Iz života Baje Patka

Don Roza predstavlja nezvaničnog naslednika Karla Barksa, najznačajnijeg autora stripova o Paji i Baji Patku. Barks je decenijama samostalno kreirao priče o familiji Patak, radio i kao animator, i baš on je zaslužan za širom sveta prepoznatljiv izgled stripova o ovim junacima; to je, pre svega, autentičan karikaturalan crtež, specifičan po izuzetno detaljno nacrtanim izrazima lica, kojim je dočarao čitav jedan univerzum; čiji je centar čuveni Patkovgrad, koji je takođe sâm osmislio. Otuda, po značaju za devetu umetnost, Barksa s pravom možemo svrstati rame uz rame s Džekom “Kraljem” Kirbijem, čija mašta takođe nije poznavala nikakve granice. Međutim, postoji jedan aspekt njegovog stvaralaštva o kome Barks nije preterano mario, a to je hronologija, odnosno kontinuitet u njegovim pričama. No, tu se kasnije našao Don Roza,poznat po tome što je kreirao brojne nastavke Barksovih priča, ali i jer je učinio sizifovski posao, sve ih hronološki posloživši, čime je doveo u red ovaj univerzum. Pored toga, autor je i konačne verzije porodičnog stabla familije Patak.

Skromni Roza ne propušta da istakne kako je on pre svega ljubitelj lika i dela Karla Barksa; pri tom samouk, što ga je ograničavalo u radu, usporavalo, a njegova karijera imala je zanimljiv tok. Napustio je porodični posao, proizvodnju podnih obloga, da bi se posvetio crtanju stripova, koje je voleo od detinjstva, a čime se bavio i na koledžu. Budući da je izučavao tehničke nauke, tvrdi kako niko drugi ne crta na isti način kao on, pod uticajem tehničkog crtanja. Tokom bogate karijere je radio za američki Gladstone, a potom danski Egmont, u kome, početkom devedesetih, stvara svoje najbolje i najznačajnije delo, “Život i doba Baje Patka”. Susretao se s više problema koji su ga naterali da prestane da stvara stripove, što finansijske (njegovo ime korišćeno je, zbog velike popularnosti, u marketinške svrhe, ali on za to nikada nije dobijao odgovarajuće honorare), što zdravstvene prirode (ozbiljni problemi s vidom). Ipak, priča o Donu Rozi u svetu stripa se ne završava “Zatočenicom Srebrnog potoka”, poslednjom epizodom koju je potpisao, niti njegovim redovnim gostovanjima na brojnim strip-festivalima, pa ne čak ni potresnim otvorenim pismom fanovima, iznošenjem nekih manje poznatih činjenica o kompaniji Disney, pored ostalog.

Zahvaljujući svom trudu i predanosti pri kreiranju priča o Patkovima (što se najbolje se vidi iz brojnih osvrta sâmog Roze na njegov rad), veoma je popularan među ljubiteljima istih. Izdvojićemo, ne slučajno, predivnu “Potragu za Kalevalom”, zbog koje jedan Amerikanac ima status nacionalnog heroja –u Finskoj! Uopšte, Roza je znatno popularniji u Evropi, nego u SAD, gde, prema njegovoj tvrdnji, ni prvi komšija ne zna čime se bavi. Međutim, nisu Diznijevi junaci jedini koji uživaju veliku popularnost tamo, u Skandinaviji generalno, ne samo u Finskoj, ali baš jedan Finac došao je na ideju da snimi konceptualni album inspirisan “Životom i dobom Baje Patka”; Ajznerom nagrađenim stripom, u kome saznajemo kako je jedno škotsko čeljade, maleni čistač cipela, došao do svog čuvenog prvog novčića, a potom postao najbogatiji patak na svetu.

Nakon decenije i po rada s bendom Nightwish, jednim od najpoznatijih simfonijskih metal bendova, čiji je frontmen i klavijaturista, Tomas Holopajnen odlučio je da prvi solo album posveti magnum opusu Dona Roze. Prvi period delovanja Nightwisha karakterističan je po divljim, grandioznim, istančanim i agresivnim melodijama, ali i njihovom “borbama” s visokim i neuhvatljivim sopranom dražesne Tarje Turunen. Tarja je kasnije zbog nesuglasica napustila bend, da bi je zamenila Anet Olzon, pevačica “mekšeg”glasa, a baš takav postao je i zvuk benda, “komercijalniji” i dosta bliži široj publici,iako, ruku na srce, bogatiji u pogledu korišćenih instrumenata i orkestarske podrške. Ovaj album (koji je Tomas objavio baš na današnji datum, pre tačno dve godine!)jeste pomalo “najtvišovski”, ali bliži tom “novom” zvuku, svakako epskom, i na jedan sjajan način prilagođenom temi koju obrađuje, a to je, da se ne udaljimo previše od suštine, jedan strip. Kako bi, u ostalom, drugačije i mogao da zvuči muzički album koji obrađuje stripske dogodovštine jednog mornara, kauboja, kopača zlata, svetskog putnika i potonjeg investitora širom tog istog sveta, ali iznad svega – avanturiste u duši, nego epski? Tu je i lepo podsećanje na “stari” Nightwish, kroz središnje pesme, koje nas vode do Klondajka i White Agony Creeka, gde je Baja došao do svog prvog grumena zlata.

