Miloš Milojević: Tužaljka iz ruske gubernije

Između crvenih kremaljskih zidina ugnezdio se duh samoporicanja i neće da se makne. Duh koji, na mesto samopoštovanja i inadžijskog insistiranja na vlastitim interesima, smešta potrebu za prihvatanjem i povlađivanjem od onih od kojih se nikakva blagonaklonost prema Rusima ne može očekivati. Ako je tako u Moskvi šta ćemo onda mi iz provincije? Ukoliko se koristite društvenim mrežama mogli ste da svedočite jednu mučnu pojavu – stepen podrške hrvatskoj reprezentaciji postao je mera „urbanosti“, „kosmopolitizma“ i posvećenosti „istinskim vrednostima“. To nikako nije samo stvar fudbalske igre. U stvari, kako to biva još od pre stotinjak godina, podilaženje hrvatskim interesima i težnjama i hrvatskim antisrpskim predstava u srpskoj javnosti je upečatljiva mera malograđanskog kompleksa niže vrednosti. Beč i Berlin su daleko, a Zagreb je tako „mitelojrop“ za naše malograđanske autošoviniste.
Ruskokolonaška je tuga pregolema, čak i u voljenom Kremlju pojavio se gnusni autošovinizam, zvanična Rusija ne osuđuje hrvatske nogometaše koji pevaju "Slava Ukrajini", a Medvedev sedi s Kolindom u loži, apokalipsa se nadnela nad vaskoliko pravoslavlje, a sirak tužni bez igde ikoga sedi u Srbiji i rida nad zlom sudbinom; ono što je najzanimljivije u ovoj bugarštici jeste otvoreno tretiranje Srbije kao ruske gubernije, što se vidi iz rečenice "Ako je tako u Moskvi šta ćemo onda mi iz provincije?"; dakle, Srbija je moskovska provincija u glavama ovdašnjih ruskokolonaša, hvala za iskrenost, pogotovo kad dolazi s portala na kojem Slobodan Antonić piše kolumnu pod urnebesnim naslovom "Kolonija Srbija"; Stanje stvari, 10. jul

11.07.2018.


Sve izjave
Oceni 3