XXZ Izjave dana

Dragan Hamović: Glad mi je beskrajna, a ruke večno pune

Pišem sa svoga nacionalnog tla, nasuprot antipalanačkim, a zapravo kolonijalnim, površnim i neodgovornim umovima. Jer ideja narodnosti izrasla je kao ideja slobode, nasuprot ondašnjim imperijalnim formacijama. A tako je i danas. Domaći saradnici projekta totalne kolonizacije, što je drugo ime globalizma, u društvu i kulturi deluju i dalje s povlašćenih mesta, iako su maske uglavnom pale. Podižu uvis politički korektne književne i intelektualne papagaje, razaraju pouzdane i legitimne vrednosne poretke unutar naše kulture. Ratuju protiv bauka srpskog nacionalizma i pravoslavlja na dugo pripremanom ideološkom terenu. Sve nacionalno usmerene napore sprečavaju, obezvređuju, brišu s kontrolisanog javnog pozorja.

14.03.2019.

Boško Obradović: Sačuvali smo svetosavski nacionalizam

Uprkos krilatici „Iz poraza u poraz do konačne pobedeˮ, koju je pola u šali a pola u istini govoreći o Dverima i savremenoj generaciji Srba izrekao prof. dr Milo Lompar, smatram da posle 20 godina ipak možemo da konstatujemo jednu veliku pobedu: ideja Dveri, hrišćanski sistem vrednosti koji zastupamo, ono što je Sveti Vladika Nikolaj nazvao „svetosavski nacionalizamˮ, uspela je da opstane i da se kao „reka ponornicaˮ Miloša Crnjanskog posle višedecenijskog potiranja u jugoslovenstvu i komunizmu pojavi na površini kraja 20. i početka 21. veka i ponovo postane bitna za formiranje zakona života srpskog naroda. (...) I znam da nisam Srbin ako zaboravim Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, Crnu Goru i svakog Srbina koji živi van granica Srbije, a posebno širom rasejanja.

12.03.2019.

Dragan Mraović: Za par milenijuma eto nas u Prizrenu

Inače, stvar je prilično jednostavna. O pitanju Kosmeta ne mora ni biti referenduma, ako se poštuje Ustav Srbije. A umesto razgraničenja Srbije sa Srbijom treba voditi politiku „dogodine u Prizrenu!“, baš kao Jevreji, pa makar trajala i vekovima. Naši političari uvek i jedino treba da imaju na umu da se moraju poštovati žrtve naših predaka, koje su oni podneli da bi sačuvali kolevku srpske državnosti i civilizacije, a bez kojih ni nas, ni Srbije ne bi više bilo. Kada i vlast i opozicija Srbije budu bili takvi, onda oni neće stvarati kosmetsku konfuziju kod građana Srbije. Za njih aksiom naše politike u budućnosti mora biti parola: Srbija na prvom mestu!

11.03.2019.

Srpska pravoslavna omladina: Osmi mart, jevrejska podmetačina

Osvešćenje je došlo devedesetih godina kada je jedan deo našeg naroda gledao na 8. mart kao na komunistički praznik. Nažalost veći deo populacije ipak obeležava primitivno i glupo ovaj praznik koji nam je nametnut sa strane. Klara Ajzner poznatija kao Cetkin, Jevrejka (zar ste sumnjali) komunistkinja iz Nemačke uvalila nam je još jedno njihovo „kukavičje jaje“, „praznik“ 8. mart, kasnije od strane komunista prozvan „međunarodnim danom žena“. Na taj dan (1909.) desile su se nekakve demonstracije žena Amerike. (...) Istina je jednostavna, Klara Cetkin i njene jevrejske „drugarice“ jednostavno su za praznik feministkinja Evrope i Amerike uzele datum iz jevrejske istorije. Radi se o PURIMU (pur = kocka) koji je pokretni jevrejski praznik i ne pada svake godine u isti dan, ali se pada otprilike oko 8 marta. Purim je jevrejski prolećni praznik kojim se proslavlja persijsko-midska kraljica Jestira, jevrejka, koja je omogućila jevrejima pokolj nad hiljadama većinskih nejevreja, uklanjanjem carskog savetnika Amana, razotkrivača jevrejske zavere.

08.03.2019.

