Iz mrtvačnice u novi život

Serije

Post Mortem: No One Dies in Skarnes (prva sezona, 2021)

Serija priča o nečemu što je ispričano bezbroj puta (nećemo vam otkrivati o čemu se radi, gledajte). Plavičaste boje karakteristične za skandinavski noar priču upotpunjuju, te hlade kada se stvari previše uskomešaju.

Kad se probudi u mrtvačnici, glavna junakinja započinje novi život. Smrti sene seća, jer smrt za nju više ne postoji. Ipak, tajnu je u malom gradu nemoguće sakriti, posebno kad je policijska stanica ispod prozora spavaće sobe. Mračna, krvava, na momente sjajno duhovita, ova priča drži pažnju sve do poslednje epizode.

This Way Up (dve sezone, 2019 – 2021)       

Od nedovoljno zapažene do serije o kojoj svi govore, This Way Up je prešla put sličan onom kojim ide njena protagonistkinja. Aine (zvuči kao nešto između „Anja“  i „Onia“) je Irkinja u Londonu, ophrvana „katoličkom krivicom“, što je često predmet sprdnje, i depresijom, s kojom se nimalo ne šali. U prvoj epizodi je i zatičemo kako u pratnji rođene sestre napušta kliniku za rehabilitaciju, a tek u poslednjoj epizodi prve sezone saznajemo zašto je zaista bila tamo.

Ubrzo ćemo otkriti da je retko ko tu (ili bilo gde) stabilan, da se na svoj način nosi sa problemima i neočekivanim izazovima i da je pomoć, u ovom ili onom obliku, potrebna svima. S druge strane, svako od njih ima ustaljen obrazac prema kojem funkcioniše i koji je u određenoj meri koristan.

Na kraju, svako ima životnu priču vrednu pripovedanja, vrednu svih faza kroz koje prolazi i svakako vrednu publike. To je važno istaći zato što This Way Up spada u domen onih (meni omiljenih) „toplih ljudskih priča“ odnosno serija u kojima se „ne dešava ništa“, a dešava se zapravo sve – život s psihičkim poremećajem, kidanje i uspostavljanje veza, tugovanje, oporavak, razumevanje porodičnih odnosa, neverstvo, međuzavisnost, svađe, isprepletanost kultura i klasa...

Više čitajte ovde.

Raised by Wolves (2020)

Konačno smo odgledali i ovu seriju, s malim zakašnjenjem, ali ipak na vreme.

Priče o osvajanju drugih planeta nisu ništa novo, ali je pristup kreatora Aarona Guzikowskog vrlo svež. Dvoje androida stiže na novu planetu, a društvo im prave zamrznuti fetusi. Cilj im je da osnuju novu koloniju, kao Majka i Otac. Deca rastu, deca umiru, a u novi svet uskoro stižu i vernici s njihove matične planete. Kao što to obično biva, sukobi se sele zajedno sa ljudima, a stvari komplikuju i bića i pojave sa planete na koju su tek sleteli.

Raised by Wolves je sigurno pravljen s namerom da privuče vojske obožavalaca i stvori novu franšizu koja će izazvati mora komentara i teorija. To joj ipak ne škodi, naprotiv.

The White Queen (mini serija, 2013)

U centru serije The White Queen je Elizabeta, takozvana žena iz naroda udata za engleskog kralja Edvarda IV. Uz nju se ističu još dve junakinje – Margaret, majka Henrija VII, a potom i kraljica Ana, žena Ričarda III. Nisu zanemarljivi ni ostali ženski likovi, bilo da je reč o dvorskim damama, prostitutkama, princezama ili njihovim majkama – i to je ono što ovu seriju izdvaja.

Iako se bavi Ratom ruža i mnogim već ispričanim pričama, fokus se premešta na žene, što istorijsku fikciju čini svežijom. To ne znači da ima suštinskih izmena u odnosu snaga i da je posredi domaštana i nakalemljena rodna ravnopravnost. Naprotiv, gledamo kako se žene bore za moć unutar postojećeg sistema, kakve igre igraju, kako razmišljaju strateški, neretko racionalnije od muškaraca i kako upravo njima (kao sinovima, braći, muževima...) pomažu da dođu do trona.

Serija je nastala prema istorijskim romanima Philippe Gregory i prva je od tri takve snimljene u produkciji BBC-ja. Usledile su The White Princess, koja prati Elizabetinu ćerku i The Spanish Princess, koja se bavi životom Katarine od Aragona.

