XXZ Izjave dana

Vojislav Gavrilović: Morgan Frimen, osvedočeni srbomrzac

Moralo bi da nas zabrine to što se iz nekog čudnog razloga tema ,,Srba zločinaca“ povampirila u filmskim krugovima sa Zapada. Prisetimo se početka februara i skandaloznog ,,dokumentaraca“ Morgana Frimena za Nacionalnu geografiju u kojem gledaocima servira objašnjenje rata u BiH kao genocidnoj invaziji Srbije na Bosnu, potpuno zanemarujući viševekovno prisustvo Srba u ovoj zemlji.

01.03.2018.

Miša Đurković: Progone nas zato što progonimo homoseksualce

Javnost je već upoznata da sam ja zbog svog otvoreno iznetog mišljenja izložen progonu od strane državne službenice, poverenice za rodnu ravnopravnost. U mišljenju koje mi je poslala, poverenica mi objašnjava da sloboda naučnog stvaralaštva nije u Srbiji apsolutno slobodna, već da je ograničena ljudskim pravima; a za koja je dakle ona nadležna da tumači kad ih naučnici krše. Naučni stalež i javnost nisu nažalost ozbiljno shvatili ovaj povratak verbalnog delikta u srpsko zakonodavstvo, i evo u novembru prošle godine gospođa Janković je otišla i korak dalje. Pred Višim sudom u Novom Sadu podnela je tužbu protiv profesora Pravnog fakulteta, gospodina Branislava Ristivojevića. Tužba se odnosi na njegov izvanredan članak objavljen u leto prošle godine na portalu NSPM-a. Tekst je vrlo precizno ukazao na sve potencijalne probleme koje bi tadašnji predlog zakona o prevenciji nasilja u porodici mogao da napravi. Dakle, ova državna službenica smatra da ima za pravo da tuži i progoni redovnog profesora Pravnog fakulteta za izneto kritičko mišljenje o predlogu zakona?! Pobogu, ljudi, kako se zove politički sistem u kome je to moguće?

28.02.2018.

Amfilohije Radović: Tradicionalna srpska nesloga u Crnoj Gori

Svuda je teško čuvati taj pravi mir i bratsku slogu, no, bojati se, u Crnoj Gori teže nego bilo gde drugo u Evropi. Podele u našem narodu, ne samo što jesu kopije onih starih, plemenskih, dinastičkih, etatističkih, partijskih, nego zaista nose u sebi i ”novu kob” jedinstvenu u Evropi. Postale su i nacionalističke, jezičke, kulturne, pseudocrkvene, utemeljene na ratnom i poratnom bratoubilaštvu i oceubilaštvu (ubistvu nebeskog i zemnog očinstva). Ni manjeg ”narodca” ni većih i opasnijih podela i deoba, postavši zvanični crnogorski državni projekat! Nikakvo čudo što, bratoubilaštvom i oceubilaštvom, pomračena svest i savest brata od iste majke rođenog, proglašava za nebrata, vekovnog prijatelja za neprijatelja, vekovnog neprijatelja.

27.02.2018.

Miroslav Lazanski: T’ga za jug

Pre tačno 40 godina završio sam služenje vojnog roka u JNA, stigao sam u Bitolj 7. marta 1977. a kasarnu „Stevan Naumov – Stiv” napustio sam 4. februara 1978. godine. Nisam koristio redovno odsustvo, dobio sam nagradno od sedam dana i vojno odlikovanje „Medalja za vojničke vrline”, kao jedini vojnik u toj martovskoj klasi 41. pešadijske divizije JNA. (…) Danas, 40 godina kasnije, sa tugom gledam kako Makedonci skidaju table s imenima autoputa i aerodroma, imena koja su oni dali. Ali ih drugi ne prihvataju. Poniženje za Makedoniju. Zarad ulaska u NATO i EU pristaje da se odrekne imena i identiteta. Sutra možda i teritorije. Stidim se u ime svih onih vojnika iz cele Juge koji su, služeći JNA u Bitolju, bili spremni da poginu za Makedoniju i njeno ime.

26.02.2018.

