Vladimir Kecmanović: Džaba krečim i uzalud pišem

Zemlja u kojoj živimo, kao i ostale srpske zemlje, danas u kolonijalnom statusu, pa tako naši književnici nemaju nikakve šanse da dobiju Nobelovu nagradu. Posledice kolonijalnog statusa i kolonijalne svesti koju takav status oblikuje, međutim, mnogo su kompleksnije i teže od nemogućnosti da se stane rame uz rame sa Bobom Dilanom, mada i taj hendikep ne treba shvatati neozbiljno. Ne dobiti pomenutu, kao ni bilo koju drugu nagradu, naime, nije nikakva nevolja, ali veliku nevolju predstavlja činjenica da si, bez obzira na to šta uradiš, unapred diskvalifikovan. Nagrade koje, u sveopštem srozavanju, u tragično velikom broju slučajeva, nekompetentni ljudi dodeljuju bezvrednim delima, ionako nezainteresovanu publiku dodatno udaljava od vere u značaj umetnosti, što opet dovodi do pojave još nekompetentnijih ljudi sa još nesmislenijim izborima, pa se tako vrtimo u krugu koji nas sve više i sve beznadežnije udaljava od onog što simbolizuju Andrić i njegovo delo. Nadam se da smo, žiri svojom odlukom, a ja svojim delom, dokazali kako je i u kolonizovanoj zemlji, moguće ostati duhom nekolonijalizovan. Ako sam u zabludi, onda smo "džabe krečili".
Pisac lakih nacionalnih nota, laureat Andrićeve nagrade, žali što mu je Nobel nedostupan, zbog kolonijalnog statusa, naravno, ne zbog kvaliteta onog što piše na brzaka, a usput mu se otimaju sitni izlivi iskrenosti (“Nagrade koje, u sveopštem srozavanju, u tragično velikom broju slučajeva, nekompetentni ljudi dodeljuju bezvrednim delima”), Večernje novosti, 10. oktobar

11.10.2018.


Sve izjave
Oceni 2.3333333333333