XXZ Izjave dana

Ranko Gojković: Gulag za Matildu

Zar nije pljuvanje u lice čitavom ruskom pravoslavnom rodu, da u ruskom filmu ruskog Cara glumi nemački pornografski glumac. Da se bestidnici izruguju nad jednim od najtragičnijih fakata u ruskoj istoriji, ubistvu Carskih Strastoterpaca. Umesto da se snimi istinit film o zadivljujućoj porodici koja treba da predstavlja za mlado pokolenje moralni primer zadivljujućeg vaspitanja dece u duhu blagočestivosti i ljubavi ka svojoj Otadžbini. Zbog toga je izlazak takvog filma praktično jedna vrsta moralnog zločina. Znam da će liberalna ološ odmah zagraktati – kako se sudi o filmu koji nije odgledan. No, zar se mora gledati nešto što vređa verska osećanja pravoslavnih vernika i što falsifikuje istorijske činjenice? Kako lepo primeti jedan ruski profesor, po toj logici ne smemo osuđivati bombu koja nije eksplodirala. Nama predlažu da se bomba baci, a onda da se vidi da li nanosi štetu. Liberalna ološ će zagraktati i drugim povodom – kako je poziv da se ne gleda sramni film u stvari udar na „slobodu stvaralaštva“. No, ta „sloboda stvaralaštva“ je postala oružje u rukama te iste liberalne ološi (kako u Rusiji, tako i u Srbiji) koja mrzi sopstvenu zemlju i radi na njenom sramoćenju i uništenju. Za njih sloboda znači potpunu razuzdanost, svedozvoljenost, rušenje morala, ismevanje veličanstvene istorije i kulture svog naroda. Ta ološ nije u stanju da primi reči apostola Pavla: „Gde je Duh Gospodnji, tamo je sloboda“ (Druga Korinćanima, 3; 17), ta ološ je u stanju da primi samo odvratne demonske nagone.

04.11.2017.

Vuk Jeremić: Vučić - proizvod belosvetske antisrpske zavere

Kako proširenje Evropske unije trenutno nije na stolu, neki evropski političari vide Zapadni Balkan kao tampon zonu prema Bliskom istoku, koji iz njihove perspektive počinje sa Turskom. Takvi smatraju da Zapadni Balkan treba zato oblikovati kao prostor gde bi se apsorbovali budući eventualni šokovi - izbeglički i svi ostali. A ako vam je cilj da na nekoj teritoriji, uslovno rečeno, imate potencijalni kamp, onda vam tu ne treba demokratija, već brutalni upravnik. To nikako ne može biti u interesu nas koji ovde živimo.

03.11.2017.

Boris Tadić: Mac-mac, međunarodna zajednice

Nije tаčno dа je Briselski sporаzum bio nužnost proisteklа iz nаsleđenog stаnjа. I mi smo imаli teško nаsleđeno stаnje, pа nаm to nije bio izgovor zа predаju srpskih institucijа nа Kosovu i servilnost međunаrodnoj zаjednici u zаmenu zа izborne pobede.

02.11.2017.

Nаrodni pokret Srbа sа KiM „Otаdžbinа“: Sve burniji unutrašnji dijalog

Pre neki dаn odbojkаšice Srbije su nа trijumfаlаn nаčin, bez ijednog porаzа, postаle prvаkinje Evrope. NJihovа omiljenа pesmа kojа ih je nаpаjаlа pаtriotizmom bilа je „Vidovdаn“. Ko dаnаs imа prаvo dа srpskoj mlаdeži uskrаti sopstvenu istoriju i dа im nedа priliku dа mаkаr budu isti kаo njihovi slаvni preci. Ako predаmo Kosovo ugrozili smo nаšu budućnost. Ne toliko u mаterijаlnom koliko u duhovnom smislu.

01.11.2017.

Nikolaj Velimirović: Sotona nam hrani decu

Jer, ako pristanemo da svoju decu "maskiramo" i pustimo ih da idu po mraku i mole za slatkiše, mi time svojevoljno pristajemo na zajednicu sa mrtvima, čiji bog nije keltsko božanstvo Samhain, već sam Sotona, knez zla, a slatkiši koje budu dobili neće predstavljati bezazleni poklon deci, već prinos samome đavolu.

31.10.2017.

