Boris Zemcov: Ratnik na prinudnom odmoru

Ruske patriote prate događaje u Crnoj Gori s pažnjom kojom su pratile novosti s jugoslovenskog fronta, događaje u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Uzbuđenje nije ništa manje od onog s kojim smo pratili dešavanja na Kosovu krajem 1990-ih godina i bombardovanje Beograda i drugih srpskih gradova. Odlično shvatamo da se sada u Crnoj Gori rešava ne samo sudbonosno pitanje srpske istorije nego i sudbina pravoslavlja, sudbina slovenskog sveta. Da bi se to shvatilo, nije neophodno čitati knjige, pitati stručnjake za mišljenje, niti izučavati materijal s interneta. Jednostavno, istoriju treba osećati, osećati naše zajedničke korene, našu zajedničku prošlost. Nacionalni instinkt danas je važniji od znanja. Branićemo se! U ovom trenutku „moj rov“, moj „položaj“ je – redakcija pravoslavno-patriotskog žurnala „Ruski vestnik“. U svakom broju objavljujemo pravdoljubive materijale o bezobrazluku koji se čini u Crnoj Gori, štampamo materijale naših srpskih autora. Shvatamo da je to malo. Tražimo nove pristupe, nove načine da pomognemo braći. Od vremena kada sam kao dobrovoljac ratovao u Republici Srpskoj prošlo je skoro 30 godina, međutim, to ne znači da i sada nisam spreman da se nađem u Crnoj Gori kako bih pomogao našoj pravoslavnoj braći. Ista takva osećanja dele i moji ratni drugovi s kojima sam u proleće 1993. štitio grad Višegrad od muslimanskih glavoseča.
Ruski novinar, pisac, robijaš, dobrovoljac u agresiji na BiH, obznanjuje urbi, orbi et klin čorbi da je spreman da ratuje za srpstvo i u Crnoj Gori, samo nikako da počne taj rat, pa da se ponovi recept iz Bosne, da se ponovi hotel Vilina vlas za masovno silovanje, da se ponovo spaljuju živi ljudi po kućama, da se proteruju hiljade mirnih građana nepodobne nacionalnosti, da se prave konc-logori; iz Višegrada gde je ratovao Rus tokom 1992. godine pobijeno je ili proterano gotovo celokupno bošnjačko stanovništvo, ali sve je to našim patriotma malo; Pečat, 3. jul

06.07.2020.


Sve izjave
Oceni 2.6666666666667