jer će samo takav uspeti da sačuva Ellie, bilo da ona to želi ili ne.

Sigurno je da će se neki gledaoci složiti s tim da zli ljudi nisu ono što bi trebalo spasavati, sigurno je da ima i onih koji veruju da se ljudskost vraća među ljude onog trenutka kad se umanji osećaj straha. Ali užas je oduvek tu, samo ga je prividna civilizacija nakratko prigušila – i ovim našim, predapokaliptičnim svetom, vladaju čudovišta.

Poslednje dve epizode režirao je iranski reditelj Ali Abbasi. Dovoljno je da se osvrnemo na film Ankabut-e moqaddas – Holy Spider kojim je prošle godine zaprepastio svet, pa da nam bude jasno da je apokalipsa već tu i da možemo da je osetimo čim napustimo zonu u kojoj se osećamo sigurno. Holy Spider je snimljen po istinitom događaju, a priča je o serijskom ubici koji je preuzeo ulogu boga. Meta su seksualne radnice, žene koje stradaju u celom svetu, a posebno u konzervativnim društvima u kojima žive i odlučuju oni koji misle da je mržnja znak moralne superiornosti. Ubistva su jeziva, ali pravi užas nastaje tek kad uhvate ubicu. Tada postaje jasno koliko je onih koji bi ga ostavili na slobodi i dopustili mu da i dalje ubija one koji smetaju. Takav je svet naš svet, pravi, realni, pre apokalipse, izvan TV serija. I nije ništa manje strašan.

Abbasi dakle poznaje ljudsku prirodu. U poslednje dve epizode se, baš kao i u filmu Holy Spider, trudio da sve izgleda što realističnije – kamera snima onako kako čovek gleda, ruka se trese s vremena na vreme, jer svi drhtimo pred užasom, a glumci se nameštaju tako da su interakcije skoro pa prirodne, posebno kad se radi o nasilju. Nikome nije lako da to gleda, ali bi onaj/a koji otvori oči mogao mnogo da nauči.

Stigli smo do kraja prve sezone serije The Last of Us, pa slobodno možemo da kažemo da će sigurno biti među najboljima iz ove 2023. godine. Podiglo se mnogo prašine, najviše zbog onoga što homofobi i drugi ljubitelji diskriminacije nazivaju „trendi temama“. To srećom nije uticalo na gledanost, pa nam već garantuju drugu sezonu. Dokazali su da u postapokalipsi ima mesta i za gejeve i lezbejke, za sve, a to znači samo jedno – prostora ima i ovde, u svetu koji na prvi pogled još stoji na nogama.

Svaki dan doživljavamo male propasti – kad Rambo Amadeus napadne novinarku, pa je posle nazove „histeričnom“, kad gradonačelnik Beograda širi mržnju prema Romima, kad skinsi izbodu gej muškarca usred Beograda, kad nam skoči kirija, a kasni plata, kad nas opsuju i izudaraju zato što im nismo po volji. „Kad vam neko prvi put pokaže ko je, odmah mu poverujte“, pisala je sjajna Maya Angelou. Svet nam je toliko puta pokazao pravo lice, ali među nama i dalje ima onih koji tvrde da je Joel prvu sezonu završio kao negativac. Da li je?