XXZ Izjave dana

Dragomir Antonić: Svi ste vi Srbi

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara. Izmišljaju nerazumni, a plaćeni podrepaši neke sopstvene povjesti stare tisuću leta. Za njima kaskaju sve ponosni mladi, a odskora i zvanično istopolni montenegrini uzvikujući da oni nisu ono što su malopre bili, a hvalim te Bože, kažu da nikad oca, đeda, majku, babu nisu ni imali. Ako su i imali, jer ipak ih je neko morao na ovaj svet doneti, onda su ti što ih doneše u pogrešne matične knjige upisani, te kao takvi nisu danas u nabujaloj demokratiji validni. Nerazumni, obilno pomognuti od dvopapske (niko od učenih da objasni kako je moguća kohabitacija dvojice živih na tronu gde Sveti duh bira jednog!?) rimske nemani, međusobno se hvale obaveznim šamaranjem Srba, Srbije, Srpske pravoslavne crkve, pravoslavlja, ćirilice. Razumem donekle nerazumne. Nemaju ništa svoje: ni veru, ni pismo, ni jezik, ni državu (Srbi su im i državu dali), a hteli bi.

13.07.2020.

Milivoje Ivanišević: Prvo smo vas pobili, a sad vas zajebavamo

Posebno je teško shvatiti kako su se prema ovoj stravičoj neistini o ponašanju Srba u slučaju Srebrenice odnosile pojedine srpske političke, društvene ili takozvane humanitarne organizacije... Punih osam godina nisam uspeo da objavim nijedan tekst o događajima u Srebrenici. (…) Dokazivao sam da nisu stradali muslimanski civili. Čak, naprotiv, stradali su jedino civili srpske nacionalnosti.

10.07.2020.

Emilo Labudović: Kralj Artur, rođak Miloša Obilića

Na žalost i Crne Gore i istorije, ono što je bilo i što smo bili danas pišu i tumače najmanje istoričari. Oni istinski podanici ove časne i izuzetno zahtjevne nauke, neumorni rudari kroz hodnike i katakombe arhiva i istorijske građe. Umjesto njih, istorije i njenog tumačenja danas su se latili kurta i murta, neznaveni i neuki a „pozvani“ i zaduženi. Predvođeni dvojicom „perjanica“, od kojih je jedan ovogodišnji „trinaestojulac“, kolona kvaziistoričara raste iz dana u dan.Od onog Šukovića koji neki dan „smače glavu“ Milošu Obiliću i isključi ga iz istorijskog nasleđa Crne Gore, preko one koja je od svega samo „nosilac Kape prvog reda“, pa do Nele Savković čije su istorijske „istine“ i analize dostojne jednog Gebelsa. A u Velikoj Britaniji, za čijim kulturnim i vrijednosnim okriljem „izgoreše kao Vladika za Lesendrom“, nekoga ko bi tvrdio da Kralj Artur nije istorijska ličnost u najblažoj varijanti smatrali bi – avetinjom!

08.07.2020.

Boris Zemcov: Ratnik na prinudnom odmoru

Ruske patriote prate događaje u Crnoj Gori s pažnjom kojom su pratile novosti s jugoslovenskog fronta, događaje u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Uzbuđenje nije ništa manje od onog s kojim smo pratili dešavanja na Kosovu krajem 1990-ih godina i bombardovanje Beograda i drugih srpskih gradova. Odlično shvatamo da se sada u Crnoj Gori rešava ne samo sudbonosno pitanje srpske istorije nego i sudbina pravoslavlja, sudbina slovenskog sveta. Da bi se to shvatilo, nije neophodno čitati knjige, pitati stručnjake za mišljenje, niti izučavati materijal s interneta. Jednostavno, istoriju treba osećati, osećati naše zajedničke korene, našu zajedničku prošlost. Nacionalni instinkt danas je važniji od znanja. Branićemo se! U ovom trenutku „moj rov“, moj „položaj“ je – redakcija pravoslavno-patriotskog žurnala „Ruski vestnik“. U svakom broju objavljujemo pravdoljubive materijale o bezobrazluku koji se čini u Crnoj Gori, štampamo materijale naših srpskih autora. Shvatamo da je to malo. Tražimo nove pristupe, nove načine da pomognemo braći. Od vremena kada sam kao dobrovoljac ratovao u Republici Srpskoj prošlo je skoro 30 godina, međutim, to ne znači da i sada nisam spreman da se nađem u Crnoj Gori kako bih pomogao našoj pravoslavnoj braći. Ista takva osećanja dele i moji ratni drugovi s kojima sam u proleće 1993. štitio grad Višegrad od muslimanskih glavoseča.

