XXZ Izjave dana

Vladimir Kecmanović: Napad na srpsku istoriju

Napad na Miloša Kovića je napad na srpsku istoriju, ali ne samo na nju. Nije, naime, slučajno što se taj atak odvija pod velom povampirenog verbalnog delikta. Jer kada se reč proglašava za zlodelo, a reč jeste ono po čemu prepoznajemo čoveka, onda je u pitanje dovedena sama suština ljudskog bića. Osim ako Kovićevi progonitelji ne nalaze kako Srbi nisu ljudi. A ukoliko stvari stoje tako, budući da su i oni srpskog porekla, valjalo bi ih zamoliti da govore samo u sopstveno ime.

19.06.2019.

Časlav D. Koprivica: Od Kosova do večnosti

Mi današnji ne smijemo nekim brzopleto-kratkovidim i nedostojnim „rješenjem“-od-danas-do-sjutra uskratiti priliku nekom od dolazećih naraštaja da zaista riješi problem okupirane Stare Srbije onako kako dolikuje – njenim vraćanjem u državnu zajednicu s ostatkom Srbije. Ako kosovskometohijski problem budemo rješavali sada, prema „načelu“ sada ili nikada, vrlo je moguće da, zahvaljujući našem pravnom odricanju, Stara Srbija nikada više ne bude Srbija. Uostalom, ne samo što je američka pseudoimperija, makar kao globalni hegemon, očevidno na izdisaju nego se povijesna kretanja tako brzo mijenjaju da se sigurno neće morati čekati novih 457 na priliku da se ponovo oslobodi Kosovo, kao što je oslobođeno 1912, 1918. i 1944. Ko zna, možda se onima „koji imaju samo jedan život“ i posreći da dočekaju ponovno oslobođenje kolijevke Srbije – samo ako ne potpišu...

18.06.2019.

Ljiljana Čolić: Treći kosovski uboj

Kao što sam rekla, aneksija Bosne i Hercegovine bila je poslednja rana na telu „Carigradskog glasnika“. Noseći podvižnički tu krvareću ranu više od godine, list se ugasio. Tri godine kasnije poslednji srpski krajevi – Južna i Stara Srbija – oslobođeni su turskog ropstva, da bi samo dve godine nakon toga, u Velikom ratu, zapadna čizma ponovo svom silinom krenula da gazi srpske zemlje. Bila je to druga kosovska bitka u kojoj smo trijumfovali. Naravno, govorim u ravni večnog i nepropadljivog, jer „zemaljsko je za malena carstvo…“. Nisu naši preci mislili na sebe kad su tamo krv prolivali, već su mislili na nas. Zar da mi pokleknemo i izdamo njih sada kada vodimo treći kosovski boj! Ne, nemamo pravo na to. To se jednostavno ne sme dogoditi i dozvoliti. Uvek postoji i lična i kolektivna žrtva koja se može i mora podneti. Bude li potrebno, iz dubine duše se nadam da nećemo izneveriti Boga u sebi.

17.06.2019.

Amfilohije Radović: Pravoslavno događanje naroda

Trojčidanski sabor postoji da iscijeli otimačinu i raspolućenost društva, da podsjeti sve kako otimanje nije dobro i da tu nema razuma. Taj sabor nije ništa drugo do manifestacija prizivanja ljubavi prema Bogu i podsticaj nas, koji smo na zemlji, na ljubav, na iscjeljenje od mržnje, na iscjeljenje od bezbožništva.

14.06.2019.

Ljiljana Bogdanović: Gandijevska praksa na srpski način

Ima li odgovora na upit: kako se danas događa da Srbi, atipično za svoj mentalni i karakterni sklop, postaju „prvaci sveta“ u reagovanju nereagovanjem, raspravljanju ćutanjem, borbi nedelovanjem, ukratko da budu sledbenici nekakve veštačke gandijevske prakse na srpski način? Uočava li se evidentni zamor od nametnutih pravila – da Srbi bivaju „dosadni“ predvidljivi „faktor stabilnosti“, čuvari reda u opštem neredu, samoproklamovani partneri svima koji neće partnerski odnos? Iz perspektive opstanka, volje i vitaliteta, problem može postati ozbiljan, u budućnosti opasan. Situacije dugotrajnog potiskivanja i suspregnutog trpljenja bez razumnog i prihvatljivog oduška za nagomilane energije vode (samo)destrukciji. Ili postaju rodno mesto izbora koji u ontološkim, graničnim upitanostima prednost daje opciji – ne biti.