Milorad Dodik: Živim u granicama krajnjih mogućnosti, okrenut ka sjajnijoj budućnosti

Budućnost Republike Srpske je odlična. Jedina je samoodrživa i nastaviće da živi, a BiH će se raspasti.

30.10.2017.

Emir Kusturica: Žao mi Nobela, prži se u grobu

Poslije nastupa književnice Herte Miler u Jugoslovenskom dramskom, jasno je kako su organizatori Sajma knjiga napravili grešku. Trebalo je da se dogovore sa nadležnim organima i spisateljicu pozovu na vojnu paradu, nikako na mjesto gdje se skupljaju ljubitelji književnosti. Zbog toga što se vidi da ona preferira vojnostrateški put do nacionalnog osvještenja, radijaciju koju uranijumske bombe ostavljaju u prostoru i da ne vjeruje u efikasnost metafore i književnog izraza. (...) Ima mnogo načina da se sretnemo sa Hertom Miler. Možda je, ipak, bilo najbolje da Milerovu pozovemo, nekoliko dana ranije u Kragujevac. Tamo bi je protokol natjerao da položi cvijeće na gubilište kragujevačkih đaka i profesora i što je najvažnije, morala bi da ćuti. Poslije onoga što je izgovorila u Jugoslovenskom dramskom tako bi bilo najbolje. Pokazalo se, naime, da kada nobelovka govori rječnikom vojnikinje, otme joj se ono što literatura ne trpi. U svoje ime i pod firmom Nobelove nagrade opravdava civilne žrtve. Doduše sve to čini, kako kaže, ne zbog sebe, nego u našu korist. Alfred Nobel se prži u grobu jer njegov laureat tvrdi da je upotreba dinamita i gorih naprava zdrava stvar za ljudski rod i osvještenje nacije!!!

27.10.2017.

Matija Bećković: I deseti stari Šerlok Holmse

Nedavno sam čitao kako je u Britaniji bila velika anketa ko je stvarna, a ko izmišljena ličnost. Većina je rekla da je Šerlok Holms stvarna, a Čerčil izmišljena ličnost. Tako isto, kada biste nekog Srbina pitali da li je stari Jug Bogdan i devet Jugovića stvarna ili istorijska ličnost, to jest poetska ili istorijska, svi bi rekli da je on istorijska ličnost. Istorija za njih ne zna, ali poezija zna i kako su izgledali, i kako su se oblačili, šta su govorili, gde su poginuli. Zato je pesničko stvaranje postala stvarnost u kojoj naš narod duhovno živi.

27.10.2017.

Slobodan Antonić: Ubijmo još jednom mrtvu Jugoslaviju

Po koju cenu Jugoslavija? – to jeste aktuelno pitanje ne samo zato što je sledeće godine stogodišnjica osnivanja prve Jugoslavije već i zato što se Srbija ponovo nastoji uvući u tzv. Malu Jugoslaviju – Zapadnu Balkaniju. Čini mi se da čak i Vidojkovićeva knjiga – bez obzira na njegove namere – pokazuje da bi mrtvace trebalo vratiti u grob. Srbija valja da kaže toj bledoj dami koja joj je obgrila leđa: „Izvinite, ali Vaši zubi su u mom vratu“. Neka bleda gospođa lepo ode u Zagreb, u Ljubljanu ili u Prištinu na dalji pansion – jer mi smo je ubili, sećate se? Srbija je dva puta probala Jugoslaviju i nije išlo. Sada pokušava sa EU i, nekako, opet ne ide. Zar nije vreme za nešto treće – za suverenu Srbiju u savezu sa stvarno srodnim i prijateljskim narodima?

26.10.2017.

Dejan Stojiljković: Srećna Nova 1945.

Uveren sam da ta priča o kolektivnoj odgovornosti i genocidu ne dolazi slučajno od Nemaca, jer oni pokušavaju da minimalizuju svoje zločine iz Drugog svetskog rata. Trebalo bi se setiti šta su sve radili ovde u to vreme. Dolazim iz Niša, grada u kome je bio koncentracioni logor i stratište. To su bila mesta gde je trebalo da ugostimo Hertu Miler. Da vidimo da li bi onda pričala o srpskoj ili nemačkoj kolektivnoj odgovornosti.

25.10.2017.