XXZ Izjave dana

Nisam siguran da imamo mnogo stvari koje nam idu u prilog, zato što ovaj film govori o hrabrosti, izdržljivosti i stradanju srpskog naroda, o našim ogromnim žrtvama i podvizima u Prvom svetskom ratu. A čini mi se da Zapad voli da koriguje istoriju, i da joj daje nova tumačenja u skladu s trenutnim potrebama. Na kraju krajeva, "Kralj Petar Prvi" govori o blistavoj epohi jednog naroda koji oni već decenijama progone, uništavaju, bombarduju, otimaju mu zemlju, i nisam siguran da im se ovakav film uklapa u sliku koju prave o nama.

Ostati ovdje i težiti samo našem poretku makar bio i utopističan, nužnost je. Roditelje koji stimulišu vlastitu djecu da fizički napuste rodnu geografiju i time je prepuste jedvačekajućim drugima – jeste vid izdaje. Jeste vid izdaje. Da li je bolje otići u zemlju koja nas je kolonizovala i zarađivati deset puta više nego u kolonizovanoj zemlji? Ja mislim kontra, bez obzira što izdajice na vlasti nije, suštinski, izabrao narod nego ih je programirao Zapad. Izborima se ne mijenja vlast. Nego je mentalitet, nego je slobodarski duh, i prsa spremna za žrtvu zarad slobode – ideologija koja vaspostavlja naš novi poredak. Budući da ne vidim sebe ni kao čovjeka koji može da nosi mač, ni kao čovjeka koji može da nosi zastavu, imam pravo da konstatujem kako smo postali pičke. Ali nas i među sirotima po hrabrosti ima koji nikad ne bismo otišli privučeni udicom na kojoj je evro ili dolar. Mala je to cijena za gubitak svega osim para. Draga djeco, jel’ hoćete da idete? Idite. No imajte jedno na umu: Ako je cilj povratak, čemu odlazak. A ako vam cilj nije povratak, kako vas, bre, nije stid?

Što jes’ jes’ – Socijalistička partija Srbije od uvek je imala dobre slogane. Ne smeta mi to poređenje jer verujem da je, bez obzira što su stranački motivi drugačiji, želja slična: da raskrstimo, kako su to govorili komunisti, sa prošlošću, jer ako nastavimo da živimo u ovom paradoksu uništenje civilizacije je svakim korakom bliže. Kako objasniti sve ove procese u svetu: Neverovatan tehnološki razvoj, a sve teži život i više siromaštva, uništavanje ekosistema, slavimo lepotu a pola planete gladno. Kuda idemo to je pravo pitanje ? Zbog toga Bitef poziva na ljubav, koja mora zaboraviti grubu prošlost. Što je učinjeno ne možemo popraviti, ali s tim iskustvom možemo kreirati bolji svet. Ovo je poslednji momenat. Za mene je Bitefov slogan poziv na razum, na zajedništvo, altruizam, ljubav…

Brat David nije kršten kod raskolnika pa da je do daljnjeg nekršten; ne ulazi u divlje brakove i ne sklapa ih na crno, niti decu rađa na crno; nije ni naprednjak ni nazadnjak; ne odlazi ni u Hong Kong, niti na Tajland radi nazadnjačkih i naprednjačkih usluga; nije pedofil ni sodomista; nije makro ni mafijaš; ne pravi od Crkve skitničku čergu; ne reketira niti kamatari druge radi sopstvenog uspešnog biznisa; ne krijumčari; nije siledžija; ne drogira se, ne pijanči niti banči; ne mrzi svoju braću, niti ih satanizuje; ne likvidira svoju braću kao prokaženu i inkriminisanu jer ih on takvom vidi, a i zato što bi njemu ambicioznome ona smetala; ne ucenjuje braću kompromitujućim činjenicama i ne primorava ih da ćute i da se neoglašavaju; ne bavi se politikanstvom niti izvodi svetogrdne radnje pred mitingašima; ne reaguje na one koji opanjkavaju episkope i njihove eparhije; ne špijunira saborske oce otvorenom linijom i putem žute-bljuc i srbomrzilačke štampe; ne postavlja medijske sačekuše i ne vrši medijske harange i smaknuća; ne uslovljuje ničiji identitet i životni prostor pomicanjem inkvizitorske obrve i pomoću sopstvenih nestašluka; nije ni epigon, ni petokolonaš, ni član klana; ne pripada krugovima darvinista i evolucionista, niti je miljenik gejke dr Vološek; ne zagovara feminizam niti žensko sveštenstvo; nije zilot; ne poverava crkvene stvari medijskim plaćenicama, inače zaduženim za crkvena pitanja, niti ih nagrađuje za usluge i razmetljivost; ne olida kroz eparhije, ne gasi eparhijske kase i ne nameće crkvenu sabornost pomoću advokata i sudova koji gutaju narodne novce; nije kleptoman; ne dopušta hipohondričnim i oholim istraživačima patristike da falsifikuju otačku misao; ne sekularizuje crkveni duh i etos i mantija mu nije na smetnji; ne zastrašuje i ne ucenjuje braću u omladinskom sleng-žargonu: Don’t touch prekidač, struja oće kill, kill!; brat David nije počinio niti jedno ubistvo, niti je ičijem kidnapovanju, a kamoli ubistvu i samoubistvu doprineo; nije ucenjen Hagom; ne priprema izdvajanje eparhija iz sastava SPC-e radi pribrajanja onima koji dugo, dugo već trguju autokefalijama, … ne ugleda se na lik i podobije ma kojeg čoveka da bi licemerisao, jer svaki je čovek laž, nego se ugleda na Onoga kome je zavete i zakletve davao, i polagao. I tako će ostati, makar ga smatreli ludim, Hrista radi!!!

Dugo putovanje. U to doba se dugo putovalo, te legati koji su kretali preko teritorije današnje Italije i plovili morima pojaviše se na srpskom dvoru tek u maju 1355/6863. godine. Na dvoru ne naiđoše na prijem kakav su zamišljali. Papsko poslanstvo dočekano je s veoma malo obzira i predusretljivosti. Danas je jedina razlika što dolete avionima. Dođu prvo kod vlasti, zatim pokupe predstavnike „opozicije“ i na kraju, ili možda na početku, sastanu se sa svojim plaćenim stipendistima iz NVO sektora i odabranim članovima (z)verskih sekti. Izmenjena je samo tehnologija (tviter umesto pisma), a cilj ostaje isti: Uništi pravoslavlje i istrebi Srbe!

Kako da ne volim Srbiju kad me je Srbija, preko Kulinovaca, hranila i branila, kad mi je, najnežnije, slala vrapce na prag, gugutke u krošnju lipe, ćukavca da me budi noću, piliće koji trčkaraju oko kvočke (da ste mirisali paperje tek ispiljenog kulinovačkog pileta, i vi biste bili patriota)? Srbija – to su mačići koji jure klupče konca, i dedin šarplaninac, koji ga je, onako opasan, voleo kao što dobrog prijatelja voli neki čovek.

Srbija danas, naravno, nije nepismena. Ona, međutim, ne poznaje svoje duhovne i materijalne resurse. Srpske političke, medijske i poslovne elite kao da ne razumeju svet u kome živimo. Ekonomija i spoljna politika Srbije zasnivaju se na kreditima i naređenjima zemalja koje pokušavaju da, pošto su rasturile Jugoslaviju, rasparčaju i Srbiju, da bi na njenoj teritoriji izgradile Veliku Albaniju.

Navodno kritikujući moj tobožnji „poziv na pomoć režimu“ (kao da se to radi preko ličnog fejsbuk profila) i „traženje novca“ od naroda, dijaspore i ko zna sve koga, pomenuti N. V. u stvari sebe tu nudi kao spasonosno rešenje. Kao onog pravog, moralnog, iskrenog, racionalnog i ”u poslove profesionalno upućenog poverenika”, a bez ijedne ideje i ma kakvog predloga i projekta. Kao valjda Bogom dani spasitelj u jednoj neorganizovanoj i primitivnoj, prevarama sklonoj sredini, u kojoj on predstavlja izuzetak iz svih tih gnusnih pravila. (…) Neverovatno je da se odmah i od svih, automatski, ne prepoznaje ovakav (ne)soj domaćeg klevetničkog matriksa, sa bednim ciljem rušenja svega borbenog i potencijalno korisnog što još opstade, a u svrhu postepenog poravnavanja svih nas – na nulu.

Patriotska inteligencija mora da vodi više računa o poslovnoj dimenziji života i da se okrene dijaspori i mladima u Srbiji. U Srbiji mladi postižu velike uspehe u IT sektoru, ali ne postoji nikakva veza između njih i patriotske inteligencije ili patriotskog bloka. Isto tako, nije učinjeno dovoljno da se dijaspora više uključi u život matice. Baviti se ekonomijom i razvojem privrede je, takođe, jedan vid patriotske borbe, i ta ekonomska borba je važna koliko i ona duhovna. Svako mora da jede, da plati račun, pa i patriotski intelektualci. Baviti se oslobađanjem i preporodom Srbije, a ne baviti se ozbiljno i ekonomijom i to pitanje prepustiti antisrpskoj inteligenciji, ili čekati Crkvu, krajnje je neozbiljno.

Kao jugoslovenska republika, „Makedonija“ je formirana iz čisto političkih razloga i bez etničkog, teritorijalnog ili jezičkog osnova. Prvi razlog je težnja jugokomunista da preduprede moguću srpsku dominaciju unutar SFRJ. Drugi razlog je borba protiv bugarskih pretenzija, ali na pogrešan način. Iz sličnih razloga jugokomunisti su podstakli i dozvolili crkveni raskol i formiranje MPC, na štetu Srbije i SPC. U veštačkom procesu geneze „Makedonaca“, vidi se da su oni od Srba i Bugara pozajmili etnicitet, od Bugara lingvistiku (jezik), a od antičkih Makedonaca (Grka) ime države i naroda, neka znamenja (zastavu 1992-1995, a u Skoplju je izgrađen niz pseudo antičkih spomenika i građevina, posvećenih antičkoj Makedoniji, iako današnji „Makedonci“ nemaju nikakvih dodira sa antičkim nasleđem). Grb su Severni Makedonci pozajmili od Socijalističke republike Makedonije.