XXZ Izjave dana

Slobodan Antonić: Tito, Partija, Kosovo je Srbija!

Bez obzira na milione dolara koji u ove krajeve pristižu u cilju širenja evroatlantskih vrednosti, Srbi se ipak teško mogu kupiti. Ona deca koja američkom ambasadoru viču: „Kosovo je Srbija“ to možda ponajbolje svedoče. Tako je bilo u Apatinu, tako je u Beogradu, tako je u Banjoj Luci, tako je u Bijeljini, tako je svuda… Jer, nije li odavno rečeno – samo kada bi se to čulo i razumelo u Istanbulu, Vašingtonu, Berlinu, pa i u Sarajevu: „Pustite Srbe. Srbija se umirit ne može!“

21.05.2019.

Vladimir Kolarić: Otcepimo srpski kulturni prostor od Evrope!

Srpski kulturni prostor je, u skladu sa tim, u Predlogu Strategije razvoja kulture Republike Srbije, koji još čeka na skupštinsku proceduru, određen kao geografski i kulturni prostor obeležen aktivnim prisustvom srpske kulture i kulturnog nasleđa, obuhvatajući i povezujući sve nosioce srpskog kulturnog identiteta, bez obzira da li žive u Republici Srbiji, područjima koje je srpski narod istorijski naseljavao ili naseljava, kao i u rasejanju. (…) Bez svesti da je zasnivanje ideje srpskog kulturnog prostora i kulturne politike posvećene njegovoj afirmaciji i aktivaciji, u osnovi neostvarljiva u okviru dominacije i identitetskog osećanja pripadnosti evro-atlantskom civilizacijskom modelu, dalji iskoraci u njenom osmišljavanju i realizaciji neće biti mogući.

20.05.2019.

Časlav Koprivica: Samoubistvo iz kosovske zasede

Pristati na to da Kosovo bude van Srbije značilo bi saučestvovati u kolektivnom samoubistvu. Specifičnost Kosova je u tome što naš identitet sa njim ima svoje fizičko utemeljenje. Srbija je uspela da bude ono što je bila krajem 19. i početkom 20. veka, jer je sanjala o povratku Kosova. Dakle, Srbija je mogla da opstane bez Kosova u svojim granicama ukoliko je imala zavetnu svest o tome da se tamo mora vratiti. Ukoliko bi se srpska država sama odrekla Kosova, ostala bi srpska samo po imenu. Današnja Crna Gora je samo po imenu identična sa bilo kojom varijantom nekadašnje Crne Gore ili Zete. Ona je tuđinski projekat i posledica interiorizacije tuđinskog pritiska i podrivanja same države, što je rezultovalo konvertitstvom i otpadništvom. U novoj Crnoj Gori vlast pokušava da stvori neki novi narod koji će biti po meri njegove izdaje.

16.05.2019.

Bećir Vuković: Knežević je Sokrat, Mandić je Hrist

Bez pamćenja narod ne postoji. Presuda liderima Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, ući će u pamćenje srpskog naroda u Crnoj Gori. Pamtiće presudu i naši potomci. Bez presude, ni Sokrat ne postoji. I Hristu se sudilo, ali se smrt vratila praznih ruku. Sokratu je sudio kožarski radnik, a Hrist je razapet zajedno sa razbojnikom. Istorija beščašća je katalog optužbi i presuda nevinim. I ova presuda, lako je našla svoje mjesto na stubu srama.

15.05.2019.

Ivan Miladinović: Drug Tito, stari mason

Ekmečić, u svom kapitalnom delu Između klanja i oranja, o vezama masonerije i komunista iz Titovog okruženja izvodi krajnje zanimljiv i tačan zaključak: “do prekida veza sa Sovjetskim Savezom 1948. vođe jugoslovenskog komunizma pokušavale su da vrše uticaj i obaveštajne poslove u korist Sovjetskog Saveza, a posle 1948. to je rađeno u obratnom smeru“. Ekmečić otvara mogućnost da je i do sukoba na relaciji Moskva – Beograd došlo jer je Tito pristajao na određene ustupke britanskoj politici, za koje nije bio uveren da bi ih „gazda“ u Moskvi odobrio.

13.05.2019.

Mišo Vujović: Priznajem samo sud svoje Rusije

Presudom liderima DF Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, ruskim državljanima Šišmakovu alias Širokovu i Popovu, devetoro građana Republike Srbije na čelu sa penzionisanim policijskim generalom Dikićem na preko šesdeset godina robije, Crna Gora je iskoračila u najcrnju zonu ljudskog i pravosudnog aparthejda.

10.05.2019.

