Slobodan Antonić: Pomaže Rusija, Rusija ti pomogla

Zapravo, „odakle dolazi opasnost, tamo leži i spas“, kaže Hajdeger. Kad se bar jedan veliki narod na Zapadu pobuni i uspe da sruši atlantističkog Levijatana, lakše ćemo se i mi osloboditi našeg kolonijalnog položaja. A dotle, treba pružati otpor, koliko je u našoj moći. Ima jedna lepa persijska priča. Jahao vitez kroz šumu i ugledao vrapca kako leži, nožicama nagore. „Šta radiš vrapče?“, upitao ga je. „Čuo sam da će nebo da padne, pa se trudim da to sprečim“. – „Zar ti, tako mali, da zadržiš nebo?“. – „Ja ću da učinim što je do mene, a Bog će da uradi ostalo“. Tako i mi Srbi – treba samo da radimo šta je do nas. A valjda će, na kraju, Rusija i Bog da učine ostalo.

08.11.2018.


Natrag na izjavu

Komentari

"malo u Boga, a malo više u Rusiju"

Trebate znati pravo zašto je to tako "malo" uzdanje u prvoga čimbenika, tj. u nadnaravnoga Njega. Kao prvo, on ima važnija posla kao što je kontroliranje adolescenata koji ne smiju proći nekažnjeni ako si dodiruju svoje (ne d`o On za tuđe!) genitalije. Drugo, na "muželožništvo" posebice svrće pažnju, i stoga osobito kontrolira kad ko, s kim i zakaj. To je ono najbitnije. I kao treće, sporednije, upravo se nalazi na ručku u restoranu "Na kraju Vaseljene" i krka abortirane bebe (a ono će, krkanje naime, potrajati još par desetina eona). Za sve drugo Njemu se živo jebe. Osobito Antoniću za tebe.
János Betyár Petzáros 08.11.2018, 20:29:20


Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar