XXZ Izjave dana

Sloboda Mićalović: Neću da radim, neću da mislim

Možda se neće složiti neko sa mnom, ali mislim da smo danas dosta slobodne, imamo pravo mišljenja i malo smo možda zalutale u svemu tome. Malo mešamo muško-ženske uloge. Najbolje bi bilo kada bi se našla neka sredina između priča sorela, koja je jedna krajnost, i ove druge krajnosti u kojoj mi živimo. Nije dobro da mi preuzimamo ulogu muškaraca, da radimo, da smo agresivne. Naravno, ne sve, ali svedoci smo da ima i takvih.

05.02.2020.

Milijana Baletić: Koren probuđenog dela naroda, zaliven vertikalom

Časna omladino, skupe za ponos, pomaže Bog! Ovde govoriti danas pred mladošću našega roda koji ima blagoslov patrijarha naše Srpske pravoslavne crkve, njegove svetosti Irineja, velika je čast i odgovornost. Ali isto tako velika je čast u svojoj biografiji imati upisano da ste se podigli, bili probuđeni deo naroda, onda kada su vam napali koren, vertikalu, sve ono što je sveto u vašemu rodu, sve ono što se hiljadu godina nizalo kroz naše vitezove, umnike i mučenike koji su nam svojim životima ostavili ovde zemlju da znamo da je srpska. Ostavili su nam da se zovemo srpskim imenom, da imamo srpski jezik, da imamo srpsko pismo i da imamo našu Srpsku pravoslavnu crkvu.

03.02.2020.

Miša Đurković: Razmena stanovništva po uobičajenoj tarifi

Ono što mi dugo radimo, pokušavamo da formulišemo jeste ideja da Srbija napravi modernu nacionalnu državu. Po mom dubokom ubeđenju nama to nikada neće dozvoliti. Pokojni Dobrica Ćosić je maštao o tome, da se razgraničimo, razmenimo stanovništvo, zaokružimo teritoriju i da konačno možemo da znamo gde je i šta je naše. Odgovorno tvrdim, to nama nikada neće dozvoliti – ne samo naši zapadni prijatelji nego i druge imperije koje deluju na ovim prostorima.

31.01.2020.

Miloš Ković: Ustala je Srbija – u Crnoj Gori

Šta se to događa u Crnoj Gori? Tamo gde narod već dve decenije, stisnutih zuba, trpi nečuvena poniženja, stotine hiljada ljudi izašle su na ulice. U zemlji kojom već decenijama vlada službeni ateizam, čije su sveštenike i samog vladiku 1945. godine na najstrašnije načine pogubili, desetine hiljada koračaju u crkvenim Litijama, predvođeni svojim vladikama i sveštenicima. Tamo gde je duže od veka vladao strah od svemoćne države, gologlavi policajci prilaze Litijama i traže blagoslov od mitropolita Amfilohija i episkopa Joanikija. U zemlji sa dugom tradicijom unutrašnjih, krvavih obračuna, desetine hiljada mirno koračaju, izbegavaju svaki sukob i pozivaju braću da im se pridruže. Tamo gde dve decenije traje besomučna medijska propaganda prozapadnog materijalizma i nihilizma, urednici najmoćnijih medijskih kuća krste decu i pridružuju se Litijama. U zemlji u kojoj se decenijama predaje falsifikovana istorija, u kojoj, u poslednjih 20 godina đake truju mržnjom prema svojim srpskim precima, rođacima, prijateljima i susedima, tamo gde se iz škola proteruju srpski jezik i ćirilica, ubedljivu većinu onih koji koračaju u Litijama čine mladi ljudi.

30.01.2020.

Slobodan Vladušić: Književnost, sluškinja nacije

Srpska književnost je komponenta kulturnog identiteta, kao što je kulturni identitet komponenta nacionalnog identiteta. I to jednog modernog, prefinjenog nacionalnog identiteta, koji istovremeno poseduje i svest o tradiciji, nacionalnoj i svetskoj, svest o književnoj inovaciji, svest o drugom, s kojim može da razgovara, a da sačuva svoj pogled svet; dobar primer za takvu nacionalnu književnost je recimo Pavićev Hazarski rečnik.

29.01.2020.

Aleksandar Raković: Kad će više taj rat?

Pokazalo se da koliko god da su Srbija i srpski narod pružali ruku drugima, da je ta ruka ujedana. To je očigledno u Crnoj Gori danas. Isti slučaj je u Hrvatskoj, pa i s Albancima. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, verujem da reintegracija ne može da se dogodi mirnim putem, posebno ne u doglednoj, ali ni u onoj daljoj budućnosti. Ali svaka zemlja ima mogućnost da izvrši reintegraciju na legitiman način pa i oslobađanjem svoje teritorije koja je okupirana. S tim u vezi Republika Srbija ima pravo da u nekom periodu, kada se za to ukažu međunarodne okolnosti, povrati na svaki način suverenitet na Kosovu i Metohiji, a ako je to potrebno i vojnom, pošto je to unutrašnje pitanje, pa i policijskom silom.

28.01.2020.

Nikola Malović: Pravoslavna teološka Crna Gora

Uzdignemo li fokus, vidimo da smo u evropskom ekonomskom slijepom crijevu, i da boljeg života do kraja života naših nasljednika – neće biti. Osim ako ne djelujemo odmah svim načinima osim samospaljivanjem, samo da ode Kurta, i da ne dođe Murta, nego da na možda potpuno neočekivanim osnovama, na svima ljudima alogičnom uređenju, primjerice pravoslavnoj teološkoj državi – uredimo sistem po našoj mjeri, od Mora do Dunava, kao u Svetosavskoj himni. I da nas Bog vidi. Srbi imaju pravo na vlastiti put. Sve drugo smo probali.

27.01.2020.

Feđa Dimović: Dogodine na Cetinju!

Danas je pitanje časti biti uz naš narod u Crnoj Gori, jer oni su primer, ne samo za nas u Srbiji, već i za ceo svet — kako se bori za slobodu, ne samo za svetinje u Crnoj Gori, već i na Kosovu i Metohiji. To je borba za celu hrišćansku Evropu. Meni i mojim prijateljima iz ’Sindikata‘ je stvarno velika čast što smo mogli jednog dana da budemo deo toga, a to će zaista biti deo istorije. Svi koji su danas ustali u odbranu naših svetinja zaista su ustali u odbranu istine i pravde u celom svetu.

24.01.2020.

Milenko Jovanović: Nokat i meso

Srbi u Crnoj Gori su složni, i nemaju dilemu – I Mitropolit Amfilohije, i Andrija Mandić!

23.01.2020.

Elena Karić: Sakupljačica krvi

Menstruacija je sveti, lepi i osnažujući aspekt ženstvenosti, suština boginja koje mi jesmo. Naša mesečeva krv je moćan eliksir koji zadržava odjek našeg jedinstvenog energetskog potpisa. Danas žene predaju svoju snagu patrijarhalnim ideologijama uzimajući droge da zaustave menstrualni ciklus, koristeći tampone i jastučiće, smatrajući da im menstruacija predstavlja neprijatno prokletstvo. Naša krv je sveta. Svakog meseca imamo priliku da donesemo prinovu na Zemlju putem svoje mesečeve krvi, kao što su to radili naši preci. U procesu zaceljenja patrijarhalnih rana vrlo je važno pružiti pažnju i svest o načinu oslobađanja naše svete tečnosti. Predavanje menstrualne krvi je drevna tradicija koja neguje našu vezu sa majkom Zemljom i omogućava nam da učestvujemo u razmeni energije sa njom. Tokom poslednjih nekoliko godina pokrenula sam mnoge žene širom sveta na ovaj sveti ritual. Postoji mnogo različitih načina prikupljanja naše mesečeve krvi. Korišćenjem čašica umesto tampona možemo povezati sa matericama našu svetu žensku suštinu, prikupiti krv za prinošenje i doprineti zdravijem okruženju.

22.01.2020.