XXZ Izjave dana

Dragoljub Ojdanić: Ubica nezadovoljan radom suda

Posle dva tragična događaja, neshvatljive presude, legendi srpskog otpora, generalu Ratku Mladiću i samoubistva hrvatskog generala Slobodana Praljka, koji mi je bio prvi komšija u Hagu, sve o tom sudu je i više nego jasno. S druge strane, svakog patriotu ranije izricanje oslobađajućih presuda dokazanim zločincima o kojima se sve zna maksimalno iritira i vređa njegovo ljudsko dostojanstvo. Zaista je deplasirano posle svega bilo šta reći o toj lakrdiji međunarodne pravde. Isto se odnosi i na Tužilaštvo.

17.12.2017.

Miro Vuksanović: Kako sam ugrozio srpski jezik

Srpski jezik ne može biti ugrožen ni deobama ni različitim nazivima, uvek će se znati šta je srpski jezik, ali je on ugrožen od nas samih.

15.12.2017.

Mirjana Radojičić: Tajni plan za otcepljenje Šumske

"Najuspešniji potez je onaj koji se ne očekuje, najbolji plan je onaj za koji se ne zna", sažeo je taj kardinalni uvid još pre više od dva milenijuma slavni Sun Cu. Odluka, pak, da se preduzme akcija, mora biti donesena na sasvim drugačiji način: dugom i temeljitom analizom date situacije, minucioznim, "filigranskim" odmeravanjem razloga za i onih protiv delanja, i najzad, spremnošću da se preuzme odgovornost za odlučeno. (…) Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu je sve vreme svog četvrtvekovnog postojanja tom političkom projektu obezbeđivo, i još uvek obezbeđuje, međunarodno-krivično-pravnu i međunarodno-moralnu potporu koja se nipošto ne bi smela potceniti. Utoliko će i preostale dve njegove prvostepene presude političkom i vojnom vrhu Republike Srpske zasigurno dodatno potkopati njenu političko-moralnu verodostojnost, ili će bar bošnjački faktor u Bih pokušati da ih u te svrhe iskoristi, uprkos ekstremno niskom pravnom kredibilitetu te pravosudne institucije, koji su kao takav potvrdili i poslednji događaji u njegovim sudnicama ("slučaj Praljak"). (…) Zbog svega prethodno navedenog, više razumevanja i podrške u njenim suverenističkim nastojanjima Republika Srpska u ovom istorijskom trenutku, reklo bi se, može očekivati od nekoliko geografski joj dalekih, ali politički naklonjenih, velikih sila, koje se krupnim koracima približavaju zenitu svoje globalno-političke moći, a time i uticaja na sve značajnije događaje u areni svetske politike. Taj zenit, međutim, može, ali ne mora dugo potrajati. Stoga će pravovremeno uočavanje te tačke u nadolazećem vremenu, i pripravnost da se ista optimalno iskoristi na sopstvenu nacionalnu i državnu dobrobit, biti stvar političke otresitosti, hrabrosti, a u izvesnoj meri, zašto ne reći, i spremnosti da se rizikuje. Jer, kako je svojevremeno poručivao Bendžamin Dizraeli, akcija ne mora uvek ishodovati uspehom, ali upeha ne može biti bez akcije. A o njoj, ili više njih, odnosno planovima koji ih se tiču, kako nas ovih dana i ne hoteći korisno posavetova "znameniti" Incko – što manje javno!

14.12.2017.

Milan Ružić: I Crnogorci nam ukradoše jezik

Dvoslovni jezik je kao i dvoslojni toalet papir, nešto čime se briše sve ono što smatramo izmetom, u ovom slučaju istorija, crkva, nacija, veza sa korenima, da ne kažem sa Srbijom. I sve će to odneti voda kada se taj izmet niz istu pusti, ali će se sve opet izliti u more. Ako se to dogodi, nećete se moći tamo okupati, a da se ne uprljate i usmrdite izlivenim, što samo znači da će se ovi huškači i jezikotvoritelji vratiti sebi kad-tad. Doći će i dan kada će crnogorski jezik priznavati svi osim Crnogoraca.

13.12.2017.

Vojislav Šešelj: Miloševića preveslao indijski mag

Imao sam informaciju, ne znam koliko je pouzdana, da je neki indijski mag ubedio Miloševića da on sigurno dobija izbore 2000. godine i da će pobediti prozapadnu opoziciju i radikale. Mislim da je Mira Marković tog maga upoznala dok je bila u Indiji. Mi smo imali dogovor da izađemo u koaliciji na te oizbore i da je poštovao taj dogovor možda bi i danas vladao Srbijom.

12.12.2017.

