XXZ Izjave dana

Miša Đurković: Kakve genocid ima veze sa fašizmom?

Sve ovo je izuzetno važno kao i pobijanje starih komunističkih mitova o navodnom fašističkom karakteru JVUO Draže Mihailovića. Radi se upravo o prvom antifašističkom gerilskom pokretu u porobljenoj Evropi, koji je sa drugim antifašističkim pokretom (Titovim partizanima, gde su opet Srbi bili većina) napravio i prvu oslobođenu teritoriju u jesen 1941. Važno je i zbog toga što su zapadni mediji i kvazinaučnici od početka ratnog raspada SFRJ u propagandne svrhe vrteli mantru o novom srpskom fašizmu, o genocidnim Srbima itd. Podsetiću vas konačno da mi kao narod vodimo i dalje borbu protiv pokušaja zapada da nam pripiše genocidne namere u vezi sa građanskim ratom u BiH, slučajem Srebrenica i Kosmetom. Stoga, onaj ko prisvaja zapadnu mantru o bilo kakvom fašizmu koji postoji ili se razvija u Srbiji – ili ne zna šta radi, ili namerno nanosi štetu državi i narodu.

15.04.2019.

Marko Tanasković: Guslari iz Beogradskog sindikata

Ovom pesmom članovi Sindikata preuzeli su na sebe ulogu savremenih guslara koji, u uslovima mentalne i duhovne okupacije, a koristeći se modernim jezikom i komunikacionim kanalima, čuvaju i prenose tradiciju, narodno predanje i svest o kosovskom zavetu za nova pokolenja i neko bolje vreme. Kada su u februaru ove godine, prilikom posete Prizrenu, na radost malobrojnih okupljenih Srba i sveštenstva izveli tu nadahnjujuću rodoljubivu himnu praćeni pojcima Bogoslovije Sveti Kirilo i Metodije, „jedna pesma se vratila kući“ („Večernje novosti“), a jedan krug, započet pre bezmalo dve decenije na bini beogradskog KST-a, zatvoren je na najbolji mogući način.

12.04.2019.

Milo Lompar: Brenton Tarant i krivotvorenje srpske tradicije

Miloš Obilić je učinio – u ratu – jedan od najveličanstvenijih podviga i sasvim opravdanih činova: ubio je vrhovnog vojskovođu neprijateljske strane. To je univerzalan čin, kakav pripada samom ratnom sadržaju. Kakve to veze ima sa stvarnošću događaja na Novom Zelandu? Okolnost da se ubica pozivao na imena i ličnosti i iz srpske tradicije pokazuje kakvo je izvitoperavanje elementarnih činjenica izvedeno u svetskoj javnosti. I – ne manje važno – koliko je bilo veliko zatajivanje ubilačkih sadržaja anglosaksonske istorije u javnoj svesti njegove sredine. Moglo bi se kazati da je globalna medijska mreža upravljala sa dva procesa. Skrivanje zločinačke tradicije sveta iz kog je ubica potekao bilo je kompenzovano krivotvorenjem srpske tradicije – u skladu sa ratnim ciljevima zapadnih (američkih) moći u vremenu razbijanja titoističke Jugoslavije.

11.04.2019.

Vladimir Kolarić : Strah i trepet ovozemaljskoj tami

Film Balkanska međa, koji nam, u maniru precizno značenjski i idejno konstituisanog žanrovskog štiva, pregledno predstavlja neke od tih sasvim racionalnih razloga, svakako nije remek-delo, ali nesumnjivo ulazi u istoriju ruskog i srpskog filma, kao signal da više ništa ne može i ne sme biti isto. Da smo ipak – i jedni i drugi, ali i jedni sa drugima – dobili istorijsku šansu koju ne bi trebalo tek tako da prokockamo: da ne budemo plen grabljivcima i roblje porobljivačima, nego sinovi Božiji, graditelji i obnovitelji sveta i svakolike stvarnosti, svoji sa svojima, strah i trepet svakoj ovozemaljskoj tami. I, što je za nas najvažnije, da nas bar delom podstakne da razumemo, osetimo i pomenemo one mladiće, koji su pre dvadeset godina ginuli sa imenom otadžbine na usnama, a koje i danas tako sramno izdajemo. Da razumemo ono što je tada progovorilo iz njih, a što će, ne sumnjajmo, nadživeti svakoga od nas koji sad ovo čitamo i pišemo, a možda se, bar malo, i nadamo.

