Darko Ristov Đogo: Kosovo IMT-539

Kultura, jezik, narodnost, pismo – sve su to naši korijeni i ishodišta da nađemo Smisao života. Ako ga ne tražimo – oni i nemaju šta da rade. Naša indiferentnost prema precima dolazi od apsolutne “neupotrebljivosti” predaka za one izbore koji određuju “ono važno” u našim životima danas. Sveti Ćirilo i Metodije vam neće reći da li da kupite Reno ili Folksvagen, da li da obučete jednu ili drugu haljinu ili sako… A to su “suštinski izbori” današnjeg čovjeka. Plićak u kome živimo rađa indiferentnost prema korijenima, korijeni se sasušuju u plićaku današnjice. A srpski jezik, ćirilično pismo, kulturu i pamćenje neće spasiti borba da ih “očuvamo” kao kamene spomenike u muzeju već istrajna borba da sadržaj čitave jedne civilizacije Ćirila i Metodija postane životno važan za ljude oko nas. Jer, ako na kraju i svedemo svoje postojanje na izbor između Mekdonaldsa i Burger Kinga, ako Kosovo i stavimo u ravan traktora, ljudi koji opstanu možda će ili možda neće imati potrebu da se zovu Srbima i da pišu ćirilicom.
Pravoslavni teolog sa Bogoslovskog fakulteta u Foči gnuša se te ogavne zapadnjačke civilizacije koju svodi na kult potrošnje i njenih poklonika, jer stavljaju Kosovo i traktor u istu ravan, mada je svakom očigledno da je traktor uzvišeniji od mitskog Kosova, jer je othranio milione, a u ime svete srpske zemlje su ljudi ubijani, raseljavani, unesrećavani, trpani u hladnjače i zakopavani u masovne grobnice; ili možda bogoslov baš zbog zločina toliko drži do Kosova; Vidovdan.org, 26. maj

02.06.2020.


Sve izjave
Oceni 2.3333333333333