XXZ Izjave dana

Muharem Bazdulj: Teorija fiziološkog rastvora

Ne zanima me ovde hronologija slučaja, ne zanimaju me pravni argumenti jedne ili druge strane, pisalo se o tome svakako i pisaće se još više, zanima me odgovor na pitanje koje su u javnosti već postavili Aleksandar Mandić i Radmilo Armenulić, a to je: šta je Novaku uopšte trebalo da se sudi sa Australijom, da dopušta tamošnjem državnom aparatu da ga maltretira, kad već nije morao? Mogao je sam da se vrati. Više on treba Australijan open-u, nego što Australijan open treba njemu. Pa on je taj turnir osvojio devet puta, a prvi njegovi pratioci – na toj večnoj listi – Roj Emerson i Rodžer Federer imaju po šest titula. Da se igra Australijan open do Sudnjeg dana, niko nikad neće prestići Đokovića. I tu se vraćam na pesmu. Hteo je da igra, hteo je da pobedi i hteo je pravdu. Uostalom, ako se zaista plaši vakcine kao takve, odnosno štete koju bi mu eventualno mogla naneti, on je, pre nego iko drugi, mogao udesiti da mu se ubrizga fiziološki rastvor, a da na sertifikatu piše šta on poželi da piše.

18.01.2022.

Filip Rodić: Sve mi diraj, ubijanje nemoj

Krivotvorenje poruke koju nam je ostavila se nalazi u tome što pokušavaju da nam je predstave kao nekog Vladu Trifunovića, kojeg je majka u vojnu karijeru ispratila zavetom da nikog ne ubije (?!) i koji se predao čim se zapucalo, a ne Milana Tepića spremnog da za otadžbinu ubija i gine. Da je bila takva, ne bi se kao dobrovoljac prijavila u balkanskim ratovima i ne bi na početku Prvog svetskog išla čak do regenta Aleksandra insistirajući da ne bude bolničarka, nego da joj se da puška, što je daleko od kvazipacifiste kakvom nam je predstavljaju Ameri. I na kraju, umesno bi bilo da se ti službenici američke ambasade, pre nego što počnu da preturaju po tome šta su radili „jedni od nas“, zamisle o tome šta su radili „jedni od njih“, od pokolja Indijanaca, preko atomskih bombi, do dronova, a onda da shvate da mi nismo i ne želimo da budemo taj svet koji su oni.

17.01.2022.

Mitropolit Venijamin: Usmeravanje ruskog broda u pravoslavnom smeru

Sveti car Nikolaj Aleksandrovič je bio istinski pravoslavni car. Bio je branilac pravoslavlja ne samo u Rusiji nego i širom sveta, kako i dolikuje pravoslavnom samodršcu. Neki pokušavaju da govore o caru Nikolaju kao političaru, da ocene ovozemaljske rezultate njegovog truda. A zaboravljaju na to da je pravoslavni car – Pomazanik Božji, zaboravljaju da je on taj koga Gospod daje narodu. I glavno carevo delo je – usmeravati naš brod Rusiju u pravoslavnom smeru, kako bi država omogućavala duhovno spasenje ljudi. (...) Glavni zadatak pravoslavnih careva jeste – izgradnja svoje države po obrascu Carstva nebeskog. Car Nikolaj Aleksandrovič je težio ispunjenju tog zadatka.

14.01.2022.

Aleksandar Jovanović : Na putu svetog Save, Tesle i Novikrona

A šta ćemo mi dalje? Epski rečeno: Da nastavimo putem koji nam je utemeljio Sveti Sava, dotrasirao Tesla, a nastavio Nole i njemu slične vođe... mentalnim putem slobode. (…) On je Novikron! Živi dokaz da Srbima smeš da ukradeš sve, ali ne smeš dve stvari – slobodu i ponos!

13.01.2022.

