Milan Ružić: Ne govorite mi o genocidu dok slušam Handkea

Oni nekoga čiji je umetnički domet apsolutno neosporan svlače s pijedestala u blato svojih uverenja i ideologije ne shvatajući da se ne može baš svako uvaliti u blato, naročito ako je taj previše visoko, kao što je Handke. Čak mislim da je te dežurne huškače najviše iznerviralo upravo to što cela ta svetkovina književnosti nije imala veze s njima. Insistiraju na ratu u danima kada smo mi, sedeći na trgu u Andrićgradu, jedni drugima punili uši utiscima o Handkeovim delima. Dok smo mi pričali o njegovom opisu čistača cipela, o vlatima trave koja nije sigurna da li je trava ili travnjak, o dvogodišnjem detetu sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem, o simfoniji kapa, o lukovima višegradske ćuprije, o sazvučjima koje smo čuli među koricama knjiga, o važnosti umetnosti, noćima obojenim poezijom, o šetnji, mediji su govorili o genocidu, svađanju, oduzimanju nagrada i ordenja, o orgijanju, vatri, barutu i krvi. Mi smo nakon prvog dana ustali opijeni lepotom i zaigrani rečima poput dece, a oni su i dalje brujali o užasima.
Mlada nada nacionalne literature i novinarstva žali se na BiH medije koji su mu remetili nežna estetska osećanja dok se družio s Peterom Handkeom, Pečat, 14. maj

17.05.2021.


Sve izjave
Oceni 3.3333333333333