Film

The Witcher: Nightmare of the Wolf (2021)

The Witcher je već velika franšiza – nakon romana je stigla igra, nakon igre je došla serija, a sada je tu i dugometražni animirani film.

The Witcher: Nightmare of the Wolf prethodi onome što smo naučili u seriji, pa saznajemo o samim počecima mladog vičera po imenu Vesemir, dok je Geralt na kraju tek dečak. Tu su i čudovišta, čak i ona mutirana. Ilustracije su odlične, šume dovoljno mračne, pa mnogi tvrde da je film bolji od serije. Ipak, ne bi trebalo odustajati ni od jednog ni od drugog.

Retfærdighedens ryttere - Riders of Justice (2020)

Mads Mikkelsen je već neko vreme garancija za dobar film, pa je tako i ovog puta. Iako je objavljen još krajem prošle godine, Riders of Justice tek sad privlači pažnju, između ostalog i zbog toga što ponovo radi bioskop.

Ovo nije tipičan film o osvetniku, pošto u sebi kombinuje efekat leptira, superheroje i humor koji vrlo prija. Priča kreće iz dubine, te nas tera da razmišljamo o tome koliko i najmanja sitnica može da utiče na sled događaja. S te strašne misli nam pažnju skreću okolnosti koje nastaju upravo iz toga što glavni junaci uporno razmišljaju o tome kako bi sve bilo manje tragično, da su samo tog kobnog dana ostali kod kuće.

Mikkelsen je ratni veteran, koji pati od posttraumatskog stresnog poremećaja, ali i neka vrsta superheroja – niko nije jači od njega, posebno kada u ruci drži pušku. Oni koji mu se usput pridružuju su neka vrsta pomoćnika, pa film ponekad izgleda i kao parodija svih onih priča o super-junacima s natprirodnim moćima. Ipak je i više od toga – film s puno nasilja, ali opet duhovit, pravljen u duhu „šta se kog đavola ovde događa?“

Like Someone in Love (2012)

Stariji muškarac i mlada žene se sreću u Tokiju, zbog posla. Ona o njemu ne zna ništa, on misli da je zna. On je pušta u svoj dom, ona mu za uzvrat nudi svoje telo. Ipak, ono što će se dogoditi u naredna 24 sata je više od posla, više od seksa, mnogo više od seksualnog rada.

Abbas Kiarostami zna šta radi.

Knjige

Maya Angelou „Pismo ćerki“

„Rodila sam jedno dete, sina, ali imam na hiljade kćeri. Crne ste i bele, Jevrejke i muslimanke, Azijke i Latinoamerikanke, Aleutkinje i Indijanke. Krupne ste i sitne i zgodne i jednostavne, lezbejke i heteroseksualne, obrazovane i nepismene, i ja se obraćam svima vama. Ovo vam ostavljam u nasleđe“ (odlomak)

Džejms Džojs „Portret umetnika u mladosti“

Koliko je produkt sredine u kojoj se rodio i rastao, umetnik je toliko (ako ne i više) produkt bunta protiv iste te sredine, protiv dominantnog poretka, vlasti i religije, protiv nametnutih dogmi i normi. U sudaru tih suprotnosti, no i konačnom odvajanju od njih, leži mogućnost ostvarenja želja i težnji, te umetničkog poziva.

Takav razvojni put Džojs opisuje kroz život i rad Stivena Dedalusa, čoveka i umetnika u nastajanju, onog koji upoznaje sebe i svet oko sebe, te na osnovu toga gradi sopstveni identitet.

Pesme

Šta god mislili o Abbi, reč je o grupi koja je svojim radom, izgledom i pristupom marketingu zauvek promenila pop muziku, još pre više od četiri decenije. Iako su godinama negirali mogućnost ponovnog okupljanja, iznenadili su nas najavom novog albuma Voyage (izlazi 5. novembra ove godine) i koncertnog spektakla koji bi trebalo da se odigra u Londonu na proleće 2022. Biće to spoj bezvremenske muzike i moderne tehnologije, pa će se članovi benda pojaviti u obliku avatara.

Već dva nova singla (I Still Have Faith in You i Don't Shut Me Down) ugledala su svetlost dana, a malo je reći da je publika oduševljena. Jedno je sigurno – fanove nisu izgubili, a pažljivim balansiranjem između starog i novog, te sasvim legitimnim pozivanjem na nostalgiju, zacementirali su svoj status legendi.