Časlav Koprivica: Kosovo, duhovni genotip srpske ploti

Tradicija Kosovskog boja je ono što stoji u jezgru duhovnog genotipa srpskog naroda i što u njemu ostaje bili mi verujući ili ne, saglašavali se sa Lazarevom kletvom (i onim da je lepše i poginuti neto biti živ na strani nepravde) ili čak i ako ne držimo mnogo do toga. Ako smo Srbi, čak i gledano samo formalno a ne mnogo pretenciozno, onda je Kosovo u nama. Ako ne u dušama, onda u ploti. Ako bismo pokušali da se odreknemo Kosova – a razgrančenje Srbije od same sebe je upravo to – onda to ne bi bio samo međunarodno-pravni akt samoporicanja Srbije, već i duhovno samoporicanje.

07.03.2019.

Milijana Baletić: Nacistički izliv Albanaca na svetu srpsku zemlju

Albanci trgujući tuđim, do čega su došli izlivanjem na srpsku zemlju sa pretenzijom da se dalje, po istom principu, šire i otimaju (Preševo, Bujanovac,…), pokazuju da su izgubili meru dobrosusedskih odnosa i odnos prema normama Međunarodnog javnog prava, kao i opasnu hegemonističku crtu agresije i zločina protiv mira, što je najteže krivično delo po Međunarodnom krivičnom pravu koje je nacistička Nemačka na svojim leđima iskusila, a zbog čega su u istoriji stradali mnogi narodi našeg kontinenta i šire! Pristati na ovakav stav Albanaca prema Srbima, problematično je isto onoliko koliko je bilo problematično pristati na stav nacističke Nemačke i to do te mere da se mora smatrati saučesništvom!

06.03.2019.

Nenad Kecmanović: Truli Zapad

Kako se zove zemlja u kojoj žive zapadni Srbi? Dodik je naziv „Zapadna Srbija” umesto RS lansirao kao odgovor na bošnjačku pretnju apelacijom pred Ustavnim sudom BiH da Srpska promeni ime. (…) Političko vođstvo u Srpskoj mora da vodi računa o spoljnim i unutrašnjim pretnjama i rizicima. No, pošto iz Sarajeva negiraju čak i dan rođenja i ime Republike, zapisane u njenom rodnom listu, onda se valja boriti ne samo za vraćanje otetih izvornih dejtonskih nadležnosti „manjeg entiteta”, nego i glasno razmišljati o alternativama. „Zapadna Srbija”, kako god je shvatili, jedna od njih bar kao upozorenje zlovoljnim komšijama. „Zapadna Srbija” da Srpska ne bi postala „Severoistočna Bosanska”.

05.03.2019.

Miša Đurković: Rat za tradicionalnu porodicu do istrebljenja

Rat za tradicionalnu porodicu traje i vodi se na više frontova i u čitavom nizu pitanja i ne bez uspeha. Uspešno je sprečeno donošenje porodične knjige u građanskom zakoniku, kao i uvođenje surogat materinstva.

04.03.2019.

Slobodan Vladušić: Kultura iz zamrzivača

Zamrzavanje Kosovskog problema kao prvi i osnovni gest u zaustavljanju procesa preobražaja Države u teritoriju, mora se dakle izvesti simultano u obe sfere: u sferi politike, ali i u sferi strateške kulture. Politička odluka zamrzavanja sukoba (ili borbe za zamrzavanje sukoba) mora biti propraćena stvaranjem takve strateške kulture u narodu, koja bi tu političku odluku mogla da podrži i ohrabri. Evo koja rešenja stoje na raspolaganju a) stranci na vlasti b) opozicionoj stranci i c) grupama građana koje žele da se suprotstave tlačenju Kompanije i teritorijalnoj dezintegraciji Države. A) Stranka na vlasti: ukoliko bi bilo koja stranka na vlasti iskreno želela da zamrzne Kosovski problem (a samim tim krene putem preobražaja teritorije u Državu) ona bi morala da svoju odluku potpomogne i akcijama koje stvaraju stratešku kulturu u narodu koja bi tu odluku mogla ne samo podrži već i aktivno brani.

28.02.2019.

Alek Vukadinović: Srbija bez duše kao čovek bez Kosova

Dečani su najdivnija i najbolnija tačka moje životne istorije. Za mene se sunce rađa iz dečanskog neba. Tamo sam provodio najlepša leta, tamo doživljavao najradosnije časove. A pitate me za Kosovo. Srbija bez Kosova je kao čovek bez duše.

26.02.2019.