XXZ Izjave dana

Dmitrij Sedov: Zlo je nasledna bolest

Herta Miler nije slučajno nedavno etiketirala ni Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Ona oseća njuhom, otkuda dolazi ta duhovna samostalnost srpskog naroda. I broj takvih kao što je ona samo će se umnožavati. Herta Miler je samo prvi glasnik u tom napadu na srpsku istoriju, koji će se veoma brzo razviti. Ne samo u politici, nego i na filmu, u dramskom pozorištu. Srbi moraju da se osećaju inferiorno, kao kriminalci, koji su krivi za sve. (...) Na kraju sam ipak uspeo ubediti svog prijatelja da nema nikakve otvorene savesti kod te dame. Kada bi nje bilo, ona ni po koju cenu ne bi trvdila da je «bombardovanje zaustavilo Miloševića». Čovek sa otvorenom savešću bi rekao da je bombardovanje ubilo mnoštvo nevinih ljudi. A ukoliko je takav čovek još i poznati pisac – laureat Nobelove nagrade, to on ne bi smeo zaboraviti da je agresija nanela duboku ranu srpskom narodu. I da će se njene posledice kad tad projaviti u odnosima sa Evropom. No, ukoliko bi Herta Miler bila istinski pisac, to ne bi mogla zaboraviti. Ali ona je primitivni sejač zla, kojoj je to zlo preneto nasledno, od oca oficira nacističkih SS jedinica.

14.11.2017.

Milorad Dodik: Trula šumska jabuka

Sanjam i verujem da će Republika Srpska jednog dana biti država. Da li će to biti za pet, deset ili petnaest godina, nije važno. Garantujem, nezavisna Srpska će nam pasti u krilo kao zrela jabuka. BiH je neodrživa, a kada bi se RS danas izdvojila, ne bismo imali nijedan problem da živimo kao samostalna država. Kad bih mogao sutra da napravim nezavisnu RS a da ne padne nijedna glava, uradio bih to. Moja politika je da to učinim političkim sredstvima.

13.11.2017.

Princ Vladimir Karađorđević: Svi smo mi pomali krivi za raspad Jugoslavije

Ustavne reforme iz 1974. godine bile su nož u leđa Jugoslaviji, ali je raspad te zemlje zajednička krivica svih snaga u SFRJ i međunarodne zajednice. Ne može se govoriti o krivici samo jedne strane. Milošević nije bio ni iskreni nacionalista, ni iskreni komunista, već oportunista. Ne može da se kaže da je raspad Jugoslavije krivica jednog čoveka ili jedne strane.

12.11.2017.

Nikola Aleksić: Zaprašena vakcina

Ne bih komentarisao medijske komentare mog nastupa, ispod časti su mi, a svi zainteresovani mogu da vide snimak tribine i mog nastupa, pa neka donesu sopstveni sud. Ali u zemlji gde se nad stanovništvom sprovode eksperimenti uživo, deca ubijaju vakcinama, gde vakcine ne podležu proveri kao lekovi, gde je proizvođač vakcine oslobođen odgovornosti za smrt dece, a zdravstveni radnici odriču odgovornost dok država odbija plaćanje odštete unesrećenoj deci, gde se deca kradu iz porodilišta, truje narod iz vazduha zaprašivanjem otrovima iz aviona i tanjira uvozom zakonom zabranjene hrane, u zemlji gde se istaknuti stručnjaci zalažu za sprovođenje genocida nad stanovništvom, niti tzv. informativni mediji ne mogu biti drugačiji.

10.11.2017.

Nikola Todorović: Tražim poštovanje za Tigrove i Bele orlove

Kada će država odati poštovanje onima koji su se odazvali pozivu ili otišli kao dobrovoljci da se bore, od Krajine do Kosova, običnim ljudima sklonjenim od pažnje javnosti. Ni lica ni glasa, nevidljiva vojska prećutanih sinova Srbije. Ako od nekog traži žrtvovanje, država mora prethodno da dokaže da stoji na svaki način uz njega, a tako, uveren sam, nije bilo. Da vlast sve čini za pojedinca, ne za svoj opstanak. Zaborav nije slučajan ni vezan za jednu vlast. Njime se izbegava odgovornost za politiku koja je vođena, izbegava zameranje zapadnim „prijateljima“ kako se ne bi podsećali na njihovu ulogu u ratu protiv Srba. Ali, tim ćutanjem ostaje više prostora za klevetu da su Srbi krivi za raspad države.

09.11.2017.

Slobodan Antonić: Zašto svi mrze moju otadžbinu Rusiju?

Važno je umeti da prepoznamo tu mržnju. Ona je u suprotnosti ne samo s našim suštinskim interesima, već i s našim civilizacijskim bićem koje nas čini osobenim kao narod i kao kulturu. Ona se teško može primiti u široj javnosti. Ali, u kontekstu najavljivanog– „međunarodnog sukoba“ – koji će, navodno, konačno „da razdvoji žito od kukolja“ – to je najava totalitarne represije nad svakim od nas koji voli svoju zemlju, i koji razmišlja sopstvenom glavom. Dakle, svako od nas treba da preuzme rizik da može da postane žrtva „vatikanske mržnje“. Pa i ti koji čitaš ovaj tekst, poštovani čitaoče.