Podcast

We Can Do Hard Things w/ Glennon Doyle                

Glennon Doyle je nekadašnja nastavnica, danas spisateljica i aktivistkinja, rešena da nakon decenija burnog života, obeleženog borbom sa zavisnošću i mentalnim poremećajima, svojom pričom i savetima pomogne i drugima koje muče raznorazni (ne nužno isti) problemi. U podcastu obrađuje teme koje se tiču pre svega psihičkog zdravlja, ali i svakodnevice, koja često ume da nam servira više nego što smo spremni da prihvatimo.

Slušajte ovde.

Nostalgija

Mahapurush – The Holy Man (1965)

Birinchi je prevarant, ali ljudi lako poveruju u svece. Zahvaljujući tome uspeva da manipuliše ocem i ćerkom koje slučajno sretne u vozu. Sve teče po planu dok se ne umeša ćerkin verenik, koji u lažnom proroku vidi opasnost.

Dokumentarni film

Les prostituées de Lyon parlent – The Prostitutes of Lyon Speak (1975)

Seksualni rad nije od juče, što je jasno, budući da ga iz milošte zovu „najstarijim zanatom na svetu“. Ovo je film o tome, o seksualnim radnica koje su 1975. okupirale crkvu Saint-Nizier. Bilo ih je oko dvesta, a tog proleća su se okupile da ispričaju svoje priče, te da zahtevaju svoja radnička prava.

Horor film

Event Horizon (1997)

Ljubitelji strave koji su odrastali devedesetih godina prošlog veka sigurno vole ovaj film. U sebi kombinuje Isijavanje i Aliana, što je odličan izbor.

Video igre

Dead by Daylight: Veliki uspeh na Steamu

Horor igra koja okuplja junake iz ResidentEvil, Silent Hill i Stranger Things franšiza se 2018. godine našla na crnoj listi Bele kuće, budući da je prepoznata kao sadržaj koji „provocira nasilje“. Uprkos tome igra je danas popularnija nego ikada pre, te je nedavno premašila 100 hiljada igrača na platformi Steam.

U pitanju je Dead by Daylight, igra koja je objavljena još u junu 2016. godine. Tokom proteklih godina je imala brojna ažuriranja, pa je zahvaljujući tome ostala popularna na gejming platformama. Još većoj popularnosti je doprinela promocija kojom je obeležena peta godišnjica od lansiranja, pa je broj aktivnih igrača porastao vrtoglavom brzinom.

Dead by DaylightSilent Hill poglavlje je stiglo u junu 2020, čime su igrači dobili nove momente koji su osvežili igru. Dimenzija u kojoj vladaju noćne more i monstrumi i dalje privlači nove igrače.

*Kontrapreporuke

Q-Force (prva sezona, 2021)

Da bi obezbedili mesto u većinskom svetu, odustali su od karakternih osobina, pa su ili poslušni i drže se po strani, ili smešni, ali tako da se okruženje smeje njima, a ne sa njima.

Na takve se stereotipe oslanja i nova Netflixova serije Q-Force. Rešeni da se ne zamaraju društvenim problemima, kreatori su sastavili deset duhovitih epizoda, s jednim problemom – ništa tu nije smešno. Istina, još od Diznija osnovna uloga crtanog filma je da zabavi, a ne da zamara. U to vreme su prinčevi bili zgodni, žene lepuškaste i nežne, maćehe zle, a gejeva ili nije bilo, ili su se pojavljivali kao šifrovane poruke. Svako je tu znao svoje mesto, a socijalno prihvatljivi sadržaji su garantovali divljenje publike.

Prihvatljivo znači nešto sa čime najveći deo publike može da se poistoveti. Ukoliko ste pripadnik neke manjine, sve do skoro niste imali sreće. Stvari se polako menjaju, pa je čak i He-Man ustupio mesto Teeli (mada smo ostali bez kvir princa Adama koji je danas daleko muževniji). Stvari se polako menjaju, ali Q-Force izgleda ne zna ništa o tome.

Više čitajte ovde.

Don't Breathe 2 (2021)

Nakon prvog dela, koji se smatra kultnim među ljubiteljima horora, stigla je ova katastrofa. Najgori je deo u kojem silovatelj traži oproštaj, kao da je ukrao žvaku na trafici.