Iz ptičije perspektive

Na poljskom putu leži mrtav balegar.

Tri para nožica brižljivo sklopio na trbuhu.

Umesto nereda smrti – čistota i red.

Stravičnost tog prizora je umerena,

obim strogo lokalan, od pirevine do nane.

Tuga se ne prenosi.

Nebo je plavo.

Radi našeg mira, smrću plićom

životinje ne umiru već lipsavaju,

gubeći – hoćemo li u to da verujemo – manje

osećanja i sveta,

silazeći – kako nam se čini – s manje tragične scene.

Njihove krotke duše ne plaše nas noću,

poštuju distancu,

znaju šta je mores.

I evo ovaj mrtvi balegar na putu

u nežalosnom stanju presijava se na suncu.

Dovoljno je na njega pomisliti i pogledati:

izgleda da mu se nije dogodilo ništa važno.

Važno je, čini se, vezano za nas.

Samo za naš život, samo za našu smrt,

smrt koja se radovala iznuđivanom prvenstvu.

*S poljskog preveo Petar Vujičić