XXZ Izjave dana

Stefan Karganović: Ne mogu više da trpim tu Srebrenicu

Da sumarizujemo. I na osnovu ovog vrlo opšteg pregleda jedna stvar je kristalno jasna, kada je u pitanju Srebrenica. Kada se uporno insistira da iskonstruisani srebrenički narativ mora da ostane zaštićen, nedodirljiv i imun na kritiku bilo kakve vrste, po svaku cenu, u igri je mnogo više od istorijskih činjenica ili integriteta sudskog postupka.[11] To je zato što je narativu dodeljena precizno definisana politička misija u okviru „viših ciljeva“ kojima služi i svaki put kada ti ciljevi dođu u sukob sa činjenicama, ove poslednje moraju da se povuku. Još za neko vreme, dok se odnos snaga u svetu ne bude promenio, moraće da se trpi „Srebrenica“ kao platonska državna laž modernog doba, bez obzira na to što svi dokazi ubedljivo potvrđuju da u savremenoj „pećini“ ta laž nije nimalo benigna, ni po nameri koja ju je izrodila ni po posledicama. Od 1995. do danas „Srebrenica“ je u svetskim okvirima više puta poslužila kao izgovor za primenu nesrazmernog nasilja, sa ubistvenim posledicama koje mnogo puta nadmašuju čak i najpreuveličanije procene njenih prvobitnih žrtava.

10.07.2017.

Dragomir Anđelković: Muslimanijo, borba te rodila

Ukupno gledano, populacija tzv. Zapadnog Balkana će se relativno malo umanjiti, tj. sa 18 na nešto iznad 17 miliona. Međutim, s obzirom na činjenicu da je muslimansko stanovništvo balkanskih zemalja, već kako gde, nešto ili drastično mlađe od hrišćanskog, te da i dalje ima viši natalitet – njegov udeo u svakoj od država, odnosno entiteta regiona, znatno će se povećati. Na nivou čitave tzv. Zapadnobalkanske unije koju nam nemeću, realno je da već 2050. muslimani čine preko 50 posto stanovništva. To je za samo 33 godine a, podsetimo se, od formalnog raspada Jugoslavije (1992), što nam često deluje kao da se dogodilo juče, prošlo je već 25 godina. Vreme leti. Može da nam se dogodi da se i ne „okrenemo“, a nađemo se u nekoj balkanskoj „muslimaniji“. S obzirom na negativno iskustvo koje smo imali u vezi sa vekovnim životom pod otomanskom vlašću, ne verujem da većini Srba, ako realno sagledaju stvari, to deluje kao privlačna budućnost.

07.07.2017.

Cvijetin Milivojević: Rusija, opijum za narod

Ne čuše, međutim, narod srpski i građani Srbije šta je Vrhovnik odgovorio zameniku pomoćnika američkog državnog sekretara za nešto kad mu je naredio da zaustavi "pokušaj Rusije da širi svoju zonu uticaja u nekim zemljama Zapadnog Balkana, poglavito u Srbiji" niti šta je uzvratio veleposlaniku Skotu koji je, usred Niša, održao ratnohuškački govor protiv Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Državna propaganda Srbije - pogodite po čijem nalogu - o tome ni zbori ni rumori. Za nju je Rusija ono što je, po tumačenju marksista (danas je eks Dan borca!), bila religija - samo "opijum za narod". A podavanje Zapadu, nešto kao socijalizam - prelazni period na putu za raj...

06.07.2017.

Dragana Miljanić: Žene su izdajnice po prirodi

Žena je biće izdaje. I, premda se velika većina žena, pa i muškaraca s tim neće saglasiti, to neće umanjiti činjenicu da je prosečno sujetna žena, kakva i sama jesam, biće sklono izdaji. Upravo negiranjem te odlike ženske prirode, ona potvrđuje samu sebe. Mada njena izdaja neće imati kosmičke razmere, poput one Evine, nesvesna potreba da uništava svoj mikrokosmos, tako što će pokušavati da uništi ili bar podrije autoritet „svog“ muškarca, prisutna je u gotovo svakoj ženi. Prilika ženu čini izdajnikom, baš kao što prilika čini lopova, ali to ne znači da žena samo čeka svoj trenutak izdaje. Ona tog aspekta svoje ličnosti i nije svesna. Štaviše, uverena je da je sve drugo, samo to ne i bila bi spremna da položi svoj život da bi to dokazala.

05.07.2017.

Dževad Galijašević: Pošten domaćin i još pošteniji koljač

I kako to da veliki istorijski događaji i poznate istorijske ličnosti u opštoj svijesti žive kao mitovi ili kao čiste ideološke sadržine a da se stvarne ljudske drame, borbe i pobijede, odvijaju u svijesti prividno običnih ljudi, poput generala Novaka Đukića. Njegov život i njegova sudbina je poprište opšte borbe dobra i zla – borbe pojedinca sa periferije na velikim terenima civilizacijske mržnje i podjele. Njegov život danas predstavlja tu tačku u kojoj se ukrstila sudbina poštenog domaćina i časnog generala, koji ne prihvata lažljivom propagandom propisanu kolektivnu krivicu, nego se bori tražeći za sebe više i drugačije, pravdu kojom spašava čast vlastitom narodu.

04.07.2017.