06.07.2020.

Marko Milačić : Volim svetinje, mrzim pedere

Nakon što ste usvojili protivustavni Zakon o slobodi veroispovesti kojim želite da nam otimate istoriju o kojoj svedoče još samo pravoslavne svetinje, jer sve ste drugo rasprodali, sve ste drugo porušili, pa podigli zdanja svoje ništavnosti, sada ste usvojili zakon kojim u ništavilo želite da utopite Pravoslavnu porodicu, ali i više od toga. Vi u ništavilo utapate i muslimansku i katoličku porodicu, a pre toga rasturate svoje porodice.

03.07.2020.

Amfilohije Radović: Legendu pišem, istoriju pamtim

Žrtvovali su se pravdu Božiju, za istinu, i pokazali i nama put kojim treba da hodimo. Zato je i ovaj hram Velikomučeniku Kosovskom Lazaru podignut ne slučajno baš ovdje u Grblju. Podignut je po drevnom predanju, koje je i posvjedočeno, caru Lazaru, jer on je Grbljanin, Hrebeljanović, i to pokazuje njegova krsna slava Sv. prorok Amos i mučenik Vit, dan kada je bila i ona večera cara Lazara prije Kosovske bitke.

02.07.2020.

Milomir Stepić: Ala i vrana, vekovni srpski neprijatelji

Srpsko istinsko „suočavanje s prošlošću“ trebalo bi i početak i kraj da ima u sveobuhvatnoj spoznaji štete koju su naciji nanele republičke granice i veštačke, „oktroisane nacije“ iz vremena „druge“ Jugoslavije. O tome je još uvek malo naučnih radova, doktorskih disertacija, monografija. Naprotiv – taj period se često veliča kao Periklovo doba, a tog „čipa“ ugrađenog u kolektivni mentalni sklop nikako da se oslobodimo. Uprkos tome, srpski narod pokazuje zavidan imunitet na agresivni neotitoizam i neojugoslovenstvo, mnogim primerima manifestujući integralnost iako su se „i ala i vrana“ podigle da izvrše rasrbljivanje Balkana.

30.06.2020.

Srđa Trifković: Neću u mikser za mešanje rasa!

Totalitarna anarho-levica na obe strane Atlantika oberučke je prihvatila jednu gnusnu ideološku floskulu, zakuvanu u bolesnim glavama američkih kultur-marksističkih korifeja. Ti komesari politički korektnog Novogovora ubacili su u dozvoljeni diskurs mejnstrim scene Zapada termin „belačka privilegovanost“. (…) Mi „privilegovani“ znamo tačno šta nam rade i šta nam se sprema, ali nam nedostaje koherentna strategija otpora. Treba da se saglasimo barem oko nekih principa. Predlažem da počnemo barem sa tri: 1. Nikada nećemo kleknuti u simboličnom pokajanju pred razularenom ruljom. To je satanski, kvazireligijski gest koji ponižava nas i naše pretke, koji nećemo prihvatiti nikada, bez obzira na obećanja o boljem tretmanu u logoru za reedukaciju. 2. Nikada nećemo prihvatiti, makar i prećutno, da je migrantska invazija i proizvoljno mešanje rasa i vera išta drugo do prokletstvo i direktna suprotnost onome što naciju čini snažnom. 3. Nikada nećemo posustati u borbi protiv monstruoznog diktata da „privilegovani“ ne treba da imaju pravo – za razliku od svih ostalih – da osećaju organsku sponu sa svojom zemljom, nacijom, rasom i kulturom; štaviše, da treba da ih se stide i da se iskupljuju uzdizanjem svojih neprijatelja.

29.06.2020.

Dejan Stojiljković: Uzalud se budim

Postoji i taj, da ga tako nazovem, faustovski motiv, u smislu večite teme gde umetnik trguje s đavolom, tako da komad malo podseća i na čuvenu dramu Pitera Šafera po kojoj je Forman snimio film „Amadeus“ - Branko Miljković kao genijalni pesnik, a Oskar Davičo kao njegov Salijeri.

26.06.2020.

Miroslav Zdravković: Ne damo svetinje i Desanku!

Naši prioriteti u ovom ekonomskom ludilu ipak bi trebalo da budu na drugoj strani: zaštiti svetinja u Crnoj Gori i sprečavanju zatiranja Srpstva u Srbiji, poput izbacivanja Domanovića, Nušića, Desanke Maksimović iz školskog programa. Mi na ove globalne potrese baš nikako ne možemo da utičemo. Ali svoje moramo da čuvamo. I pamtimo.

25.06.2020.