XXZ Izjave dana

Gojko Đogo: Nobelov melem za genocidnu dušu

Narod iz Velike Hoče i sa obala Dunava, Save, Morave i Drine deli veliku radost sa svojim velikim prijateljem. "Nobel" je mala uteha za sve nepravde nanete najvećem živom piscu. Srpski narod ga je odavno usvojio i bratski dočekivao na njegovim zimskim i letnjim putovanjima kroz Srbiju i Srpsku. Od danas će ga još više voleti i više čitati. Evo, malo melema i za našu dušu.

16.10.2019.

Peter Handke: Milošević, Karadžić i ja smo bili u pravu

To što sam dobio Nobelovu nagradu dalo mi je jedan nesvakidašnji osećaj slobode, kao da sam, na neki način, dokazao svoju nevinost. Zbog svega onoga što sam, iz drugačijeg ugla, pisao o građanskom ratu u Jugoslaviji, bilo je mnogo buke, i ja to razumem. Zato mislim da je odluka Švedske akademije bila veoma hrabra.

15.10.2019.

Bećir Vuković: Handke u haškom ispaštalištu

Razgovarajući sa Miloševićem u dvorištu Haškog ispaštališta, hladna vjetrina sa Sjevernog mora, rasijecala je riječi. Kroz sukob slika i riječi, sa jarkim plamenovima kose na vjetrini, Handke se odjednom zagledao u jednu travku, koja je rasla uz betonski zid zatvora. I dok su razgovarali pjesnik i robijaš, povijajući se pred hladnom vjetrinom, nije iščeznulo u značenju bivstvo vlati trave. Život je život uprkos životu. Kroz huk vremenovanja vremena prolaznosti, u dvorištu betonskog ispaštališta za Srbe, nemaše viška slika smrti. Sa nekoliko riječi iscrtana blizina.

14.10.2019.

Milica Todorović : Limunada za Šekspira, bez šećera

Oduvek sam mislila da sam u prošlom životu imala nešto sa Šekspirom. I evo, sada se dokazalo… Hvala reditelju Kokanu Mladenoviću što je baš pesmu „Limunada“ izabrao da bude deo predstave „San letnje noći“. Jedva čekam da pogledam komad i da uživam u fenomenalnoj glumi, glumačkoj postavi i da čujem nečije izvođenje Eminine i moje pesme.

11.10.2019.

Čedomir Jovanović: Šekspirov navijački sonet

Pa i na severu i jugu Partizana se dogovori i ne vređa se kao što se to radi ovde, čak i kada se ne psuje. A „Vučiću pederu“ je znate šta, pa to je Šekspirov sonet za sve te besmislice koje narod mora da sluša i da gleda ovde mesecima.

10.10.2019.

Slobodan Vladušić: Zeleno, mrzim te, zeleno

Smeštajući u centar sveta planetu Zemlju, zeleni rasizam pokazuje zapravo svoju radikalno antihumanističku prirodu. Naime, ko je onaj ko „preti“ Planeti, ko dovodi u pitanje njen opstanak? Odgovor je jasan: čovek. Ako je tako, to onda znači da će „ekološki samosvesni“ ljudi sebi dati zadatak da istrebe sve ljude koji su navodno suvišni za život Planete, one koji je navodno ugrožavaju. To mogu biti pripadnici navodno „ekološko nesvesnih naroda“, ali i pripadnici zapadne civilizacije koji troše resurse uzaludno.

09.10.2019.

Tanja Šljivar: Šekspir nikada ovo nije radio

Oni su uradili ono što je je radio i sam Šekspir, kao prvi postmodernista, koristeći mnoge citate, ulazeći u dijalog s drugim književnim delima. Šekspir nije nedodirljiv i upravo je zadatak pozorišta da pravi rekombinacije, nova dela za novu, našu realnost.

08.10.2019.

Siniša Kovačević: Čim Srbi nestanu, zameniće ih emigranti

Emigranti stoje u niskom startu i samo čekaju pucanj signalnog pištolja pa da jurnu. Mnogo je ovo lepa zemlja da se u njoj ne bi živelo. Sama činjenica da je ovog trenutka daleko primamljivija neka Nemačka ili Austrija nas brani od podatka da ovde ima 150.000 migranata. Dužan sam reći da su Srbi, s obzirom na sve šta im se dešavalo, narod koji je dužan prema migrantima. Mi smo imali četiri ogromna egzodusa samo u prošlom veku, da se ne vraćamo do Čarnojevića, i ako neko ima moralnu obavezu da pokaže empatiju prema tim nesrećnicima, onda smo to mi. Ali ovde se radi o tome da mi nemamo ni ekonomski ni kulturološki potencijal da te ljude adoptiramo, osim da im sve prepustimo. E, sad da li smo narod koji će nestati, mi treba da odlučimo.

07.10.2019.

Slobodan Antonić: Neću da budem Bik Koji Sedi

„Najveći uspeh (neo)kolonijalizma je da ubedi ljude da ne postoji“. Zato je prvi korak ka emancipaciji da razumemo prirodu atlantističkog duha, zatim da prepoznamo strateške interese Zapada, te da se sami sebi, a i jedni drugima, zareknemo: nećemo dozvoliti da nas uklone s Dunava (kako bi ovde doveli neko drugo, pogodnije stanovništvo); i ne, nećemo dozvoliti da budemo tretirani, ili da sami sebe tretiramo, kao da smo – crvenokošci.

04.10.2019.

Milan Gutović: Opšta ljubav sa teorijom homofobije

Ljubav, odnosno porodica se planski isključuju iz našeg života. To je nekakav projekat za koji ne znam ko ga je inicirao, zapravo pravio ali znam ko ga realizuje. I znam da mi to vrlo pažljivo i tačno realizujemo. A ljubav? Ljubav je postala multidisciplinarna. To dokazuju ove naše parade ponosa i slično. Ona postaje jedno opšte mesto tako da za pojedinačnu ljubav gotovo da nema prostora. Postali smo društvo opšte ljubavi.

03.10.2019.