Dragomir Anđelković: I ovaj kamen zemlje Srbije, Republike Srpske, Crne Gore…

Znači, da parafraziram i delom citiram Đuru Jakšića, svaki kamen ove naše zemlje „otadžbina je Srbina“ i drugih građana koji u njoj žive. Ali isto tako za srpski narod u Srbiji i van nje zavetnu zemlju predaka (otadžbinu) predstavljaju i prostori u okruženju gde su Srbi istorijski gledano autohtono stanovništvo makar danas tamo ne predstavljali većinu, a tim pre kada su i dalje ozbiljno zatupljeni i još uz to politički-teritorijalno organizovani. Ukratko, otadžbina je za nas, i moralno i sa stanovišta Ustava, višeslojni pojam. Ne sme drugačije da bude! Uz to idu različite kombinacije prava i obaveza, ali kako god bilo sveobuhvatna ljubav bi morala da se podrazumeva. Kada se radi o samoj Srbiji, tu su stvari same po sebi jasne. Dužni smo i kao građani, i kao pripadnici srpskog naroda, da učinimo za nju sve što je u našoj moći. Kako sistemski tako i individualno. Na sledećem nivou je Republika Srpska, koja je za nas zapadna srpska država a sama Srbija je, kao garant Dejtonskog sporazuma, ujedno i jemac njenog opstanka. Dužna je da je brani kao i samu sebe a srpsko društvo u tome mora da bude podstrek (i opomena) zvaničnicima. Naš patriotizam mora da obuhvati i srpsku zemlju Crnu Goru, naravno uvažavajući njen sadašnji državni i – šta god mislili o titoističkom i postitoističkom ento-menadžmentu – nacionalni karakter.

11.12.2017.

NPSSKIM „Otadžbina“ : Patrijarhu je mesto u Peći, na visokoj temperaturi

Izjava predsednika Zdrave Srbije, gospodina Milana Stamatovića, o potrebi stalnog stolovanja srpskog patrijarha u Peći je ideja koju Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ u potpunosti podržava. Permanentnim boravkom srpskog patrijarha u Peći osnažila bi se odbrana Kosova i Metohije i predstavljalo bi prepreku Aleksandru Vučiću u njegovoj izdaji i odricanju od južne srpske pokrajine. I Prištini, i Briselu, i Vašingtonu Srbi bi pokazali da ne žele da se odreknu Kosova i Metohije kao praiskonskog dela srpskog postojanja. Brojne delegacije koje bi dolazile iz zemlje i inostranstva bile bi usmerene prema Pećkoj patrijaršiji što bi samo pojačalo srpsku odbranu okupiranog dela naše teritorije. Žrtva koju bi podneo srpski patrijarh usled stalnog njegovog prisustva na Kosovu i Metohiji nije tako velika imajući u vidu da bi se na taj način mnogo bolje čuvalo Kosovo i Metohija kao teritorija sa srpskim svetinjama.

10.12.2017.

Vjerica Radeta: Izručite Klintona da mu ponovo sudimo

Sjedinjene Američke Države mnogo duguju Srbiji, jer su bombardovale srpski narod, ubijale decu, razarale imovinu, a na slobodi su im još Hilari i Bil Klinton, koji su to naredili. Zato, neka ih uhapse i izruče Srbiji, da im sudimo zbog zločina koje su ovde počinili.

09.12.2017.

Sloboda Mićalović: Emancipacija usisivačem

Nikad mi nije prijalo da vidim da muškarac usisava kuću, briše pod ili prašinu. Nisam to ni očekivala, ni tražila. Žene su sebe zeznule kada su odlučile da budu ravnopravne sa muškarcima, jer se dogodilo da smo mi preuzele i muške obaveze, a oni nikako ne mogu ženske.

08.12.2017.

Dragan Kolarević: Žulja me hulja iz duhovnog mulja

Posle svega što sam u životu prošao, mogu da kažem da je Janko Veselinović savremeni pisac, da je Hajduk Stanko moderan psihološki roman. Imao je redak dar za dubinsku analizu čovekovih svetlih i tamnih strana. On je pisao o nama, našim okupatorima i njihovim ulizicama. U današnjim pilikama prepoznaju se Lazar, Kruška, Marinko… Stanka, međutim, nisam uspeo da pronađem. Janko Veselinović je dao trajnu „kliničku sliku“ izdajnika, prevrtljivaca, ljigavaca, pohlepnih hulja, duhovnog mulja. A naš je zadatak da danas pronađemo Stanka u simboličkom smislu. Ima njega u svakom od nas. Valjalo bi, braćo i sestre, zasukati rukave. Na posao.

07.12.2017.