Slavoljub S. Lekić : Zapisi jednog ludaka, martobra 2019.

Današnji priliv imigranata iz Afrike i Azije u Evropu vrhunac je evropskih rasnih eksperimenata i trijumf nebića. Savremeni evropski plemići i političari već su suočeni s rezultatima politike koju su započeli njihovi dedovi masovnim uvođenjem useljenika u evropska društva bez utemeljenog plana za budućnost. Ali nije tu reč samo o demografiji i geopolitici, već o novom dobu u koje ulazi evropski svet i trajnoj promeni duhovnog, ekonomskog i verskog pejzaža kontinenta. Danas niko ne razabira kako će se razvijati Švedska preplavljena migrantima ili Francuska prošarana tzv. „No go zonama”. Preobražaj evropskog sveta odavno je nagovestio Gogolj (1809-1852) prozorljivo pišući da „u Francuskoj najveći deo naroda priznaje Muhamedovu veru“.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu u tekstu “Srbija i rasno rastakanje Evrope” tumači dolazak izbeglica u Evropu kao “trijumf nebića”, te mrtav hladan navodi deo iz Gogoljeve priče “Ludakovi zapisi” kao proročanstvo o islamizaciji Francuske; to u priči piše poludeli činovnik Popriščin, pomenuti zapis datiran je ovako “Martobra 86. Između dana i noći”, a u tom istom zapisu se Popriščin predstavlja kao španski kralj Ferdinand VIII, tvrdi da su žene zaljubljene u đavola i objašnjava: “Sujeta dolazi otuda što se pod jezikom nalazi mali mehurić i u njemu mali crvić veličine čiodine glave, a to sve pravi neki berberin koji stanuje u Gorohovoj ulici”; zašto nam Lekić ne navodi ova i mnoga druga saznanja kao dokaz Gogoljeve vidovitosti; Novi Standard, 27. mart

28.03.2019.


Sve izjave
Oceni 3