Vladimir Dimitrijević: Verujem u Kosovski zavet, a za Boga ćemo da vidimo

Zavetna crta „kosovskog opredeljenja” nije samo izraz formalne pripadnosti „pravoslavlju” i „pravoslavnoj civilizaciji”, te „borbeni nastup” nekakvih pravoslavnih „svetih ratnika po definiciji” kao što je slučaj sa šehitima u islamu, već konkretan, istorijski novozavetni izraz liturgijskog učešća stvarnih aktera kosovske bitke u duhovnom životu koji se prepliće sa psihofizičkim kao i, na njihovom primeru i uzoru slobodno izabranom, i mnogih budućih pokoljenja jednog hrišćanskog naroda. Naroda koji je, kroz lični odnos sa Bogom – kroz molitvenost, pokajanje, pričešće i mučeničko svedočenje vere svojim življenjem i umiranjem zarad istine, pravde i slobode, ne samo one spoljašnje, zemaljske, već i unutrašnje, duhovne, svedočio, uprkos svojim mnogim padovima i gresima, vrlinsko, „nebesko opredeljenje življenja u Hristu”. „Kosovski zavet” opredeljenja za „carstvo Nebesko” bio je i odlazak princa Rastka Nemanjića u svetogorsko monaštvo puno žrtve i samoodricanja; to i najveći deo istorije nemanjićke Srbije koji je zapečaćen Lazarevom sudbonosnom odlukom uoči bitke na Kosovu polju a potom prihvaćen od najvećeg dela srpskog naroda u vremenima kada su se nad njim nadvili oblaci ropstva.
Pravoslavni publicista i dverjanin priseća se Kosovskog boja, kao kroz maglu, i pripoveda kako su srpski ratnici razmišljali u tom trenutku, što se prenelo i na buduća pokolenja, Stanje stvari, 17. decembar

19.12.2019.


Sve izjave
Oceni 3.5