Mitropolit Ilarion: Kad dođete do raskrsnice, skrenite ka Moskvi

Mislim da Srbija sada zaista stoji pred izborom i taj izbor zavisi od srpskog rukovodstva i srpskog naroda. U toj situaciji veštačke konfrontacije između EU i Rusije, koja je danas napravljeno pre svega zbog politike SAD, Srbija je zaista pred izborom. Veoma je teško i verovatno nemoguće pomiriti u ovom trenutku težnju ka evrointegracijama sa težnjom ka daljem razvoju dijaloga sa Rusijom. Osim toga, treba da razumete da ako nameravate da uđete u EU jedan od uslova je da Srbija odustane od bilo kakvih pretenzija na Kosovo i Metohiju, tj. da pristane na odricanje od svoje istorijske teritorije, na kojoj se nalaze srpske svetinje i na kojoj i dalje živi srpski narod, mada veoma pritisnut poslednjim događajima i okolnostima. Uz to, da bi dobila ulaznicu za Evropsku uniju Srbija će morati da prihvati zakone koji postoje u EU: da prizna tzv. istopolne zajednice, da ih izjednači sa brakom, da homoseksualnim parovima da pravo na usvajanje dece, a to će biti izdaja ne samo srpskog naroda, već i izdaja pravoslavlja. Zato. naravno. mora da se napravi izbor, a mislim da su se mnogi narodi našli u sličnoj situaciji. Sada su Srbi na raskršću. Mi se istinski nadamo da će srpski narod napraviti svoj izbor pre svega polazeći od svoje istorije i polazeći od pravoslavne vere koja je zapravo i stvorila taj narod.

23.02.2018.

Milan Dobromirović: Napred naši, Evropa se plaši!

Panika 3: Rusija. „Migovi“. Helikopteri. Raketni sistemi. Podrška u Ujedinjenim nacijama i svim drugim međunarodnim institucijama oko Kosova. Noćna mora za Brisel! Ipak, njihov najveći strah od ruskog „malignog uticaja“ jeste davanje diplomatskog statusa osoblju u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu. Brisel, a pogotovo Vašington, momentalno dobiju aritmiju na pomen ove teme. Zato treba povećati šargarepu. Otuda i „indikativni“ datum. Tri straha Evrope, a samo jedna Srbija. Vredi li spasavati Brisel od njega samog? Izađite iz magle. Nadam se da sam pomogao.

22.02.2018.

Miroslav Parović: Imamo mnogo jaku kulturu, otprilike 20 gradi

Srbiji kao državi i nama Srbima kao narodu je kultura jedno od najvažnijih „oružja“ u političkim bitkama u kojima se nalazimo. Naša kultura je superiorna u odnosu na praktično sve narode u okruženju i upravo to treba da bude platforma političkog delovanja i onoga što se zove meka moć. Turska je, usvojivši doktrinu ,,strategijske dubine“ kao osnovu za povratak svog političkog uticaja na Balkan, uzela upravo kulturu i preko svog melosa i serija su se zaista danas i vratili, a vrata Erdoganu i turskim kompanijama su otvorili Hurem, Bali Beg i Sulejman Veličanstveni.

21.02.2018.

Boško Kozarski: Svetski lešinari sanjaju srpsko truplo

Vaskrsla je Rusija! Ponovo ima diplomatiju potkrepljenu vojnom snagom. Ponovo je dovoljno jaka da uspostavi ravnotežu na svetskoj političkoj sceni, tako važnu za opstanak Srba i Srbije. Gotovo dva veka budno oko ruske diplomatije čini jedan od stubova našeg trajanja uprkos želji svetskih lešinara koji sanjaju naše odumrlo nacionalno truplo.

20.02.2018.

Slobodan Antonić: Juhu! Video sam srbomrsce!

Nekad mi se čini da u Beogradu ima više srbomrzaca nego u Zagrebu ili u Sarajevu. Zapravo, ima ih manje, ali su – pošto se ne moraju bojati da će biti napadnuti da su ekstremisti – daleko drskiji i glasniji. To se najbolje može videti po njihovom odnosu prema Republici Srpskoj. Petar Luković uredno RS zove „Republika Šumska” ili „Šumski Rajh nastao na genocidu” (recimo ovde), a Teofil Pančić je još 2007. godine objavio tekst koji je primer antologijske mržnje prema Republici Srpskoj, svojstvenog naziva: Belzebubova zemlja.

19.02.2018.

Ranko Jovović: Užas je moja furka

Plače za Crnom Gorom, za moralom. Zbog ovakve vlasti, antisrpske, plače Marko Miljanov. To je pisac koji je kad je umirao kazao da umire srećan kao Kuč i nesrećan kao Srbin. Danas u Crnoj Gori nikad nije bilo gore za srpski narod, gore je samo na Kosovu.

16.02.2018.