Milan Ružić: Otkud Hrvatima kultura?

Iz Hrvatske se stalno čuje „Za dom spremni!“, „Srbe na vrbe!“, „U proleće, kad procvate vrba, radit ćemo paprikaš od Srba!“, pa osim toga ne vidimo nikakve značajnije pomake hrvatske kulture. Navedeni pokliči su, što se mene tiče, vrhunac hrvatske usmene poezije, Tompson je pozlata na muzičkom ordenu te kulture, mrlje od srpske krvi na stenama kojima su oivičene jame je trijumf hrvatskog slikarstva, slike i retki snimci rastrgnutih jasenovačkih mučenika su najveći domet hrvatske fotografije i kinematografije, zgrade u logorima reprezenti hrvatske arhitekture, posipanje živim krečom uzlet hrvatskog vajarstva, a kama najveće dostignuće hrvatske nauke. Glupo bi bilo potpuno poreći da Hrvatska ima svoju kulturu, ali je još gluplje misliti kako je veća od srpske i kako soko koji se vinuo u nebesa svetske kulture može da zavidi glisti koja prašina negde dole pod njim.
Mlada nada propasti srpske književnosti i kulture piše sastav na temu koju je zadao Danilo Kiš: “Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena, da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični, a tako različni, zbog kojih je igra započeta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svoga brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim; pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznađa, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, "nikog do boga", a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi rođak Žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat rođeni, isto toliko nemoćan koliko i on sam, "ponos porodice", porodični entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije - bledi rođak Džim. Rekli smo, dakle, biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze”; Iskra, 19. januar

20.01.2022.


Sve izjave
Oceni 3.5