Filip Rodić: Ipak se ne okrećem

Najinteresantniji je, međutim, komentar tajkunske pudlice Miše Brkića, koji novinarki luksemburške televizije što ne zna (ili neće) da odgovori na "Hristos se rodi", kaže da bi "sve bilo u redu da se Novak vakcinisao". To je logika po kojoj ni Jasenovca ne bi bilo da su Srbi prešli u katoličanstvo, da se Holokaust ne bi desio da su Jevreji postali hrišćani, da engleski robijaši ne bi potamanili Aboridžine da se oni u Australiju nisu doselili 45.000 godina pre belih zavojevača. Ni Galileo Galilej ne bi bio spaljen na lomači da je odbacio uverenja o heliocentričnom sistemu. A, ne, čekajte. Galilej se jeste klečeći pred inkvizicijom odrekao svojih uverenja da bi izbegao mučenje i pogubljenje, za razliku od njegovog kolege Đordana Bruna. To bi po ovim ljudima trebalo da uradi i Novak. Da se odrekne svojih uverenja, svoje slobode, svog identiteta, klekne pred predstavnicima Imperije i Inkvizicije i vrati se tamo gde mu je i mesto - u arenu u kojoj će biti običan gladijator, po mogućstvu ne baš najbolji na svetu i u istoriji (to ćemo srediti u skladu sa "zakonom"), a ne da poput Spartaka diže bunu i pokreće rat protiv Imperije.

12.01.2022.

Feđa Dimović: Nova Božja politička promisao

Republika Srpska je za sve nas bila i ostala bastion odbrane srpstva što mnogi od nas, koji su odrastali u doba socijalizma nisu razumeli, a ideja koja je tinjala o ovoj pesmi je ostvarena, po Božijom promislu, upravo za jubilej 30 godina od osnivanja Republike Srpske.

11.01.2022.

Vojin Kalpačina: Sveti Nole, srpski Hrist na šljaci

Molimo se Bogu za Noleta i ostale naše heroje. Nole, po ugledu na Hristovo stradanje i vaskrsnuće, uvek pobeđuje. Kao što prvi učesnik podrške Noletu na transparentu napisa: „Ne postoji granica koju ti ne možeš da pređeš“. Kao što Hrist spašava svet, tako i Nole čuva obraz slobodnog čovečanstva. A ti njegovi protivnici ili neljudi koji nemaju obraza kako reče Srđan, neka se guše u izobilju svojih nedela. Koliko sutra oni će biti zaboravljeni, a Nole iz svega ovoga izlazi još jači. On je poseban Božji dar, naša ikona. Setimo se sada događaja u zadnjim decenijama gde su Srbi bili krivi za sva zla ovog sveta i gde je onaj deo Srba, koji je branio svoja ognjišta, označeni kao agresori, a onaj drugi deo, koji je služio nečasnom svetu, zajedno sa slugama Zapada, proglašavan je za vesnike demokratije.

10.01.2022.

Srđan Đoković: Golgota u Australiji

Isusa su razapinjali na krst, i svašta mu radili, ali on je živ i među nama i sada. I Novaka sada razapinju, rade mu sve i svašta.

07.01.2022.

Slobodan Antonić: Samoupravljač na prkosima

Hoćeš da zaštitiš neko srednjovekovno crkvište? Moraš da pišeš elaborat o rodnoj ravnopravnosti! Baš kao nekada kada se tražilo da sve što se radi bude „u funkciji razvoja socijalističkog samoupravljanja i delegatskog sistema“. Tako i danas mora da se dokazuje „doprinos rodnoj ravnopravnosti“ u arheologiji, muzeologiji i arhivistici…?!

06.01.2022.

Irinej Bulović: Čekam propast Zapada i carstvo budućeg veka

Ne smem da prećutim ni ovo: dok se hrišćanski praznici u javnosti obeležavaju ovako, bledunjavo, takoreći ispod žita, dotle se nakaradna Noć vešticâ slavi masovno i pompezno. Još nešto: sve se ovo zbiva u svetu u kojem nije bilo i nema Sovjetâ, udruženjâ „vojinstvujućih bezbožnikâ”, NKVD-a, KGB-a, Gulaga…U takvom svetu, naravno, raslabljen je i moral, privatni i javni, a razne društvene snage zdušno rade i na njegovom konačnom ukidanju. Između ostalog, rade na uništenju braka i porodice, a sve što je neprirodno i nenormalno proglašavaju za prirodno i za „novu normalnost”. Još dugo bi se moglo nabrajati, ali i ovo je dovoljno rečito. Ukratko, u vrlom novom svetu za Crkvu zapravo nema mesta. Ali videćemo: čovek snuje, a Bog odlučuje. Meni se mogućim čini jedan od dva ishoda današnjeg procesa rastakanja zapadne civilizacije kakvu smo do sada poznavali, kojoj mnogo toga dugujemo i kojoj dobrim delom svog istorijskog duhovnog bića i sami pripadamo: ona će ili ponovo otkriti i dalje razvijati svoj identitet iz hrišćanske ere svog postojanja ili vremenom nestati, odnosno steći neki novi identitet. Kakav, ne možemo znati, ali možemo naslućivati.

04.01.2022.