XXZ Izjave dana

Milan Ružić: Skeledžijo, skeledžijo, ne vozi me preko

Nas i Hrvate deli reka krvi, nažalost srpske. Široka je i duboka. Mi sedimo na jednoj obali dovikujući se sa njima i dobacujući im reči divljenja, dok nam noge golicaju talasi u kojima je krv naših dedova. Hoćemo da napravimo skelu o svom trošku kako bi oni mogli da dođu kod nas. Da li iko sa minimalnim poznavanjem istorije Srbije, Hrvatske i svoje porodice i sa koliko god pameti u glavi misli da će nam neko od njih pružiti ruku kada se budemo davili?

27.11.2019.

Miro Vuksanović: Mnogo nam je dve Srbije

Problem nastaje kada Srbi, zbog okretanja prema regionu koji se ne okreće prema Srbima ili od njih okreće glavu, većinu svojih izdanja štampaju latinicom. Tu su prikrivene druge vrste podela što ih pominjete. Meni se čini da bi trebalo da budemo srećni ako imamo jednu celu Srbiju. Mnogo nam je dve Srbije. To nije zdravo ni za jednu generaciju. Ali, drukčije mišljenje nije što i deljenje. Lako se vide velike razlike. Muka je s malim razlikama.

26.11.2019.

Nenad Jezdić: Ili jesi ili nisi Milutin

Milutina mi je predložio reditelj Egon Savin, koji je u velikoj meri uticao na moj glumački izraz. To jeste, zapravo, Egonov izbor, ali možemo reći i da je Milutin nekako izabrao mene zato što mi je Popovićev sin s poverenjem ustupio prava na taj tekst. Rad na monodrami je zaista istrajavanje. Neprestano sam u tim rečima, pričama, motivima. Svaku pauzu u radu, posebno dok vozim, koristim da učim tekst, tako što slušam samog sebe kako izgovaram te reči. Vuče me cela ta priča, i ceo taj pojam rata, sveta, sela, pojedinca, Srbina. Milutin je vrlo pragmatičan, tačan, iskren čovek, praktičan, mudar, lukav. Kada bismo bili takav narod, bili bismo mnogo više blagodeti udostojeni nego što jesmo sada. Kada bismo svi imali mnogo više u zrnevlju tog Milutina, to što ga je odvelo do Albanije, Afrike i vratilo ga svim tim sinjim morima, svim tim bitkama, Kajmakčalanima, Kolubarama, Cerovima vratilo ga živog i nepokvarenog kući, a sve je ukazivalo da će baš da se desi suprotno.

25.11.2019.

Ivana Vujić: Fire, walk with me

Sada i ja bukvalnom gorim Vatrom Apolonovom. Ako do kraja gorimo onda će i naš umetnički plamen biti ogroman.

22.11.2019.

Vladimir Dimitrijević: Svetosavska vertikala nikad nije bila vertikalnija

Jedna od najvećih laži drugosrbijanštine i autošovinizma je da je svetosavska vertikala zastarela: ne možemo, tobož, s njom u Evropu. Uostalom, nije ni „naučna“. Naš filozof dr Zoran Kinđić svojim tekstom u niškom zborniku pokazao je da prosvetiteljstvo Svetog Save nije u neskladu sa savremenošću, naprotiv: „Da ipak ne bi bilo nesporazuma, da nas ne bi nepravedno optuživali za mračnjaštvo i regresiju, valja istaći da natprirodna, duhovna svetlost nije neprijateljski usmerena prema naučnom duhu, odnosno prema prirodnom svetlu ljudskog razuma. Naprotiv, kao što svedoči praksa srednjovekovnog prosvetiteljstva, nauka i tehnika su i te kako negovani u manastirima. Štaviše, tada su upravo manastiri bili žarišta prosvete”.

21.11.2019.

Siniša Kovačević: Srbija se brani na Twitteru

On je dobio nalog da preda Kosovo, da pomogne u stvaranju Velike Albanije, da udavi Republiku Srpsku, da iseli obrazovanu mladost, da nas zatrpa primitivizmom, kriminalom i migrantima. Ko to ne vidi ili je glup ili je plaćen ili je u SNS. Može i sve zajedno.

20.11.2019.

Živko Ilić: Da li Nebeska Srbija prima izbeglice?

U Nebeskoj Srbiji nastanjeni su Sveti iz roda našeg. Njihova zemaljska Otadžbina (civitas terrena) naziva se Srbijom, dok se njihova Nebeska Otadžbina (civitas Dei) naziva Nebeskom Srbijom. Srpska Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori ne čuva infrastrukturu Velike Srbije, već baštini zavjet Nebeskoj Srbiji. Ova Nebeska Srbija je bezgranična i mnogo je veća od bilo koje Velike države, pa makar se nazivala i Srbijom. Stanovnici Nebeske Srbije nisu samo Sveti Srbi Srema, Pomoravlja, Šumadije, već i naši Sveti sunarodnici iz Like, Bitolja, Semberije, Boke, Majevice, Ohrida, Hercegovine, Strumice, Kučâ, Skoplja, Dalmacije, Zletova, Romanije i ostalih nekad i danas srpskih etničkih prostora, gdje ni drugim narodima nikada nismo branili da žive pored nas istom mjerom kao i mi pored njih. Dalje, stanovnici Nebeske Srbije ne pripadaju samo jednoj generaciji Svetih Srba, nego svim generacijama od prije Kosova do danas. Takođe, Nebeska Srbija, ne samo da je veća, nego i mnogoljudnija od zemaljske Srbije.

19.11.2019.

Filip Rodić: Falsifikujem, dakle postojim

Ne definišu zločini jedan rat kao oslobodilački ili agresorski. Ovčara još manje veze ima s herojski poginulim generalom Bratićem. Da li treba da ga se stidimo? Ne. Ni njega, ni njegovih vojnika. Pre bi trebalo da se stide oni koji u emisiju o Vukovaru kao relevantnog i poštovanja dostojnog sagovornika dovode direktora Memorijalnog centra „Potočari“ Emira Suljagića, čoveka koji tvrdi da je Jasenovac „četnička izmišljotina“ i koji se divi „časnim Bošnjacima iz Handžar divizije“, nesumnjivo najsramnijim delom SS, organizacije koju je međunarodni sud proglasio „zločinačkom“. Da se stide trebalo bi i oni koji su ga na tu poziciju postavili, ali to je druga priča.

18.11.2019.

Slobodan Antonić: Muškarci se dele na vojnike i pizde

Znam da je mnoge od nas, ne samo zbog autokolonijalne propagande, ophrvala malodušnost i skepsa u pogledu sposobnosti i spremnosti našeg naroda da se bori i da pruži otpor. Ali, ako većina muških čitalaca ovog teksta pripada grupi koja na ovaj način podučava svoje sinove – a ne znam zašto mi se čini da je nekako i dalje tako – mi kao narod još uvek nismo izgubljeni: „Sine moj, postoji jedno sasvim jednostavno, čovečansko pravilo koje kaže: kada dođe taj čas, ma koliko god da to strašno za Tebe bilo, moraš da uzmeš pušku i da staneš u stroj. I u tome se, dragi sine, razlikuju muškarci, od onih koji su jednostavno – pizde”.

15.11.2019.

Miloš Ković: Budimo Rusi, iako smo Srbi

Ima jedan posao, koji je zajednički. Ni mi nismo pozvani, bili smo na paradi. Ne samo odbrana od nasrtaja i kidanja naše teritorije. Oslobađanje od zapadnih paradigmi. Prestanimo da na sebe gledamo očima zapadnjaka što pre, prestanimo da budemo poltroni. U Rusiji je to otrežnjenje odavno počelo. Budimo sposobni da saslušamo druge i prihvatamo njihove primedbe. Ipak, sagledajmo sebe svojim očima, ne zapadnim. Mirno i trezveno. To je glavno.

14.11.2019.