XXZ Izjave dana

Dane Čanković : Lipe cvatu u večnom miru

Prekinimo krug osude i kažnjavanja i započnimo krug pokajanja i praštanja. Biće nam svima bolje. A njoj, Miri Marković, cvjetanje lipe, neka ne bude cvjetanje samo jedne.One iz vrta u Požarevcu. Neka osjeti kako mirišu sve lipe, i neka i on i ona, Slobo i Mira počivaju u vječnom miru.

22.04.2019.

Nićifor Aničić: Srbin čami u tami

Srbija i Srbi su u tami. Naši preci Srbi su u teškim situacijama mogli da nađu izlaz i način spasa i da se izvuku iz krize, a danas Srbi, od sopstvenih divljaka, ljudi izdajnika, pljačkaša i neprijateljskih poslušnika, ne mogu da se otresu. Nažalost, čame u tami koja je, iz dan u dan, sve gora.

19.04.2019.

Dušan Proroković: Nećemo u Somaliju, hoćemo na Kosovo!

Hoćemo na Kosovo! Ne da bismo ratovali protiv NATO-a, već da bismo osigurali mir, pomogli Kforu i unapredili rad Euleksa. Hoćemo da naša policija sa amblemima Euleksa osigurava bezbednost u srpskim sredinama na severu Kosova. U čemu je problem? Ako je opcija da vojnici Albanije pod zastavom Kfora patroliraju preko mosta na Ibru, zašto to ne bi mogli i pripadnici naših snaga na trgu u Kosovskoj Mitrovici pod zastavom Euleksa? U tome u svakom pogledu ima više logike nego da ih šaljemo u Somaliju.

18.04.2019.

Valentina Pitulić: Nagrada za biblijskog stradalnika

Lični pesnikov doživljaj sveta nije mogao da se ne fokusira na kolektivno nasleđe, gde se u njegovom pesničkom izrazu jasno determinišu istorijski, mitološki, religiozni, socijalni i drugi slojevi tradicionalne kulture. Simbolima ognjišta, praga, ikone, duvara, veriga, pauka, zmije, hleba, krsta... pesnik je iskazao najdublje slojeve svoga bića u kojima dominiraju slike zavičaja, prirode i ljudi. U Nogovoj poetici izraženo je stradanje srpskog naroda biblijskih razmera.

17.04.2019.

Đorđe Srbulović: Institut Slobe i Mire, ali bez britanoida

Ono što je nužno, a za čiju realizaciju kao da su se odjednom otvorila vrata, jeste osnivanje jednog instituta – tima kvalifikovanih i visoko moralnih ljudi. Taj institut trebalo bi da se bavi prikupljanjem i publikovanjem dokumentacije o dobu u kom su SM i MM bili vlast u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji. Nije potrebna apologija, niti politikantsko obrušavanje, već objektivnost. (...) Ove poslove nikako ne bi smeli biti povereni istoričarima, bilo sa BU, bilo sa nekog od instituta, jer tamo uglavnom i stoluju britanoidi. (…) Slobodan sam da predložim da se organizacija ovog instituta i izbor saradnika poveri Momiru Bulatoviću, ili Vojislavu Šešelju. Ili obojici. Ili ljudima koje oni predlože. Idealno bi bilo da se sa naslednicima uđe u određene ugovorne odnose i taj institut smesti u kuću u Požarevcu.

16.04.2019.

Miša Đurković: Kakve genocid ima veze sa fašizmom?

Sve ovo je izuzetno važno kao i pobijanje starih komunističkih mitova o navodnom fašističkom karakteru JVUO Draže Mihailovića. Radi se upravo o prvom antifašističkom gerilskom pokretu u porobljenoj Evropi, koji je sa drugim antifašističkim pokretom (Titovim partizanima, gde su opet Srbi bili većina) napravio i prvu oslobođenu teritoriju u jesen 1941. Važno je i zbog toga što su zapadni mediji i kvazinaučnici od početka ratnog raspada SFRJ u propagandne svrhe vrteli mantru o novom srpskom fašizmu, o genocidnim Srbima itd. Podsetiću vas konačno da mi kao narod vodimo i dalje borbu protiv pokušaja zapada da nam pripiše genocidne namere u vezi sa građanskim ratom u BiH, slučajem Srebrenica i Kosmetom. Stoga, onaj ko prisvaja zapadnu mantru o bilo kakvom fašizmu koji postoji ili se razvija u Srbiji – ili ne zna šta radi, ili namerno nanosi štetu državi i narodu.