08.11.2017.

Dževad Galijašević: Terorizam i kako ga izmisliti

Upravo postojanje veze svjetskih terorističkih organizacija sa političkim vođstvom u bošnjačkom i muslimanskom Sarajevu i jeste razlog prikrivanja informacija vezanih za terorističku prijetnju, jer bi to podrazumijevalo utvrđivanje odgovornosti Alije Izetbegovića za ove procese, njegovih živih nasljednika ali i sljedbenika te politike. Zato ne postoji borba protiv terorizma i zato se sa nivoa zajedničkih institucija prikrivaju ove organizacije, štite neposredni izvršioci terorističkih akcija i koristi međunarodna saradnja sa najvažnijim institucijama, iz samo jednog razloga: da se ekstremne organizacije podrže i zaštite pred međunarodnim progonom i sankcijama.

07.11.2017.

Vladimir Đukanović: Kosovo se brani u Surinamu

Deluje kao nebitno – jer kome je u svetu bitan Surinam – ali povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova od ove južnoameričke države za Srbiju predstavlja simbolički veliki korak u daljoj borbi za Kosovo i Metohiju. Surinam je dao municiju kojom možemo da pucamo u nekim budućim pregovorima. Daje i snagu, jer, ako jedna mala južnoamerička država drži do toga da je priznanje lažne države sa njihove strane bio pogrešan korak, onda zaista nema nijednog razloga da se Srbija odriče svoje teritorije. Ni sada niti bilo kada. (…) Surinam jeste naša satisfakcija. Surinam je signal nekih novih vetrova na međunarodnoj političkoj sceni, ali Surinam je dodatno za nas i najava teškog političkog udara, možda i najjačeg u poslednjih deset godina na Srbiju.

06.11.2017.

Aleksandar Čepurin: Veliki Srbin u telu ruskog ambasadora

Gledam fotografije koje su objavljene u novinama. Sa jedne strane Lavrov, sa druge američki izaslanik… Jasna je razlika — Lavrov je ministar spoljnih poslova, a gost koji je doputovao u Srbiju sedamdeset peti zamenik dvadeset četvrtog pomoćnika zamenika ministra inostranih poslova. To su različiti rangovi, i to nije uporedivo. (…) Zaista ne znam koliko je on upoznat sa Srbijom i njenom istorijom. Meni je zanimljivo da je nekoliko puta ponovio da treba slediti primer Hrvatske ili primer Crne Gore. Možda je to, po njegovom mišljenju, ideal sa kojim se treba meriti, možda je njegov ideal, ali nikako nije srpski. (…) Znate, u Beograd je došao jedan emisar, a u isto vreme su se oglasile i još dva čoveka — spisateljica Herta Miler, koja je sa neverovatnim antisrpskim stavovima nastupala kao da je predstavnica SS-a (možda je mogla o tome negde i da govori, nekome je takva ideologija bliska, ali ne znam zašto baš u Srbiji), i jedan takozvani „stručnjak za Srbiju“ koji ima prilično čudno prezime — izvinite, Server (u prevodu „sluga“), sa svojim rusofobičnim člancima. To je sve zvučalo kao uvežbani orkestar, ne treba da nas to previše čudi, i čisto sumnjam da su ih ovde dočekali sa oduševljenjem.

05.11.2017.

Ranko Gojković: Gulag za Matildu

Zar nije pljuvanje u lice čitavom ruskom pravoslavnom rodu, da u ruskom filmu ruskog Cara glumi nemački pornografski glumac. Da se bestidnici izruguju nad jednim od najtragičnijih fakata u ruskoj istoriji, ubistvu Carskih Strastoterpaca. Umesto da se snimi istinit film o zadivljujućoj porodici koja treba da predstavlja za mlado pokolenje moralni primer zadivljujućeg vaspitanja dece u duhu blagočestivosti i ljubavi ka svojoj Otadžbini. Zbog toga je izlazak takvog filma praktično jedna vrsta moralnog zločina. Znam da će liberalna ološ odmah zagraktati – kako se sudi o filmu koji nije odgledan. No, zar se mora gledati nešto što vređa verska osećanja pravoslavnih vernika i što falsifikuje istorijske činjenice? Kako lepo primeti jedan ruski profesor, po toj logici ne smemo osuđivati bombu koja nije eksplodirala. Nama predlažu da se bomba baci, a onda da se vidi da li nanosi štetu. Liberalna ološ će zagraktati i drugim povodom – kako je poziv da se ne gleda sramni film u stvari udar na „slobodu stvaralaštva“. No, ta „sloboda stvaralaštva“ je postala oružje u rukama te iste liberalne ološi (kako u Rusiji, tako i u Srbiji) koja mrzi sopstvenu zemlju i radi na njenom sramoćenju i uništenju. Za njih sloboda znači potpunu razuzdanost, svedozvoljenost, rušenje morala, ismevanje veličanstvene istorije i kulture svog naroda. Ta ološ nije u stanju da primi reči apostola Pavla: „Gde je Duh Gospodnji, tamo je sloboda“ (Druga Korinćanima, 3; 17), ta ološ je u stanju da primi samo odvratne demonske nagone.

04.11.2017.