Ljiljana Čolić: Treći kosovski uboj

Kao što sam rekla, aneksija Bosne i Hercegovine bila je poslednja rana na telu „Carigradskog glasnika“. Noseći podvižnički tu krvareću ranu više od godine, list se ugasio. Tri godine kasnije poslednji srpski krajevi – Južna i Stara Srbija – oslobođeni su turskog ropstva, da bi samo dve godine nakon toga, u Velikom ratu, zapadna čizma ponovo svom silinom krenula da gazi srpske zemlje. Bila je to druga kosovska bitka u kojoj smo trijumfovali. Naravno, govorim u ravni večnog i nepropadljivog, jer „zemaljsko je za malena carstvo…“. Nisu naši preci mislili na sebe kad su tamo krv prolivali, već su mislili na nas. Zar da mi pokleknemo i izdamo njih sada kada vodimo treći kosovski boj! Ne, nemamo pravo na to. To se jednostavno ne sme dogoditi i dozvoliti. Uvek postoji i lična i kolektivna žrtva koja se može i mora podneti. Bude li potrebno, iz dubine duše se nadam da nećemo izneveriti Boga u sebi.

17.06.2019.


Natrag na izjavu

Komentari

Mi dadosmo

kolektivnu zrtvu, zenturino zmijskog jezika. Sada je red na licnu. Uze, metak, otrov? Izbor je na vama. Nemojte zaboraviti dirljivo, i recito oprostajno pismo. Secanje na vas pravozrtvenike ce trajati koliko i na jucerasnju vest dana.
dino.G 18.06.2019, 11:32:42


Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar