Milo Lompar: Brenton Tarant i krivotvorenje srpske tradicije

Miloš Obilić je učinio – u ratu – jedan od najveličanstvenijih podviga i sasvim opravdanih činova: ubio je vrhovnog vojskovođu neprijateljske strane. To je univerzalan čin, kakav pripada samom ratnom sadržaju. Kakve to veze ima sa stvarnošću događaja na Novom Zelandu? Okolnost da se ubica pozivao na imena i ličnosti i iz srpske tradicije pokazuje kakvo je izvitoperavanje elementarnih činjenica izvedeno u svetskoj javnosti. I – ne manje važno – koliko je bilo veliko zatajivanje ubilačkih sadržaja anglosaksonske istorije u javnoj svesti njegove sredine. Moglo bi se kazati da je globalna medijska mreža upravljala sa dva procesa. Skrivanje zločinačke tradicije sveta iz kog je ubica potekao bilo je kompenzovano krivotvorenjem srpske tradicije – u skladu sa ratnim ciljevima zapadnih (američkih) moći u vremenu razbijanja titoističke Jugoslavije.
Profesor Filološkog fakulteta nastavlja borbu protiv duha samoporicanja, pretvarajući se da ne zna kako je srpska slobodarska tradicija koja je vrhunac doživela u antifašističkoj borbi oskrnavljena u Srebrenici, Omarskoj, opsadi Sarajeva, Vukovaru, Dubrovniku, te da se Brenton Tarant inspirisao masovnim ubicama kao što je Radovan Karadžić koji su zloupotrebili i Miloša Obilića i sve što im se našlo pod rukom; nije svetska javnost izvitoperila činjenice o srpskoj istoriji, već oni koji su kreirali udruženi zločinački poduhvat; Stanje stvari, 10. april

11.04.2019.


Sve izjave
Oceni 1