13.06.2019.

Miša Đurković: Da suzbijemo decu, pa da nas Bog vidi

Tu je i totalitarno nastojanje da se svaki oblik fizičkog kažnjavanja zabrani, čime autori direktno nastoje da unesu anarhiju u društvo i da raspuštenu decu sve više odvoje od roditelja i prepuste popularnoj kulturi, korporacijama i ulici kao jedinim relevantnim vaspitačima. Oni vam neće reći da je propratna pojava ove mere u SAD to da se progresivno širi dijagnoza hiperaktivnosti i da roditelji decu koju više ne smeju da suzbijaju fizičkim kaznama, uz preporuku doktora i na radost korporacija, masovno stondiraju lekovima.

12.06.2019.

Slobodan Reljić: Loši momci, dobri zločinci

Kakva god da se započne priča na Zapadu o ulozi Srba u „disoluciji Jugoslavije“ oni će se pojaviti kao „loši momci“. Stereotip je već dosadan i zapadnim propagandnim mašinerijama, ali od njega se neće odustati. Uobičajeni umetnički pogled na svet na Zapadu ne dobacuje dalje od velikih misli Medlin Olbrajt. Srbi su u tim narativima kukavice i bitange koje podmeću bombe u metroima i siluju. Najopasniji su bosanski Srbi.

11.06.2019.

Mihailo Medenica: Pobožni vojnik Rista Sotone

Nesoj si, pogan obična, ali glup nisi pa se porazmisli još jedanput, jer verujem da odlično znaš da nas ima dovoljno voljnih, baš dovoljno i baš voljnih- da zavetnu svetinju branimo i odbranimo, fukaro! Spremaš li to, bezumniče, Milogorje za rat protivu Crne Gore, jer niko od nas na tvoju janičarsku silu neće odgovoriti tužbalicama i lelecima, nit sedeti doma naričući nad sudbinom kletom, gledajući kako đavoloimana sekta preuzima naše bogomolje?! Bogomolje Crne Gore! Nemanjićke, Njegoševe, one iste u kojoj su tvoji i ti krštavani i zakleti u Boga- Hrista… Iste one koje ti dušu čuvaju od večnog prokletstva, ako ti je šta duše ostalo?! Ako jeste- u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je, nepokajniče avetni!

10.06.2019.

Marko Milačić: Crnogorska Ukrajina na litici mozga

U Crnoj Gori je u toku proces ukrajinizacije. To huškanje, to uništavanje i crkve i jezika, to uništavanje jednog bića, to mi vidimo sada u ubrzanoj formi u Crnoj Gori. Ali kako vreme odmiče, taj proces indoktrinacije, fanatizacije, stvaranje lažnog Montenegra, ima svoj tok. Evo, moj sin treba da pođe u prvi razred osnovne škole, ja se direktno suočavam s tim u svojoj kući da mu neko ispira glavu lažima, propagandom, novom istorijom, novim identitetom. Ja to doživljavam kao da moj sin ide prema nekoj litici, a ja treba da dođem pre njega na tu liticu i da ga spasem.

07.06.2019.

Časlav Koprivica: Produhovljena Velika Srbija, malo krvava

Umjesto (samo)razgraničenja, treba nam samoobgraničenje – naime, takvo povlačenje granice koje će obuhvatiti sve ono što je stvarnost srpskoga društva i istorijskih srpskih zemalja. Naravno, to najmanje smije biti nekakav obezduhovljeni, „suvi“ geopolitički projekt, mada bi pravedno povlačenje granice srpskih zemalja – u jednu srpsku državu – vjerovatno i u tom pogledu po nas bilo povoljno, upravo onoliko koliko je tekuća duhovna i geopolitička razdrobljenost srpskoga naroda nepravedna i nepodnošljiva. Kada će to objedinjenje postati moguće – to niko sa sigurnošću ne može znati. No sigurno je da niko ne može razumno tvrditi da to nikada neće biti moguće, kao ni to da nije pravedno i opravdano očekivati da se riješi nacionalno pitanje jednoga od starijih evropskih naroda – koje je dramatično otvoreno brutalnim razbijanjem Jugoslavije, uz dosljedno ignorisanje svih srpskih interesa.

06.06.2019.