Emil Vlajki: Da sam ja netko

Nažalost, ta hrabra, demokratska i suverena zemlja, a njena državnost traje dva stoleća, je u zadnje dve decenije, medijski pretvorena u zemlju barbara, koja se ucenjivala, bombardovala i kojoj je otkinut značajan teritorij na kojem je Srbija nastala i izrasla, i koji je, potom, priznat kao nezavisna država. To nije lepo, ni pravedno, niti bi iko od vas, u vašoj zemlji, dozvolio tako nešto. Veći dio vas prisutnih koji predstavljate vaše države, vi ste pomagali i priznali tu samoproklamiranu državu. Želim, pritom, da vam nešto kažem povodom toga, kako ne bi bilo zabune u namerama Srbije. Mi nikada nećemo priznati tu neprirodnu tvorevinu koja je, i ostaće, srpska zemlja. Nikada nećemo dati ni pedlja te zemlje. Nećemo je nikada priznati. Nećemo nikada dozvoliti da uđe u Ujedinjene Nacije. Nećemo nikada dozvoliti da se o tim osnovnim principima koji su utkani u ustav Srbije, diskutuje i pregovara. Možda su sile koje u ovom času stoje iza takozvane Republike Kosova, za nas prejake. Ali i Rimska imperija koja je rasterala Jevreje po svijetu, bila je tada prejaka, a danas su Jevreji ponovo u svojoj državi.

02.07.2017.

Atanasije Jevtić: Antirotkinje nam kvare decu

Opšti je zaključak da je Srbiju zahvatio defetizam, plaše se ne znam čega. U školama su zločini, čemu učimo decu? I ono malo što imamo dece, hoće pustahije da oduzmu i to, i pravo na rađanje dece. Izdajnici ne poštuju ljudski rod, već nam nameću one koji ne rađaju decu i ne samo nerotkinje, već i antirotkinje, koji su protiv srpske dece.

30.06.2017.

Siniša Kovačević: Vučetina s pekmezom

Moja podrška njemu je bila nedvosmislena i neupitna još u vremenu njegove predsedničke kandidature. I tada sam javno izjavljivao da imam dva favorita - Jankovića i Jeremića. U međuvremenu sam na nekoliko sastanaka sa Jeremićem imao uvid u njegove namere i programska načela i u tome sam prepoznao mnogo onoga što je i moja politička vizija Srbije. Dakle, da to bude slobodna, demokratska i pravedna zemlja. U svemu tome on ima moju podršku. Na koncu, ako dozvolite malu nepristojnost pa da na pitanje odgovorim kontrapitanjem - a kome biste vi pružili podršku ako ne nekom ko je mlad, ambiciozan, energičan, obrazovan, bez pekmeza na prstima i oko brade.

29.06.2017.

Vladimir Dimitrijević: Srbija pod homoseksualnom okupacijom

Da se ne zaboravi: Kosovski Zavet je logos naše istorije; to je najdublji izraz hrišćanstva kao celovitog pogleda na svet; reč je o samoj srži naše biblijske vere, o, kako bi rekao Vladika Nikolaj, pravoslavnosti srbskog stila i iskustva. Zato se pitanje nametanja političkog homoseksualizma narodu Kneza Lazara upravo dotiče naše kosovske zavetnosti. (…)Vrh SPC kao da se sasvim pomirio sa trijumfom političkog homoseksualizma, rešivši da ne „talasa“ tim povodom. To se videlo u poslednje vreme: reč nije rečena protiv nametanja tzv. „obrazovnih paketa“ Ministarstva prosvete povezanih sa LGBT propagandom; jedan arhijerej je podržao Anu Brnabić kao budućeg premijera Srbije; čitav Sinod se pojavio da na inauguraciji novog predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je dotičnu predložio za mandatara, a patrijarh Irinej se sa njom na toj inauguraciji slikao, kao da ne zna vrednost simboličkih gestova prvojerarha jedne autokefalne Crkve. Dan posle inauguracije, održana je opet parada srama, a biće još jedna, u septembru. Sinod SPC, avaj, reč nije rekao u znak protesta, niti je učinio bilo šta da stavi do znanja Vučiću da je upravo on najviše učinio za legalizaciju političkog homoseksualizma u novijoj istoriji Srbije. Da, baš on, sadašnji predsednik ove jadne zemlje, a ne Boris Tadić, koji je bio drugosrbijanac i u duši i u javnosti, dok je Vučić glumatao patriotu. I zašto je onda čudno što se u okupiranom NATO Beogradu na „gej paradi“ pojavio jedan koji se hvali svojim studentskim danima na Bogoslovskom fakultetu SPC?

28.06.2017.

Boško Obradović: Homoseksualni lobi u američkoj ambasadi

Ana Brnabić je agent zapadnog interesa u Srbiji, kao i kompletna Vučićeva vlast. Ona će samo još bolje, jače i brže nastaviti da vodi Srbiju u EU po svaku nacionalnu i državnu cenu, uključujući i katastrofalnu ekonomsku politiku zavisnosti od MMF-a i subvencionisanja stranih firmi. Postavlja se pitanje ko ima veći čin u prozapadnoj hijerarhiji u Srbiji: Aleksandar Vučić ili Ana Brnabić, kao i da li se novi predsednik države uopšte nešto pitao prilikom predlaganja njenog imena za mandatara ili mu je ono samo izdiktirano iz američke ambasade. O dodvoravanju homoseksualnom lobiju i guranju prsta u oko kompletnoj tradicionalnoj Srbiji neću ni da govorim.

26.06.2017.