Srđa Trifković: Neću u mikser za mešanje rasa!

Totalitarna anarho-levica na obe strane Atlantika oberučke je prihvatila jednu gnusnu ideološku floskulu, zakuvanu u bolesnim glavama američkih kultur-marksističkih korifeja. Ti komesari politički korektnog Novogovora ubacili su u dozvoljeni diskurs mejnstrim scene Zapada termin „belačka privilegovanost“. (…) Mi „privilegovani“ znamo tačno šta nam rade i šta nam se sprema, ali nam nedostaje koherentna strategija otpora. Treba da se saglasimo barem oko nekih principa. Predlažem da počnemo barem sa tri: 1. Nikada nećemo kleknuti u simboličnom pokajanju pred razularenom ruljom. To je satanski, kvazireligijski gest koji ponižava nas i naše pretke, koji nećemo prihvatiti nikada, bez obzira na obećanja o boljem tretmanu u logoru za reedukaciju. 2. Nikada nećemo prihvatiti, makar i prećutno, da je migrantska invazija i proizvoljno mešanje rasa i vera išta drugo do prokletstvo i direktna suprotnost onome što naciju čini snažnom. 3. Nikada nećemo posustati u borbi protiv monstruoznog diktata da „privilegovani“ ne treba da imaju pravo – za razliku od svih ostalih – da osećaju organsku sponu sa svojom zemljom, nacijom, rasom i kulturom; štaviše, da treba da ih se stide i da se iskupljuju uzdizanjem svojih neprijatelja.
Veliki prijatelj Radovana Karadžića i Ratka Mladića, nekadašnji portparol Republike Srpske, bivši savetnik Vojislava Koštunice, srpski patriota na tajnom zadatku u američkoj dijaspori, objašnjava zašto belci nisu krivi što su nadmoćni, što bi rekla pesma: “Šta ću, takav sam”; te zašto je mešanje rasa prokletstvo, s čim bi se složio svaki linčovatelj crnaca na američkom Jugu; 29. jun, Novi Standard,

29.06.2020.


Sve izjave
Oceni 3.3333333333333