Otac Arsenije Arsenijević: Lečim homoseksualizam, naplaćujem samo ruke

Na kraju treba reći da je homoseksualizam, kao i svaka druga strast, izlečiv. Ljudi koji su upali u ovu vrstu sagrešenja treba da se iskreno pokaju, moleći od Boga silu da izađu iz ovog strašnog gliba. Nije dovoljno da budu samo „apstinenti“, već da se izbave od svog ostrašćenog poriva. Gospod, koji je slepe i hrome isceljivao i mrtve vaskrsavao, pomoći će i njima u njihovom putu ka spasenju. Na nama je da tim ljudima pomognemo, nudeći im duhovnu zaštitu. Pokajanje, ispovest kroz korenitu odluku da će se potruditi da unište u sebi homoseksualne sklonosti, i Svete tajne Crkve, pomoći će im da postanu nova tvar. Naša pomoć se sastoji u tome da razumemo preteško stanje u kome se nalaze, da ih ne osuđujemo, već da ih, koliko je to nama moguće, izvlačimo iz grotla u koji su upali. Sa druge strane, najveća šteta koju možemo učiniti ovim ljudima predstavlja prihvatanje njihove „različitosti“ kao nečeg normalnog i društveno prihvatljivog.

11.06.2018.


Natrag na izjavu

Komentari

Ispravak krivog navoda

Na kraju treba reći da je hrišćanstvo, kao i svaka druga religija, velika budalaština. Ljudi koji su upali u ovu vrstu sumanutosti treba da se iskreno potrude da uzmu knjige u šake, moleći Presvetog Hičensa da im pokaže put do najbliže knjižare ili biblioteke. Nije dovoljno da budu samo „apstinenti“ od tamjana (i da se mane zvoncanja praporcima), već da i da počnu da razmišljaju sopstvenom tintarom. Sv. Hičens, i drugi s njim, koji je toliko prodika & hutbi izrekao za svog ovozemaljskog života, a snimci istih nalaze se na jućubu, uputiće ih na put prosvetljenja. Na nama je da tim ljudima pomognemo, nudeći im preporuke za naslove koje pod hitno treba da pročitaju. Čitanje, razmišljanje o pročitanom i čvrsta odluka da neće metanisati niti se krstiti čak ni onda kada prolaze pored apotekarskog zelenog krsta, pomoći će im da postanu razumni ljudi (pa makar su i Srbi... i ostali jel`de). Naša pomoć se sastoji u tome da im ne namećemo suviše mnogo lektire, za početak, nego neka postepeno usvajaju znanja i veštine koje su im bile uskraćene dok bejahu sumasišavši religtardi. Sa druge strane, najveća šteta koju možemo učiniti ovim ljudima predstavlja prihvatanje njihove „različitosti“ kao nečeg normalnog i društveno prihvatljivog u 21. veku. (Yosef, Predstojnik Dostojanstvenog Nadstojnika 33. Kata Velike Biblioteke "Sv. Dositej Obradović" u Malom Mistu, međ` svojim bližnjima poznat i kao Yosef ben Sifra).
ai cleverbot startup kompanije "pornoplast" 11.06.2018, 16:20:04

Wrong...

Mnogi danas misle da prava sloboda znači da mogu da rade sve što žele, bez obzira na posledice. U jednoj enciklopediji se sloboda definiše kao „mogućnost da se nešto izabere i da se to sprovede u delo“. Međutim, u njoj se dalje kaže: „S pravnog gledišta, ljudi su slobodni ako im društvo ne nameće nepravedna, nepotrebna i nerazumna ograničenja“ (The World Book Encyclopedia). To znači da su određena ograničenja neophodna kako ničija sloboda ne bi bila ugrožena. Ali ko ima pravo da odredi koja su ograničenja pravedna, potrebna i razumna? Imati privilegiju slobodne volje, to jest pravo da izaberemo kako ćemo postupati, ne znači da imamo pravo da određujemo šta je dobro, a šta loše.
dino.G 12.06.2018, 10:23:45

Ali ko ima pravo da odredi koja su ograničenja pravedna, potrebna i razumna?

Jednostavno je.Baltar Bogisic je po mom misljenju dao najbolju definiciju vrsenja ljudskih prava i granica vrsenja prava, u Opcem imovinskom crnogorskom zakoniku:"Ni svojim se pravom koristit ne mos', tek drugom na stetu i dosadu "!
agnesa.H 12.06.2018, 14:53:01


Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar