XXZ Izjave dana

Jelena Guskova: Rusija i Srbija će spasiti svet

Naša budućnost je zajednička. Rusija i Srbija će zajedno spasiti ceo svet. Samo da prevaziđemo neke naše (i vaše) teškoće i sve će biti u redu. Ali da bismo stigli do tog vremena, treba svako od nas da se potrudi. Vladimir Kršljanin, otkad ga znam, stalno radi – na toj relaciji rusko-srpskoj, on svima pomaže, ima odličnu komunikaciju sa ruskim istraživačima.

26.06.2019.

Vladimir Dimitrijević: Taj grozni, nemoralni Pariz

Moral je od MORES, što na latinskom znači OBIČAJI. Moral je zavičajna običajnost. Bez zavičaja, nema morala. Bodler je govorio da mesec dana možeš da lutaš po Parizu, a da ne sretneš nikog poznatog. Tu morala nema.

25.06.2019.

Miša Đurković: Zašto više niko ne želi da bude Srbin?

Sve ovo je deo konstruisanja jednog veštačkog identitetskog projekta kojim bi stanovništvo Crne Gore trebalo da izbriše i zaboravi svoju srpsku prošlost, odnosno srpski identitet. Sve to nema nikakve veze sa verom, hrišćanstvom i duhovnošću, već sa politikom i nasiljem. Zamislite, molim vas, komunistu i ateistu poput Đukanovića koji nam tumači kanonsko pravo! Upravo to što on radi i zagovara jeste stvarni etnofiletizam, nasilni pokušaj da se hrišćanstvo svede na granice njegove privatne države. (…) Tako bi isto oni da preprave i Svetog Petra Cetinjskog i vladiku Rada, pa i kralja Nikolu, a time i celu istoriju Crkve u Crnoj Gori koja je naravno svetosavska, izgrađena na kosovskom zavetu, pa time i srpska i opštehrišćanska.

24.06.2019.

Budimir Aleksić: Crnogorci će postati unijati i Hrvati

Prvi čovjek crnogorskog režima Milo Đukanović više puta je naglasio da novocrnogorski identitet nije kompletan bez instaliranja „autokefalne crkve“. Međutim, treba znati da formiranje jedne takve pseudocrkve predstavlja samo prelaznu fazu ka prihvatanju Unije s Vatikanom. Dakle, inicijativu Mila Đukanovića o stvaranju „autokefalne crkve“ treba posmatrati kao dio crnogorske državne strategije čiji je krajni cilj latinizacija i kroatizacija Crne Gore, kroz prethodno unijaćenje Crnogoraca. Ovdje treba naglasiti da ideja o unijaćenju pravoslavnih nikad nije gubila na aktuelnosti na našim prostorima. Crna Gora je danas bogomdano mjesto za realizaciju ove ideje. Aktuelna vlast je tokom prethodnih 20 godina stvorila sve pretpostavke za Uniju s Vatikanom.

21.06.2019.

Jelena Guskova: Rusija širi istinu o Srbiji

Rusija je promenila spoljnu politiku, stala na noge, postala jaka i ona sada dobro zna ko je njen najbolji prijatelj. I sada je možda jedina u svetu koja brani istinu o Srbiji. Bez obzira na to što je prošlo 20 godina, naša obaveza je da naučno i na svim poljima dokažemo da je Srbiji naneta šteta.

20.06.2019.

Vladimir Kecmanović: Napad na srpsku istoriju

Napad na Miloša Kovića je napad na srpsku istoriju, ali ne samo na nju. Nije, naime, slučajno što se taj atak odvija pod velom povampirenog verbalnog delikta. Jer kada se reč proglašava za zlodelo, a reč jeste ono po čemu prepoznajemo čoveka, onda je u pitanje dovedena sama suština ljudskog bića. Osim ako Kovićevi progonitelji ne nalaze kako Srbi nisu ljudi. A ukoliko stvari stoje tako, budući da su i oni srpskog porekla, valjalo bi ih zamoliti da govore samo u sopstveno ime.

19.06.2019.

Časlav D. Koprivica: Od Kosova do večnosti

Mi današnji ne smijemo nekim brzopleto-kratkovidim i nedostojnim „rješenjem“-od-danas-do-sjutra uskratiti priliku nekom od dolazećih naraštaja da zaista riješi problem okupirane Stare Srbije onako kako dolikuje – njenim vraćanjem u državnu zajednicu s ostatkom Srbije. Ako kosovskometohijski problem budemo rješavali sada, prema „načelu“ sada ili nikada, vrlo je moguće da, zahvaljujući našem pravnom odricanju, Stara Srbija nikada više ne bude Srbija. Uostalom, ne samo što je američka pseudoimperija, makar kao globalni hegemon, očevidno na izdisaju nego se povijesna kretanja tako brzo mijenjaju da se sigurno neće morati čekati novih 457 na priliku da se ponovo oslobodi Kosovo, kao što je oslobođeno 1912, 1918. i 1944. Ko zna, možda se onima „koji imaju samo jedan život“ i posreći da dočekaju ponovno oslobođenje kolijevke Srbije – samo ako ne potpišu...

18.06.2019.

Ljiljana Čolić: Treći kosovski uboj

Kao što sam rekla, aneksija Bosne i Hercegovine bila je poslednja rana na telu „Carigradskog glasnika“. Noseći podvižnički tu krvareću ranu više od godine, list se ugasio. Tri godine kasnije poslednji srpski krajevi – Južna i Stara Srbija – oslobođeni su turskog ropstva, da bi samo dve godine nakon toga, u Velikom ratu, zapadna čizma ponovo svom silinom krenula da gazi srpske zemlje. Bila je to druga kosovska bitka u kojoj smo trijumfovali. Naravno, govorim u ravni večnog i nepropadljivog, jer „zemaljsko je za malena carstvo…“. Nisu naši preci mislili na sebe kad su tamo krv prolivali, već su mislili na nas. Zar da mi pokleknemo i izdamo njih sada kada vodimo treći kosovski boj! Ne, nemamo pravo na to. To se jednostavno ne sme dogoditi i dozvoliti. Uvek postoji i lična i kolektivna žrtva koja se može i mora podneti. Bude li potrebno, iz dubine duše se nadam da nećemo izneveriti Boga u sebi.

17.06.2019.

Amfilohije Radović: Pravoslavno događanje naroda

Trojčidanski sabor postoji da iscijeli otimačinu i raspolućenost društva, da podsjeti sve kako otimanje nije dobro i da tu nema razuma. Taj sabor nije ništa drugo do manifestacija prizivanja ljubavi prema Bogu i podsticaj nas, koji smo na zemlji, na ljubav, na iscjeljenje od mržnje, na iscjeljenje od bezbožništva.

14.06.2019.

Ljiljana Bogdanović: Gandijevska praksa na srpski način

Ima li odgovora na upit: kako se danas događa da Srbi, atipično za svoj mentalni i karakterni sklop, postaju „prvaci sveta“ u reagovanju nereagovanjem, raspravljanju ćutanjem, borbi nedelovanjem, ukratko da budu sledbenici nekakve veštačke gandijevske prakse na srpski način? Uočava li se evidentni zamor od nametnutih pravila – da Srbi bivaju „dosadni“ predvidljivi „faktor stabilnosti“, čuvari reda u opštem neredu, samoproklamovani partneri svima koji neće partnerski odnos? Iz perspektive opstanka, volje i vitaliteta, problem može postati ozbiljan, u budućnosti opasan. Situacije dugotrajnog potiskivanja i suspregnutog trpljenja bez razumnog i prihvatljivog oduška za nagomilane energije vode (samo)destrukciji. Ili postaju rodno mesto izbora koji u ontološkim, graničnim upitanostima prednost daje opciji – ne biti.

13.06.2019.