XXZ Izjave dana

Rusofobski stereotip o ruskoj kulturnoj inferiornosti iz ugla pripadnosti zajedničkoj slovensko-pravoslavnoj civilizaciji pokazuje se kao ključno opšte mesto kolonijalnog autošovinističkog diskursa, pa je stoga njegovo odbacivanje uslov svih uslova za ponovno osvajanje spoljne političke slobode i resuverenizaciju srpskih država.

Zašto mi ne bismo zasadili celu Srbiju voćem i žitom, ionako samo koristimo 20% obradive teritorije naše zemlje. Tad bi morali da nas plaćaju nečim drugim, jer bismo hleb već imali. Ali, nas su ubedili da je zemljoradnja ono što od čoveka čini neku nižu klasu od onih koji rade u kancelarijama. Sve naše nevolje i jesu donekle krenule onda kada smo motiku zamenili kliktanjem mišem. Ovo je pravi trenutak da sebe odbranimo, a to se može uraditi relativno lako u novom svetskom polomu u kom su nam podeljene dobre karte. Samim tim, ako uradimo sve što možemo, i ta „zlatna milijarda“ će nam biti barem jedan stepenik dalje.

Verujem da je taj neki srpski inat bio presudan zašto se ovde sada nalazim. Taj inat je nešto što simboliše taj duh našeg nebeskog naroda i pokazuje srce, dušu i volju kada je najteže. Takva nam je sudbina da moramo da prolazimo kroz trnovit put, ali kažemo ko zna zašto je to dobro, i uvek postoji dobro i svetlo na kraju tunela. Vi ste to svetlo.

Semjuel Hantington u knjizi „Sukob civilizacija“ piše da Evropa prestaje tamo gde su se graničile Habzburška i Osmanska imperija, tamo gde počinju pravoslavlje i islam. Tu mi živimo. Ta vododelnica ide tačno posred našeg naroda. Ako te komponente ne uzmemo u pretres, onda neke aspekte sukoba u okviru raspada titoističke Jugoslavije ne možemo dobro da razumemo. Otud je borba protiv ruskog uticaja u nas borba protiv srpskog stanovišta, protiv srpskog samorazumevanja. Jer, ako odstranimo svest o neophodnosti ruskog prisustva, odjednom se nepopravljivo nalazimo u nekoj vrsti defanzive, u kojoj unapred pristajemo na poteze koji nisu nužni. U sadašnjoj situaciji, to znači: ako uvedemo sankcije Rusiji, odričemo se jedinog međunarodnog oslonca. Zašto bismo to činili?

Početkom ovog tragičnog (za ruski narod) sukoba, čulo se da u Ukrajini sa 45 miliona stanovnika, ima i tri miliona Jevreja( Hazara). Kasnije se ispostavilo da u ovom času Ukrajina nema ni 30 miliona stanovnika, a da Hazara, koji u poslednjih osam godina potpuno vladaju Ukrajinom, nema ni 500 hiljada. (…) Ovdje, ipak, valja podsjetiti da je je jedan od osnovnih ciljeva velike antiruske Oktobarske revolucije bio da u projektovanom građanskom ratu izgine što više Rusa. (To će Broz kod nas, malo kasnije, veoma uspješno kopirati!) Nikad nije utvrđeno koliko je Rusa stradalo u ovom hazarskom poduhvatu, osmišljenom u Londonu, ni koliko ih je završilo u Lubjanki i Sibiru u kasnijim Berijinim (agent Londona) čistkama. (…) U ovom času manje je važno kolika je infiltracija Hazara u Trilaterali, Bildebergu, Crnom plamstvu…u međunarodnim korporacijama, u dubokoj, ali bogme i „plitkoj“ državi Londona i davno kolonizovanog Vašingtona. Oni zajedno sa satanistima anglosaksoncima neposredno upravljaju ovom odavno smišljenom ukrajinskom, a i svjetskom krizom. I „Novim svjetskim poretkom“ na umoru. (…) I, na kraju, da postavim banalno pitanje, recimo teolozima: Ako su Jevreji uključujući i već spomenute Aškenaze, „izabrani narod“, šta su, onda, Srbi? Za mene bar nema nikakve sumnje: Aškenazi su „izabrani narod“ gospodina Satane!

Srbi su prvi pobunjeni narod protiv novog svetskog poretka. Ne znam ko će pisati svetsku istoriju, ali, to naravno neće moći da se zaobiđe. Pored Beograda još je samo Peking bio pobunjeni grad sa onim studentima s kojima se to onako zaršilo kako je BBC javio pa je sve bilo lažno iz te priče.

Ranih devedesetih u Srbiji se događaju nedovoljno zrele ideološke polarizacije nekadašnjih komunista na nacionaliste i mundijaliste, Evropljane. Ni jedni ni drugi nisu se poučili Svetim Vladikom Nikolajem, koji u Svetom Savi prepoznaje pravog Evropljanina, vrednog i neumornog delatnika koji spolja i iznutra Hristom preobražava najpre sebe, a potom i ceo narod koji postaje uzor u svakom pogledu. Da su se poučili, mogli su doprineti blagostanju svog naroda, a ne samo sopstvenom.

Osnovna ideja je bila šta će biti posledice ovog pakla koji smo prolazili dve godine a koji, nažalost, još uvek nije gotov, a to je pandemija koronavirusa. Zdravstvene posledice su svakako najstrašnije, ali ne treba zanemariti ni one ekonomske i socijalne, što su mnogi od nas osetili na svojoj koži, prekvalifikacije, od gubitka posla do rada na više koloseka da bi se preživelo. Kad je počeo rat u Ukrajini, shvatili smo da i rat pored stradanja, ranjavanja, izbeglištva, izazive iste posledice i da ljudi gube posao i teško žive, da su socijalni problemi koji će nas u budućnosti tek sustizati. Tako je došlo do ove teme i slogana „Mi, junaci rada svog“, stih iz pesme „Da nam živi, živi rad“.

Ukrajina je upala u močvaru, osim ako već i sama nije postala močvara. To je svima jasno. I mi to znamo, i vi to znate. I što je najvažnije, znamo da i vi znate. Tiho se moliti za pobedu ruskog oružja. (...) Bog je silan u istini. A glupost je u Ukrajini – vazduh. Oni njome dišu. Dakle, zaključak je samo jedan – ćutati. Još bolje je umno ćutanje – zove se isihazam. Treba nam mudra emigracija u molitvu. Prosto da preživimo i dočekamo bolja vremena. Vremena pobede ruskog oružja. Drugih opcija jednostavno nema.

Ne čeka Srbin Vidovdan, ne dočekuje ga- Vidovdan dočekuje Srbina, slavi ga, i nije to dan koji nam kazuje da smo naročiti, no je stožer naročitosti Srbinove. Ako se pitaš, rode, u čemu si naročit- pa baš u tome što te dan dočekuje u večnosti, što te slavi, što si sebi slavni predak i ponositi potomak.Ne čeka Srbin Vidovdan, ne dočekuje ga- Vidovdan dočekuje Srbina, slavi ga, i nije to dan koji nam kazuje da smo naročiti, no je stožer naročitosti Srbinove. Ako se pitaš, rode, u čemu si naročit- pa baš u tome što te dan dočekuje u večnosti, što te slavi, što si sebi slavni predak i ponositi potomak. (...) Vidovdan te dočekuje i slavi, rode, jer niko u dan nije utkao večnost kao ti, Srbine, i nikome dan ne sviće da ga se nagleda, kao tebi… (...) Nije Vidovdan da se sećamo Kosova i Metohije, no da budemo Kosovo i Metohija!