Milan Ružić: Vratite mi glavu na ramena

Zamislite samo kada bismo svi sišli sa kočeva, svukli se sa bajoneta, skinuli se sa noževa, izašli iz plamena, ispuzili iz jama, povadili metkove iz košulja, pokupili glave iz prašine i stavili ih na ramena, uskupili sve izvađene oči, svu krv u sebe vratili, sakupili sve odsecane udove i ušili sve razjapine koje su na telima našeg naroda pravili oni kojima smo smetali iz samo njima znanih razloga. Ne znam da li je ijedan narod podneo toliko zla i tako rado davao svoju glavu za slobodu kao što su to činili Srbi. Pokažite mi narode čija je krv tako dugo tekla kroz istoriju ne ostavljajući vremena da se rane zatvore. Recite mi čijih je hramova više paljeno, razbijeno, minirano, pljačkano i zaravnjeno od naših!

08.05.2019.

Jovan I. Deretić: Hajde da ratujemo s Albancima, nismo odavno

Rešenje za Kosovo je samo jedno. Priznaćemo Kosovo ono što jeste, a to je autonomna pokrajina kao sastavni deo Republike Srbije. Ukoliko to Albanci ne prihvataju, onda nam preostaje jedno jedino rešenje, a to je rat. Na drugačiji način to ne može da se reši. Poslednje albansko ‘oružje’ koje upotrebljavaju protiv Srbije je Amerika i oni se na nju, kao veliku svetsku silu, oslanjaju kako bi oteli Kosovo kao deo Srbije.

07.05.2019.

Dragoslav Bokan: Možda svi Hrvati nisu ustaše, ali su sigurno psihopate

Trаgedijа sаdаšnjih žiteljа Hrvаtske i jeste u tome što njihovi dedovi i očevi nisu prošli kroz više nego oprаvdаnu i neophodnu lustrаciju, što nisu denаcifikovаni ni ”deustаšizirаni” – jer su tаko i oni, rođeni godinаmа posle ovih zločinа, suštinski osuđeni nа doživotnu mržnju i psihopаtsko stаnje umа i duše (isto kаo i ono svojih roditeljа, kаo i njihovih roditeljа). Mi, Srbi, se borimo sа njimа, аli bez te ideje o ”pаklenom nаkotu” koji ”trebа istrebiti”. Mi toj borbi pristupаmo rаtnički, а ne sаdistički i psihopаtski. Zа nаs je SVAKO DETE (bez obzirа nа poreklo i grehe roditeljа) svetinjа i nešto što se ne može ubаciti u nаš međusobni rаčun i uzаjаmno bezumno mаsаkrirаnje i ”nаmirivаnje krvi”. Zаmislite tolike njihove generаcije osuđene nа pаkаo (prаvi prаvcаti pаkаo, kogа nijedаn ustаšа ni srbomrzаčki Hrvаt nije izbegаo), koliko je to strаšno! Jer i oni među Hrvаtimа koji nisu po prirodi zli, ni ”bešćutni”, upаdаju u istu zаmku nаstаvkа genocidnog projektа protiv Srbа, bez obzirа dа li su nаcionаlistički i šovinistički nаstrojeni ili su ”sаmo” nespremni dа shvаte dа četnici i ustаše nisu isto, dа generаl Drаgoljub Mihаilovićа (sа nаslovnice аmeričkog ”Tаjmа” tokom rаtа, dobitnik medаlje predsednikа Trumаnа odmаh posle rаtа) i poglаvnik Ante Pаvelić (kogа su se stideli i nаd njegovim zločinimа zgrаžаli čаk i visoki oficiri SS-а) ne predstаvljаju istu grupu ”kolаborаcionistа” iz poslednjeg svetskog rаtа.

06.05.2019.

Dragan M. Ćirjanić: Čekamo božanskog vladara da obnovi rusku imperiju

Borba još traje i Krim može da bude početak i ruske duhovne renesanse. Povratkom božanskih merila života i svoje aristokratske tradicije, vratiće se i magnetna privlačnost Rusije, prekaljene u ratovima za opstanak. Velika pitanja se pomaljaju, za posmatrača na Krimu, na obali Crnog mora, o Rusiji, o carstvu, o Ukrajini, o identitetu, o idealima… Velika pitanja i veliko nadahnuće. Odbacujemo skepsu i obnavljamo veru. Veru u sopstvenu snagu nadahnutu Bogom. Sumnja parališe, a odlučnost vodi ka svetosti. Prvo dolazi vizija, a sam život je njeno ostvarenje. Veliki čovek, jasnih vidika, monarh koji stvara Imperiju i vraća božanski osećaj života u ljude, onaj je koji se čeka. Onaj koji se želi. Onaj koji se stvara. Ako je SSSR bio san neprijatelja Rusije i pijanih mužika, koji su pomislili da mogu sami, bez Boga, onda budućnost Rusije leži u rukama i pogledu čoveka koji to razume ali, i posle svega, ipak hoće i ima volju da vrati veličinu Rusije. Senke zaboravljenih predaka će se pokrenuti i božanski vladar će ih ujediniti…

30.04.2019.