“Yet, it ain't the gold itself,

So much as finding the gold...”

Nightwishov album “Imaginaerum” iz 2011. godine, takođe je konceptualne prirode (odnosno tematski, a snimljen je i istoimeni film) i prati prisećanja jednog ostarelog kompozitora o davno prošloj mladosti. Fanovi će definitivno prepoznati sličnosti s “Muzikom”, jer su čak i brojni saradnicina ova dva Tomasova projekta isti, pored teme, ali on ovde svejedno pravi veliki iskorak ka nečem novom. Ako uzmemo u obzir činjenicu da angažovani pevači u stvari tumače uloge sâmog Baje (Alan Rid), njegove voljene Zlate Karatić (Johana Kurkela, inače Tomasova supruga) i Bajine majke (Johana Ivanajnen), pored kojih je tu i Toni Kako, pevač benda Sonata Arctica, kao pripovedač, onda slobodno možemo reći kako je “Muzika inspirisana Bajinim životom i dobom” (pun naziv albuma)realizovana kao svojevrsna rok/metal opera, a u prilog tome ide i potpora od strane Londonske filharmonije.

Omot albuma, objavljenog i na vinilu, osmislio je i realizovao Don Roza, tako i sâm učestvujući u stvaralačkom procesu.“Muzika”nije prvi slučaj da se strip i muzika spoje, ali jeste prvi put da to neko, kao Tomas, uradi na ovako jedinstven način i strip-autoru koga ceni i poštujeukaže ovakvu čast.Roza je nacrtao i storyboard iskorišćen u spotu za pesmu“The Last Sled”.

Uobičajena Holopajnenova poigravanja klavijaturama obogaćena su instrumentima koje nemamo priliku često da čujemo, poput bendža, koji je prisutan u “Into the West”, pesmi koja pokriva Bajin dolazak u SAD, ali i tradicionalnih irskih gajdi ili bodrana, irskog bubnja, takođe, tamo gde je, uz keltski prizvuk, trebalo oživeti tradiciju (jer Baja je poreklom iz Škotske).Među njima je i australijski didžeridu, na kakav je Baja naišao tokom priče “Dreamtime Duck of the Never-Never”. Ovosu samo neki od detalja (iz stripa) kojima je Holopajnen prišao s pažnjom nalik onoj kojom je Don Roza pristupao čuvenim “barksijanskim činjenicama” (“Barksian facts”), detaljima iz brojnih, ali “razbacanih” priča legendarnog “pačjeg čoveka”, Karla Barksa, a koje je predivno uklopio u storiju o mladosti Baje Patka.

“Story of your life, time of solitude and strife,

Freedom of an open road, hope and many miles to go.

Promises to keep, countless gold fields to reap,

To be rich is to seek, to relive a memory.”

Recimo, svoje poštovanje prema liku i delu Dona Roze – kompletnom delu, a ne isključivo “Životu i dobu” – Holopajnen iskazuje kroz refren pomenute “The Last Sled”, kojom obrađuje epizodu “The Last Sled to Dawson” (koja nije deo originalnog epa “Život i doba”). Vokal u ovoj pesmi pripada Johani Kurkeli, koja igra Bajinu neprežaljenu ljubav, Zlatu (“Glittering” Goldie o’Gilt):i kada ona zapeva “fortuna favet fortibus”, to je zapravo posveta kultnom Rozinom crtežu Bajinog groba, oko koga stoje ostareli Paja i Pata, te odrasli sestrići Raja, Gaja i Vlaja, na kome je uklesan upravo takav jedan natpis,u prevodu s latinskog “sreća prati hrabre”.

Bilo je baš tako, veoma hrabro od Holopajnena, da se upusti u realizaciju ovakvog projekta, adaptirajući strip, za koji kaže da je poput “knjige koju bi poneo na pusto ostrvo” u jedan sasvim drugačiji medij, gde crtež biva zamenjen melodijom. Dakle, imamo strip “preveden” kroz potpuno novi pripovedački “jezik” u muzičku celinu koja je najbliža soundtracku nekog filma, ali opet – nije to. Tomas zvukom uspešno evocira brojne stripske kvadrate, ali ujedno – što ne čudi, obzirom na muzički milje iz koga dolazi – daje priči o životu Baje Patka jednu mističniju, ozbiljniju, zreliju, pa i mračniju crtu. Međutim, on mnogo više izražava esenciju Bajinog života, avanturu kao takvu, negošto prepričava ono što saznajemo čitajući strip. Neko ko nije čitao “Život i doba Baje Patka” može bez problema da isprati naraciju i tekstove pesama, ali ovaj album je nešto što bi, čini se, bilo najlepše preslušati nakon čitanja stripa, kako bi čitalac-slušalac mogao da prepozna finese koje je Holopajnen utkao u “Muziku”. (Dug je put od Karla Barksa, preko Dona Roze, do Tomasa Holopajnena; od jedne, preko druge stripske vizije Baje Patka, do ove nove, muzičke, ali i put vredan svakog koraka potrebnog da bismo ga prešli uživali u putovanju; put krcat nostalgijom, započet na Bajin deseti rođendan u Glazgovu, davne 1877. godine...)

*Tekst prenosimo s portala Stripovi.com