10.04.2019.

Milorad Dodik: Velika Srbija, skraćeno izdanje

To će i biti jednog dana. Čekaj da pogledam da mi nešto ne podvališ, dobro biće to i ovde malo od Crne Gore, neće to ovako biti uvek. To je prirodna stvar, ta vrsta neke integracije mora postajati. Ja se nikad ne bih odrekao Republike Srpske i njene autonomije, čak i njenog državnog kapaciteta kojeg treba povećati.

09.04.2019.

Zoran Ćirjaković: Levica treba da bude pravoslavna i svetosavska

Pojmovi kao što su srpski, srpstvo, porodične vrednosti, svetosavlje, nacionalni intres i Srpska pravoslavna crkva moraju da prestanu da budu levičarski tabui – denkverbot. Što više bude srpska i što više bude uvažavala pravoslavlje, kao duhovnu i životnu snagu naroda, levica će imati veće šanse da se konačno probudi iz (pre)dugačkog „postistorijskog“ vegetiranja.

08.04.2019.

Momir Bulatović: Rusi su veći Srbi od Srba

Na nedavnoj međunarodnoj konferenciji povodom dvadesetogodišnjice NATO agresije, nadahnuto je govorio i visoki gost iz Ruske Federacije. Petar Tolstoj, zamjenik predsjednika ruske Državne dume je, između ostalog, rekao: „Čujem da mi Rusi ne možemo biti veći Srbi od Srba. A zašto ne? Ako Njemci mogu biti veći Hrvati od Hrvata, a Amerikanci veći Albanci od Albanaca, zašto ne bismo mi mogli biti veći Srbi od Srba?“ Ove iskrene i jednostavne istine neki će dočekati na nož i daće im pogrešan smisao. Ali takvi će ostati u manjini. Ubjedljivu većinu će one obradovati i ohrabriti. Brojnim Srbima će prijati da se nadgornjavaju sa Rusima.

05.04.2019.

Salih Selimović & Dobrosav Nikodinović: Svi smo mi pomalo Srbi

Srpske podele i viševekovni međusobni sukobi pravoslavnih Srba sa islamiziranim, katoliciziranim Srbima i Srbima Arnautašima, u okolnostima poremećenog mira, doveli su do velikih ljudskih žrtava, ekonomske štete, seoba i novih deoba srpskoga naroda svih konfesija, zaustavili kulturni, duhovni i svaki drugi civilizacijski razvoj srpskoga naroda. Konvertiti Srbi redovno su podržavali i sarađivali sa okupatorima Srbije, a u mirnodopskim uslovima separatističkim aktivnostima podrivaju ustavni poredak i ruše integritet Srbije. (...) Po završetku Drugog svetskog rata komunistički režim je nastavio sa razaranjem srpskog naroda gušenjem verskog identiteta i stvaranjem novih nacija. Tako su od Srba nastali Crnogorci, Muslimani i Makedonci.

04.04.2019.

Đurađ Jakšić: Od Tarasa priznajem samo Buljbu

Predstavljen je kao borac za slobodu svih slovenskih naroda, što nije tačno. To je čovek koji se borio za nezavisnost Ukrajine od majke Rusije. Istorijske činjenice tako govore. Vi znate šta za Ruse znači Kijev – ono što je za Srbe Prizren, to je za Ruse Kijev. U Kijevu je najstarija ruska prestonica.

03.04.2019.

Vladimir Dimitrijević: Dogodine na balkanskoj međi!

Ako Amerika bude htela da se vrati Srbima kroz popularnu kulturu, ima na šta da se osloni da bi pričala nove priče o našem starom savezništvu. Zato je „Balkanska međa“ zaista međa. I dobro je da je ruska filmska industrija, ne bez pomoći države Rusije, postavila tu među, da bismo zauvek zapamtili ko nas ja bombardovao osiromašenim uranom i omogućio šiptarskim teroristima da se igraju „države Kosovo“. Dakle: dogodine u Prizrenu!

02.04.2019.