15.04.2019.

Marko Tanasković: Guslari iz Beogradskog sindikata

Ovom pesmom članovi Sindikata preuzeli su na sebe ulogu savremenih guslara koji, u uslovima mentalne i duhovne okupacije, a koristeći se modernim jezikom i komunikacionim kanalima, čuvaju i prenose tradiciju, narodno predanje i svest o kosovskom zavetu za nova pokolenja i neko bolje vreme. Kada su u februaru ove godine, prilikom posete Prizrenu, na radost malobrojnih okupljenih Srba i sveštenstva izveli tu nadahnjujuću rodoljubivu himnu praćeni pojcima Bogoslovije Sveti Kirilo i Metodije, „jedna pesma se vratila kući“ („Večernje novosti“), a jedan krug, započet pre bezmalo dve decenije na bini beogradskog KST-a, zatvoren je na najbolji mogući način.

12.04.2019.

Milo Lompar: Brenton Tarant i krivotvorenje srpske tradicije

Miloš Obilić je učinio – u ratu – jedan od najveličanstvenijih podviga i sasvim opravdanih činova: ubio je vrhovnog vojskovođu neprijateljske strane. To je univerzalan čin, kakav pripada samom ratnom sadržaju. Kakve to veze ima sa stvarnošću događaja na Novom Zelandu? Okolnost da se ubica pozivao na imena i ličnosti i iz srpske tradicije pokazuje kakvo je izvitoperavanje elementarnih činjenica izvedeno u svetskoj javnosti. I – ne manje važno – koliko je bilo veliko zatajivanje ubilačkih sadržaja anglosaksonske istorije u javnoj svesti njegove sredine. Moglo bi se kazati da je globalna medijska mreža upravljala sa dva procesa. Skrivanje zločinačke tradicije sveta iz kog je ubica potekao bilo je kompenzovano krivotvorenjem srpske tradicije – u skladu sa ratnim ciljevima zapadnih (američkih) moći u vremenu razbijanja titoističke Jugoslavije.

11.04.2019.

Vladimir Kolarić : Strah i trepet ovozemaljskoj tami

Film Balkanska međa, koji nam, u maniru precizno značenjski i idejno konstituisanog žanrovskog štiva, pregledno predstavlja neke od tih sasvim racionalnih razloga, svakako nije remek-delo, ali nesumnjivo ulazi u istoriju ruskog i srpskog filma, kao signal da više ništa ne može i ne sme biti isto. Da smo ipak – i jedni i drugi, ali i jedni sa drugima – dobili istorijsku šansu koju ne bi trebalo tek tako da prokockamo: da ne budemo plen grabljivcima i roblje porobljivačima, nego sinovi Božiji, graditelji i obnovitelji sveta i svakolike stvarnosti, svoji sa svojima, strah i trepet svakoj ovozemaljskoj tami. I, što je za nas najvažnije, da nas bar delom podstakne da razumemo, osetimo i pomenemo one mladiće, koji su pre dvadeset godina ginuli sa imenom otadžbine na usnama, a koje i danas tako sramno izdajemo. Da razumemo ono što je tada progovorilo iz njih, a što će, ne sumnjajmo, nadživeti svakoga od nas koji sad ovo čitamo i pišemo, a možda se, bar malo, i nadamo.

10.04.2019.

Milorad Dodik: Velika Srbija, skraćeno izdanje

To će i biti jednog dana. Čekaj da pogledam da mi nešto ne podvališ, dobro biće to i ovde malo od Crne Gore, neće to ovako biti uvek. To je prirodna stvar, ta vrsta neke integracije mora postajati. Ja se nikad ne bih odrekao Republike Srpske i njene autonomije, čak i njenog državnog kapaciteta kojeg treba povećati.

09.04.2019.